PRIČE IZ KRAJA: Srećan rođendan Vladimiru Petroviću Pižonu!

“Priče iz kraja” vode vas u pustolovinu još jedne “Zvezdine zvezde”. Naš današnji junak, a ujdno i slavljenik, je Vladimir Petrović Pižon.

Vladimir Petrović Pižon je rođen u Beogradu 1. jula 1955, godine, te tako danas proslavlja svoj 66 rođendan, što je pravi momenat da se prisetimo njegove maestralne karijere.

Bio je i selektor seniorske reprezentacije Srbije, iste ove koja sada već neko vreme nema selektora. Tokom igračke karijere najveće uspehe je beležio igrajući za Crvenu zvezdu, a shodno tome, i stekao počasnu titulu jedne od pet „Zvezdinih zvezda“, odnosno jednog od pet legendarnih fudbalera ovoga kluba.

Ukratko, to bi bilo to, ali Pižon je mnogo više od nekoliko rečenica.

Pa, ko je u stvari Vladimir Petrović Pižon?

Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku sa Liona, odakle je prešao u Crvenu zvezdu, gde je prošao sve mlađe kategorije. Pižon je od 1972. godine do kraja 1982. godine za Zvezdu odigrao 497 utakmica i postigao 117 golova.

Malo li je? Ali, to naravno nije sve. Osvojio je četiri šampionske titule 1973, 1977, 1980. i 1981. godine, jedan Kup 1982. godine i Kup prvoligaša 1973.

Takođe je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je Zvezda bila poražena od Borusije iz Menhengladbaha. Po broju odigranih prvenstvenih utakmica (ukupno 258) treći je na večnoj listi kluba, a po broju nastupa u evrokupovima (ukupno 50) je na visokoj drugoj poziciji u istoriji Crvene zvezde.

Ni tu nije kraj. U Kupu šampiona odigrao je 20 mečeva i rekorder je crveno-belih zajedno sa Jovanom Aćimovićem. Bio je kapiten i vođa generacije, a kasnije je proglašen i za četvrtu Zvezdinu zvezdu.

Sjajne partije pružao je i u drugim dresovima, recimo Arsenalovim.

Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982/83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 26. septembra 1973. godine u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (1:1). U nacionalnom dresu nastupio je 34 puta i postigao pet golova.

Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine. Poslednju utakmicu za reprezentaciju je odigrao 13. oktobra 1982. godine, a u pitanju je kvalifikaciona utakmica za Evropsko prvenstvo protiv reprezentacije Norveške u Oslu.

Gde posle fudbalske karijere?

Postao je pomoćnik Dragoslava Šekularca u Crvenoj zvezdi 1989. godine, a šansu da vodi prvi tim crveno-belih dobio je u finišu sezone 1995/96, kada je doveo klub do trofeja u Kupu sa dve pobede protiv Partizana u finalu od 3:0 i 3:1.

Vodio je Zvezdu i u nezaboravnim mečevima u Kupu pobednika kupova u sezoni 1996/97, kada je tim u kome su perjanice bili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Bratislav Živković, Zvonko Milojević, Zoran Njeguš, Goran Đorović i ostali eliminisao škotski Harts (0:0 i 1:1) i nemački Kajzerslautern (0:1 i 4:0) i pružio snažan otpor Barseloni gde je rzultat bio (1:3 i 1:1).

Nije ostao u klubu do kraja te sezone, a kasnije je vodio još i Bor 1999. godine, grčki Atromitos (1999/2000), dok je sa beloruskom Slavijom osvojio duplu krunu u sezoni 2000/01.

Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do drugog mesta na Evropskom prvenstvu 2004. godine, što je bio fantastičan rezultat i jedan od najvećih uspeha u Pižonovoj trenerskoj karijeri.

Predvodio je i Vojvodinu 2004. godine, a sa kineskim Dalijanom je bio šampion najmnogoljudnije zemlje na svetu. Trenirao je i reprezentaciju Kine od 2007. do 2008. godine.

U sezoni 2009/10. po drugi put je seo na klupu Crvene zvezde. Predvodio je po imenima skroman tim crveno-belih sa kojim je bio prvi u jesenjem delu sezone, a uprava na čelu sa Vladanom Lukićem ga je smenila posle poraza od Metalca u prolećnom delu, iako je klub držao prvo mesto na tabeli sa dva boda više od Partizana.

Novi trener Ratko Dostanić nije uspeo da dovede Zvezdu do titule, a Pižon je ušao u istoriju kluba kao trener koji je smenjen u trenutku kada je bio prvi na prvenstvenoj tabeli.

Kasnije je kratko bio trener rumunskog Temišvara 2010. godine, a iste godine je postao selektor reprezentacije Srbije, koju je vodio na 13 utakmica uz učinak od po pet pobeda i poraza i tri remija.

Bio je blizu da prežaljeni tim dovede do baraža za Evropsko prvenstvo, ali je koban po “Orlove“ bio poraz u poslednjem kolu kvalifikacija od Slovenije gde je rezultat bio (0:1), kada je Nemanja Vidić promašio penal.

Petrović je predvodio još i Irak 2013. godine, nakon čega je preuzeo nacionalni tim Jemena, gde je bio selektor do 2014. godine.

U julu 2015. preuzeo je OFK Beograd. Ipak smenjen je posle samo sedam utakmica, u kojima je tim zabeležio samo dve pobede uz čak pet poraza.

Spekulisalo se da bi Pižon mogao da sedne na čelo reprezentacije Srbije, ali je umesto njega na to mesto došao Dragan Stojković Piksi.

A, koja je naredna priča Pižona ostaje da vidimo. Do tada – živeli!

PRIČE IZ KRAJA Od turnira u Valjevu, preko hapšenja, do statusa legende…

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Fudbalski kviz | EP 26 – Testiraj znanje! POGODI FUDBALERA