Srpska poruka ispisana na koži ’novog Šortsa’: Mnogi ne bi preživeli

(Od izveštača Meridian sporta iz Atine)

Ruke, noge, vratovi… Sve je delovalo kao izložba slika, samo što su umesto platna, umetnici koristili kožu. I što slikari ostaju anonimni, dok su prave zvezde oni koji nose radove.

U tom šarenilu tetovaža, jedna privlači pažnju. Nalazi se na vratu, ispod potiljka. I piše: „Nastavi“. Na srpskom jeziku. Uz zastavice koje označavaju cilj.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Kovrdžava kosa iznad tog jednostavnog rada sa, ispostaviće se, kompleksnim značenjem,  govorila je da se iza svega krije priča. Koja potiče iz neočekivanih krajeva, na neočekivanom putu.

„Samo nastavi“, rekao je na srpskom Hanter Hejl za Meridian sport, pa preveo to na engleski jezik. „Govorili su mi to stalno na treningu, saigrači su tako podržavali. Ostalo mi je urezano u glavi i koristim tu poruku kao motivaciju.“

Treninzi o kojima govori momak rođen u Mičigenu, na potezu između Čikaga i Detroita, održavani su u Čačku. Bio je dve sezone deo Borca pre nego što je, kao najbolji strelac ABA lige, otišao u Grčku. Prvo u Promiteas, potom u AEK sa kojim večeras (petak) igra polufinale Lige šampiona.

„Vreme u Čačku mi je promenilo život“, nastavlja Hejl. „Izuzetno mali grad, ali sa ogromnom košarkaškom kulturom. Primer broj jedan je trener Partizana (Željko Obradović) koji je odatle. Svi u tom gradu mnogo vole košarku i kao deo svega toga mogao da se fokusiram samo na napredak i kakav igrač mogu da postanem.“

Istovremeno, bilo je to vreme puno izazova – kaže Hejl.

„Jednostavno, nisam imao šta da radim. To nije kao Beograd. Kažem, sve mi je to život promenilo, jer nikada pre nisam bio negde gde sam praktično izolovan. Jedini stranac u timu veći period. Bilo je teško, ali me naučilo da vrednujem male stvari u životu. Sada sam u drugačijoj situaciji, u velikoj Atini i velikom AEK-u, tako da znam da cenim koliko sam postigao.“

Košarkaška kultura sa Morave nije završila samo na vratu. Upijao je sve što je mogao.

„Čudno mi je bilo zašto je dvorana puna kada dolazi Partizan. Ili Crvena zvezda. Kao da smo u gostima. Ali… Bili ste u toj dvorani? Oh, teško je tamo igrati. Nemaju najmoderniju opremu ili tako nešto, međutim… Sve mi je to pomoglo da izgradim karakter. Da se fokusiram na igru. Nije bilo ničega što me ometalo. Shvatio sam da imam višu svrhu tamo – da razumem gde sam, ali i gde želim da budem. To me je učinilo čovekom kakav sam danas. Baš sam juče razgovarao sa ocem i rekao sam mu koliko cenim svaki korak mog putovanja, jer me to izvajalo. Cenim gde sam počeo i koliko sam postigao za kratko vreme. Nije to lak put, znam da mnogi ne bi mogli da prežive tamo. Ne u smislu života i smrti, već tu izolaciju. U prvoj godini nisam imao automobil, tako da nisam mogao da dođem do Beograda. Celu godinu bio sam zaglavljen. Nikada mi porodica nije došla dole…“

Zašto se, onda, vratio u Čačak druge godine?

„Nisam imao baš neke ponude“, bez uvijanja priča Hejl. „Igrao sam solidno tu prvu godinu, ali nisam imao nešto konkretno što sam želeo. Sa druge strane, već sam se upoznao sa gradom, klubom, trenerom u to vreme, iako su se posle menjali… I znao sam da ću u drugoj sezoni imati veću ulogu, da će lopta biti u mojim rukama i da ću imati priliku da pokažem talent u veoma jakoj ligi. Zato sam se vratio, da napredujem. I uspeo sam. Sada se put nastavlja.“

Opet sa srpskim trenerom, Draganom Šakotom.

„On je drugačiji. Srpski treneri uvek imaju tu crtu agresivnosti, traže više. Šakota takođe mnogo traži, ali on govori na lep način i zavređuje poštovanje samim svojim ponašanjem. Ne mora viče na tebe ili da ti se unosi u lice, poštovaćeš ga zbog toga kako se nosi na terenu i van njega. Od momenta kada sam došao u AEK, imali smo bezbroj razgovora, ne samo o košarci, već o životu, odnosima, porodici, odeći… Možeš da pričaš sa njim o bilo čemu i zbog toga samo još više cenim naš odnos. Ima posebno mesto u mom srcu.“

Hejl je tokom razgovora za Meridian sport rekao da zna gde želi da bude.

„Moj cilj je uvek bio NBA. Rekao sam to i prošle godine. Ali, postoje koraci ka tome. Morao sam da preskočim prepreku, imao sam povredu koja me unazadila, ali sada sam dobro. Iako uživam u ovom trenutku, shvatam da imam višu svrhu u životu. Hoću da nastavim da inspirišem ljude načinom na koji igram, u kom god gradu da igram.“

Inspiriše, ali i podseća na put još jednog levorukog asa. Pre dve sezone, Ti Džej Šorts je dominirao Ligom šampiona u dresu Bona. Pojavio se niotkuda, preuzeo ligu, osvojio BCL atraktivnom igrom, a sada je jedan od najboljih igrača Evrolige. To podizanje iz senke, preko borbe za BCL titulu… Podseća?

„I to je put koji vidim kao priliku“, kaže Hejl. „Zaista verujem da će biti onako kako Bog želi. Tu sam gde treba da budem u datom momentu. Dolazak u AEK nije bio na listi mojih želja, ali… Zanimljivo, sećam se da sam posle prve godine u Grčkoj bio u kuglani u Patri, kada mi je navijač prišao i rekao: ’Hej, Hanter, dođi u AEK!’ Rekao sam mu: ’Ne idem u AEK, brate.’ Ali, svet funkcioniše na čudne načine. Sada sam ovde, na Fajnal-foru… I baš sam tu želeo da budem, jer mi je prošle sezone malo falilo. Ovo je sudbina.“

Sada ima kovrdžavu, „oslobođenu“ kosu. Pre nekoliko dana je nosio dredove kada je, protiv Olimpijakosa, u prvoj utakmici polufinala grčkog šampionata, bio nerešiva enigma za povratnika na Fajnal-for Evrolige. Ubacio je 34 poena, šutirao trojke 8-6, sa penala 8-8 i doveo AEK nadomak senzacije. Ipak, Pirejci su slavili sa dva poena razlke posle velike drame.

„To je stanje uma kada te nosi tok utakmice. Ne razmišljaš previše, prepustiš telu da te preuzme. Kada dođeš u to stanje, osećaš se nezaustavljivim. Mislio sam da je timu potrebno da uradim to što sam radio. Mogu da postignem pet ili 50 poena, samo da pobedimo. Važno mi je što su ljudi videli tu moju karakteristiku, jer mnogi mogu da probace loptu kroz koš, ali pamte te samo po pobedama ili porazima. Protiv Olimpijakosa je to bio moj poziv, trener i igrači su verovali, dali mi loptu u ruke a ja sam ušao u to stanje svesti.“

Igrao je protiv Partizana i Zvezde mnogo puta… Možda je tada pomišljao da bi neki od večitih mogao da bude sledeći korak?

„Za mene je u Borcu najvažnije bilo da shvatim da nismo najbolji tim lige i ako ja ne igram dobro, nećemo imati šansu. Sećam se utakmice protiv Zvezde, izgubili smo tri razlike kod kuće. Nisam dobro šutirao, ali sam dosta puta išao na liniju penala, pokušavao da utičem na utakmicu na različite načine. I to me učinilo igračem kakav sam sada, koji može da pomogne čak i kad ne ide šut. Preskočio sam mnogo šuteva za pobedu zato što je neko drugi u boljoj poziciji. Moj omiljeni igrač je Lebron Džejms. On u završnicama utakmica uvek uradi ispravno. Trudim se i ja da verujem saigračima.“

Ispravno je jedino neophodno AEK-u da bi bio u igri za plasman u finale. Jer, u polufinalu žuto-crne čeka Unikaha (petak, 20 časova), jedan od najboljih timova Španije, verovatno i Evrope.

„Osećamo se veoma komforno u našoj dvorani. I hranimo se podrškom publike. Posebno u poslednje vreme. Fajnal-for će biti nešto najveće. Samo da ne stavimo preveliki pritisak na sebe, već da iskoristimo trenutak. Ne dolaze ovakve šanse često u životu. Zato moraš da ih iskoristiš. Uzbuđen sam. Posebno jer na početku sezone niko nije očekivao ovo. Nisam baš siguran da su mnogi od nas mislili da ćemo stići dovde. Ali, izrasli smo u tim koji može da se bori sa svima. Biće izazov. Igramo protiv stvarno mnogo talentovanog tima, ali verujem da smo spremni.“

Samo nastavi…

Bonus video: