Zvezdaši dobijaju novog miljenika: Hoću kao Nemanja Radonjić, večiti derbiji me posebno inspirišu

Fudbal se igra zbog publike i to je suština.

Ipak, u današnje vreme, najvažnija sporedna stvar na svetu se prečesto gleda kroz prizmu tehnologije gde postoje razni parametri po kojima se nečiji talenat ocenjuje i vrednuje.

Na svu sreću – postoje i oni koji prkose tome, koji u potpunosti obesmišljavanju statističke platforme, te i dalje u životu drže najstariju skauting metodu zvanu “golo oko”.

Nije zvezdaška javnost upoznala Uroša Đorđevića, još jednog sa nadimkom Mesi koji stasava na terenima iza juga Marakane, ali ubrzo hoće.

I biće zaljubljena u ofanzivca iz Gaglova.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

“Zvezda je dečački san i profesionalni izazov. U suštini, klub pokazuje da računa na mlade igrače i nadam se da će nastaviti u tom maniru. Konkretno – Maksimović, Milosavljević i Stojković iz moje generacije su prvotimci i nadam se da ću im se uskoro priključiti. Za sada, nisam imao priliku da treniram sa seniorima, ali spreman sam za tu šansu. Maštam o debiju na Marakani, to mi je najveća motivacija. Bilo bi lepo da se to desi do kraja sezone, ali polako, ima još vremena za mene. Ipak, imam pravo da maštam. Ugledam se na Nemanju Radonjića najviše, smatram da imamo sličan stil igre. Znam koliko je radosti doneo zvezdašima, kakva je erupcija bila na Marakani kada je srušio Štutgart”, počeo je Đorđević razgovor za Meridian sport i nadovezao se na nastanak nadimka Mesi:

“Tako me je prozvao Slobodan Filipović, moj prvi trener u kruševačkom Duelu. U suštini, bio sam najmanji stasom, ali i najbolji tehničar. Voleo sam da driblam, pa je počelo – Mesi, Mesi, Mesi i tako ostalo do danas. Ali, više se ugledam na Nejmara, on mi je fudbalski uzor. A gde se najviše uklapam po stilu igre? Bundesliga. Polako, prvo Zvezda, pa će sve to doći na svoje. Samo o tome razmišljam.”

I nije Đorđević bio u prvom redu kada se pre nekoliko godina govorilo o najvećim talentima iz klase ’07. Danas to svakako jeste.

“Po dolasku u Zvezdu, zaista sam bio najsitniji stasom. Nisam u tom smislu bio u prvom planu kada se govorilo o najboljim igračima iz 2007. godišta, ali sam bio svestan da će to doći na svoje. I želeo sam da igram u Grafičaru, više nego da sedim na klupi u Zvezdi. Momenat gde sam se izdvojio kao lider te ekipe Grafičara mi je pomogao da budem prebačen u Zvezdu i da dođem u ekipu sa dobrom reputacijom. Ali da je bilo lako – i nije. Potcenjivali su me malo i protivnici, jer su bili viši i snažniji od mene, ali sam bio svestan da imam prednost u odnosu na njih – brzinu. Verujem da sam ih nervirao – zalete se na mene, a ja ih pretrčim. Uzdam se naravno i u dribling i udarac.”

Sve je promenila prethodna takmičarska godina koju je Đorđević završio kao možda i prva violina tima Slađana Nikolića. Kao i večiti derbi na terenima iza juga Marakane.

“Kadetska sezona je prelomila mnogo toga za mene. Konkretno, gol u večitom derbiju kada sam “bocnuo” golmana rivala i kada smo ih pobedili sa 4:0 je najlepša uspomena koju imam u dosadšnjem delu karijere. Našao mi je “žicu” Nikolić, odličan čovek i trener. Sviđao mi se način na koji pristupa, kao i stil igre. Uz to je oko sebe skupio sjajne ljude u stručnom štabu, i baš smo bili pravi tim. Moram da pomenem Filipa Ostojića i Srđana Ivovića.”

U istom maniru, krilni napadač je nastavio i ove sezone, a ekipa koju sa klupe predvodi trener Nenad Milijaš se polako, ali sigurno približava tituli.

“Ima još da se igra do kraja sezone, ali na dobrom smo putu. Svaka nova pobeda nas tri koraka više približava tituli. Preneo nam je taj pobednički pelcer trener Milijaš, kao neko ko zna kako se osvajaju trofeji. I zbog njega bih voleo da osvojimo titulu, jer znam koliko je posvećen i koliko nam želi dobro. Bilo bi baš lepo da sa našom generacijom osvoji prvu titulu kao trener. Moram da pomenem i večiti derbi od prošle nedelje…Velika pobeda. Stvarno obožavam da igram protiv Partizana, to mi je posebna motivacija. S te strane, utakmica protiv Spartaka je bila psihički malo teška. Došla je posle dve veoma zahtevne utakmice koje smo pobedili – Čukaričkog i Partizana. Srećan sam zbog pobede i što je moj gol ulepšao trijumf. Drago mi je što publika može da uživa u mojim potezima. Fudbal doživljavam tako, kao zabavu koju mi na terenu podižemo na viši nivo”.

Bio je standardan u kadetskoj selekciji Srbije koja je stigla do polufinala kadetskog prvenstva, predvođena Jovanom Damjanovićem.

“Evropsko prvenstvo je bilo lepo iskustvo, ali ostala je žal, jer smo nesrećno ispali od Portugala u polufinalu. Verovali smo da možemo i da osvojimo, ali taj poraz je teško pao svima. Ipak, i to je deo sazrevanja. Videli smo šta znači ozbiljan fudbal i ono što nas čeka u budućnosti”, podvukao je Đorđević.

BONUS VIDEO: