Renomiranim kolegama iz Amerike zastao je zalogaj u grlu tokom ručka u četvrtak, 2. jula, 2026. godine. Društvenim mrežama u tom trenutku širile su se izjave – da IZJAVE – Nikole Jokića posle utakmice između Švajcarske i Srbije u Friburgu. Najbolji košarkaš sveta se drugi put u samo deset dana, obraćao medijima u domovini.
Na Jokićeve izjave posle mečeva navikli su u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, tamo Nikola ima obavezu da stane pred predstavnike sedme sile – u suprotnom bi bio ozbiljno kažnjen. U dresu, ili majici, reprezentacije Srbije niko ga nikada nije terao ni na šta. I godinama se nije ni postavljalo pitanje da li će se najbolji igrač Srbije pojaviti na konferenciji za medije. Odgovor se znao.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sada se nešto promenilo.
Dušan Alimpijević nije Jokiću uručio kapitensku traku „samo“ zato što je najbolji. Od njega je tražio više. Tražio je da bude lice državnog tima. Da obraćanjem javnosti budi dodatnu pažnju ne samo Srbije, već cele Evrope, na ovu ekipu. Dobio je selektor i mnogo više od toga.
Srbija se istopila kada se velikan ove igre zahvalio dijaspori i svima koji su sa tribina bodrili Orlove kao da ovi igraju u Beogradu ili bilo kom drugom gradu u domovini. Možda čak i sa većom emocijom, kakvu emituju samo oni koji su daleko od rodne grude, ili od zavičaja svojih roditelja.
“Osećali smo kao da igramo kod kuće. Zahvalni smo za atmosferu koju su stvorili ljudi koji su došli da nas podrže i bili naš šesti igrač. Čuti naš jezik, naše pesme, himnu, ljude kako navijaju za nas, zastavu – sjajan osećaj i emocije su bile velike tokom čitave utakmice”.
A onda su srca bila puna i saigračima, kada je Nikola nastavio izlaganje, izbegavajući da govori o sebi i činjenici da je stao na tri asistencije do tripl-dabla. Pričao je o drugovima. I ne o Nikoli Joviću ili Aleksi Avramoviću, dokazanim osvajačima medalja. Već o momcima koje su ovi prozori iznedrili:
“Zato je reprezentacija nešto sjajno, jer je svaki igrač bitan i svaki igrač može da donese prevagu u nekim određenim trenucima – Momirov sa tri trojke i Tane (Tanasković) sa fenomenalnom partijom, energijom na vrhunskom nivou! Oni su prelomili utakmicu za nas”.
Ako su ga čuli, bili su ponosni i Švajcarci, protivnici na terenu, a inače sigurno fanovi njegove igre koji nisu ni sanjali da će se sudariti sa najboljim na svetu.
“Sećam se, pričao sam sa trenerom, nema favorita i autsajdera u ovim kvalifikacijama. Momci igraju na visokom nivou i nekoliko serija tokom meča može da promeni čitavu dinamiku. Poštovali smo protivnika i nismo bili iznenađeni”.
Nikoli Jokiću mediji nisu potrebni. On jeste potreban njima, ali to je potpuno irelevantno. Potreban je svima oko sebe. Potreban je i košarci. Oduvek je važilo da je biser Srbije igrač koji čini sve oko sebe na terenu boljima. Sada čini celu sliku lepšom. Potpunijom.
Bonus video:
