Birčevićeva košarkaška bajka: Medalje sa reprezentacijom, pa svaka utakmica u Partizanu – Srbija prva u redu za zlato

Vratio se minulog leta u rodni kraj. Kako je tada u razgovoru za Meridian sport rekao, imao je veliku želju da zaigra u Lazarevcu. Da zaokruži priču i stavi tačku na sjajnu karijeru u gradu u kojem se zaljubio u igru pod obručima i počeo da trenira maštajući o dresu reprezentacije.

Ne samo da je ostvario snove, već je osvajao i medalje na velikim takmičenjima noseći državni grb na grudima. Imao i bogatu klupsku karijeru, ispunio želju i da zaigra za Partizan, a pre samo dva dana je bio na pragu još jednog velikog cilja. Sa Kolubarom je u poslednjem kolu Druge muške lige igrao meč za plasman u Košarkašku ligu Srbije. Nije se dalo.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova

Ipak, ostavio je Stefan Birčević i poslednji atom snage na terenu, probudio košarašku publiku u Lazarevcu i ulio joj nadu u bolje sutra. Zato miran i zadovoljan može da razmišlja o novom životnom poglavlju.

Na društvenim mrežama se zahvalio ljudima iz Kolubare što su mu omogućili „da završi karijeru na najlepši način u rodnom gradu“, ali kao veliki fajter i zaljubljenik u igru želeo je da u razgovoru za naš portal ostavi promil šanse, jer sigurno nije lako reći zbogom posle 17 godina profesionalne karijere.

“Izvukao sam iz sebe maksimum ove sezone, fizički nisam više spreman, pa ću se posvetiti nekim drugim stvarima u klubu i 99 odsto se neću vraćati naredne“, rekao je Birčević za Meridian sport.

Još dok je iz Lazarevca odlazio u Valjevo, kako bi profesionalnu karijeru počeo u Metalcu, zacrtao je da se jednog dana vrati i zatvori krug.

“To mi je bio cilj od početka karijere, dok još mogu da igram, da se ne vučem po terenu. Ne bih nikada uzimao mesto nekom klincu.“

Malo je nedostajalo da odmah Kolubaru uvede u elitni rang. Izgubila je od zemunskog Borca u odlučujućoj utakmici.

“Moramo da budemo zadovoljni. Ušli smo u klub početkom avgusta i sve je bilo knap, od formiranja ekipe, preko angažovanja trenera… Koliko smo imali vremena i sa čime smo se sve susreli, izvukli smo maksimum iz ove sezone. Došli smo do toga da odlučuje poslednja utakmica, nismo uspeli, ali za godinu dana smo iskusniji i nadam se da ćemo sledeće godine uspeti da dođemo do KLS. Kolubara to zaslužuje u svakom smislu, vratili smo i ljude u halu, imali publiku i na gostovanjima, bili najgledanija ekipa u B ligi, možda i jedna od najgledanijih posle Partizana, Zvezda i Spartaka iz Subotice. Imali smo više publike nego 90 klubova iz KLS. Drago mi je što je Lazarevac pokazao da je i grad košarke“.

Želja mu je da se u Lazarevcu rađa što veći broj talenata.

“Bilo je i dobrih mladih igrača ove godine – biće ih sve više. Drobnjaković je na širem spisku mlade reprezentacije, nadam se i da će David Jevtić biti na spisku U19. Kolubara dosad nije imala nijednog reprezentativca, a mi smo za godinu dana došli do toga da imamo dva na širem spisku. Ostaje nam da se postaramo i da se što bolje radi sa mlađim kategorijama i razvojnim timom. Uradili smo mnogo za godinu dana, ali želimo sledeće godine još više. Nadam se da ćemo tako privući još mladih igrača“.

Zahvalio se i ljudima u klubu.

“Bez firme Paragon, na čelu sa Nikolom Trajkovićem i Dušanom Simićem, ništa od toga ne bi ni moglo da bude. Ljudi koji se bave klubom žive za košarku. Bez velike pomoći grada je teško. To je više iz ljubavi, ali sve to naravno košta. Ljudi koji su u klubu i koji iskreno pomažu, svaka im čast“.

Kada vrati film, ispunjen je. Ostvario je sve što je zacrtao. I više od toga.

“I te kako. Imamo i blizu 100 utakmica u reprezentaciji. Najbitnije je mi je da sam u tome uspeo. Imam i dve sezone u Partizanu, odigrao sam sezonu u svom gradu… Zaokružio sam svoju košarkašku misiju“.

Noseći dres seniorske reprezentacije Srbije osvojio je tri srebra – svetsko, evropsko i olimpijsko. Zlato je oko vratio stavio na Unverizijadi.

“Maštao sam debi za reprezentaciju, a došao sam do toga da osvojim na sva tri prvenstva srebrne medalje i zlato na Unverizijadi. Nisam toliko mogao ni da zamislim. Verovao sam da ću debitovati, ali da ću uspeti da osvajam medalje, to je neki baš viši čin“.

Srbija je uvek bila na prvom mestu.

“Od 2009. kada sam prvi put dobio poziv za mladu reprezentaciju, svaki put sam se odazivao, bilo da je to B reprezentacija ili univerzitetska… Jedva sam čekao svako okupljanje. Ne znam ni da li sam imao neko slobodno leto od tog poziva, ali uživao sam. Svaki put je to bio motiv da idem dalje i da pokušavam da napredujem, da bi i sledeće godine dobijao priliku da igram u reprezentaciji“.

Večno će pamtiti iskustva iz državnog tima. Druženja, savete i životne lekcije koje je kroz sva ta leta naučio. Imao je prilike da sarađuje sa brojnim asovima srpske, evropske, pa i svetske košarke.

“Imao sam sreće da zakačim i staru gardu. Prvi poziv sam dobio od Dude Ivkovića. Tada sam doživeo povredu, ali i od Dude sam mnogo naučio. Kasnije sam imao sreću da budem kod trenerske i igračke legende Saše Đorđevića i da sarađujem sa njim. Maltene koliko je on bio u reprezentaciji, bio sam sa njim. Izgradili smo odličan odnos“.

Uvek je bio verni vojnik reprezentacije, a sa Đorđevićem je stvorio posebnu vezu.

“Kao klinac sam ga gledao i uživao u njegovoj igri. Doneo je Partizanu titulu prvaka Evrope, donosio je i Jugoslaviji titule prvaka… Sigurno je jedan od uzora svih igrača koji su tih godina bili u reprezentaciji. Dočekali smo da nam bude selektor, da kasnije budemo i prijatelji. Ljudina i prava Srbenda. Zaslužio je možda da bude i duže selektor, ali nikada nije kasno, možda se i vrati.”

Delio je svlačionicu i teren sa raznim majstorima igre pod obručima, ali jedan se ipak izdvaja.

“Možemo da pričamo šta hoćemo, bilo je tu mnogo igrača i reprezentativaca koji su fenomenalni, ali mora da se istakne Nikola Jokić koji je najbolji igrač sveta. Stvarno je najdominantniji u NBA, ali tu je još mnogo vrhunskih igrača, od Teodosića, preko Bjelice, Bogdanovića, koji je pravi kapiten reprezentacije, u svakom smislu zaslužuje sve što je ostvario. Mnogi igrači koji su tu prošli su izvanredni ljudi pre svega, ali i izvanredni sportisti“, istakao je Birčević i napomenuo da mu je jedan od najdražih rivala u karijeri bio veliki Luis Skola.

Uspesi sa Srbijom će mu ostati zauvek urezani u sećanju, ali dubok trag ostavila su iskustva koja je ostvario i u klubovima. Posebno u Partizanu.

“Medalje sa reprezentacijom, pa svaka utakmica sa Partizanom. Bilo mi je lepo i u svim ostalim klubovima, Klužu, Estudijantesu, Istanbulu, ali moram da izdvojim reprezentaciju i Partizan.”

Kako kaže, imao je sreću da uči od sjajnih trenera i kroz klupsku karijeru.

“U klubovima sam sarađivao sa odličnim trenerim, Milovanom Stepanićem, Vladom Đurovićem, Miroslavom Nikolićem koga izuzetno cenim i volim. To su stari treneri i znanci sa kojima sam imao dobru saradnju. Nadam se da ćemo i u Lazarevcu uspeti da napravimo dobrog mladog trenera. Kod nas je trener Marić, bivši pomoći trener Slobode iz Užica. Nadam se da će sledeće godine imati dosta uspeha sa nama“.

Važan period karijere proveo je i Kragujevcu, gde je pod vođstvom Miroslava Nikolića branio boje Radničkog. Bio je to jedan od najuspešnijih košarkaških perioda za grad iz srca Šumadije.

“Tri godine sam bio u Radničkom, u najboljim danima za klub, igrao se Evrokup, Fajnal-for ABA lige. Nažalost, poslednje godine kada smo bili u Evrokupu, došlo je do teške situacije i do gašenja kluba kada je bio na vrhuncu. U Kragujevcu sam zaista uživao, samo pozitivno imam da kažem o tom periodu“.

Ipak, crno-beli dres budi posebne emocije kod Birčevića.

“Kada sam došao, bila je teška situacija u Partizanu, ali sam imao sreću da je Aleksandar Džikić bio trener i da je izvukao i više od maksimuma te sezone. Da nije bilo nekih bolesti i trovanja, imali bi još bolju sezonu. Bio sam i jedan od nosilaca igre u tom periodu i uživao sam.”

Posle sezone 2016/17, vratio se u Partizan 2019. godine.

“Fenomenalna sezona, za knjige. Bili smo prvi u svim takmičenjima, nismo gubili utakmice. Jedina mana što je korona prekinula sezonu u najgorem mogućem momentu, kada je trebalo da počne plej-of ABA lige gde smo imali prednost domaćeg terena. Osvojili smo Kup Radivoj Korać, pokazali da smo verovatno i najbolja ekipa u Evorkupu… Šteta što to nismo uspeli da dokažemo u nokaut rundi“.

Deo je poslednje genercije crno-belih koja je podigla Žućkovu levicu.

“Takvo je vreme došlo, okrenuće se“.

Naravno, prati dešavanja u Humskoj i danas.

“Partizan bez govora ima najboljeg trenera u Evropi i sreću što se jedan takav čovek i stručnjak vratio. Jedina možda mana je manjak domaćih igrača. Možda bi i oni želeli više kvalitetnih domaćih igrača, ali verovatno nisu bili u mogućnost da ih dovedu. Bilo bi lepo da se pokuša, da i se kroz te dobre strance napravi kvalitetan domaći igrač, koji će da služi i reprezentaciji u narednom periodu. Da se iskoristi situacija i da se stvaraju novi reprezentativci”.

Crno-bele čeka bitan meč u ABA ligi – ugostiće večitog rivala Crvenu zvezdu u još jednom derbiju.

“Važna utakmica za obe ekipe, derbi je derbi, uvek je bilo i uvek će biti da tu nema favorita. I kad je Partizan bio slabiji i kad je Zvezda bila slabija, tu favoriti ne postoje. Zvezda je kasnije ispala iz Evrolige, možda još nisu zalečili to, pa je možda u nekom boljem psihološkom momentu Partizan.“

Bio je i sam učesnik brojnih derbija. Posebno pamti finale Kupa Radivoj Korać pre pet i kusur godina. Poslednje trijumfalno za crno-bele.

“Gubili smo dobar deo utakmice, gubili i u završnici, a onda okrenuli i došli do trofeja. Uvek bude pritisak, ali kada počne utakmica sve se zaboravlja i uživao sam u svakom derbiju, uopšte u svakoj utakmici u Partizanu“.

Osvrnuo se i na učinak srpskih timova u Evroligi. Prokomentarisao njihov status u elitnom evropskom takmičenju.

“Zvezda je sve vreme imala dobar plasman, borila se da bude oko šestog, sedmog, osmog mesta. Imala je neke nesrećne poraze. Evroliga je, nažalost, i Partizan i Zvezdu gledala kao sporedne glumce, iako su pokazali da se u Areni igra najbolja košarka. I da se najviše gleda. Ipak, nekako su nas manje poštovali nego neke druge ekipe. I Zvezda i Partizan su mogli da imaju dve-tri pobede više da su imali bolji kriterijum suđenja. To su dokazali i time što su i licencu, koju Partizan i Zvezda svakako zaslužuju, predstavili na neki loš način, tražeći veliki novac za dve-tri godine, što je bolno za oba kluba. Ne samo finansijski, nego što se oseća i to neko nepoštovanje prema tome što Partizan i Zvezda rade za Evroligu.”

Za kraj razgovora dotakao se i aktuelnih dešavanja u reprezentaciji Srbije. Nije Stefanu i njegovoj generaciji pošlo za rukom da osvoji zlato. Nije ni narednim. Na Olimpijskim igrama su Orlovi uzeli bronzu, posle polufinalne utakmice sa Amerikancima za anale, o kojoj se i danas priča.

“Neverica… Posle onakog poluvremena, onakve igre… Baš smo nezasluženo izgubili to polufinale. Amerikancu su toga svesni, čitava košarkaška javnost, bili smo bolji na toj utakmici.“

Zato se slaže da bi na Evrobasketu konačno i najsjajnije odličje moglo da osvane na grudima srpskih reprezentativaca.

“Imamo izvanrednu generaciju koja je trebalo da osvoji zlato i na Olimpijskim igrama, da je bilo neke logike. Ako budemo u istom sastavu, mislim da smo apsolutni favoriti. Naravno, ne mora da znači da favoriti osvajaju, ali mislim da smo mi na redu“, zaključio je Stefan Birčević u razgovoru za Meridian sport i zaokružio priču o zaista sjajanoj karijeri.

Bonus video: