Sreća… Ona istinska, dečija, jasno se videla na licu Arijana Lakića, dok je tu ispod koša Male arene tapkao loptu o pod u crno-belom dresu sa brojem 19.
Sreća… Jer je do tog mesta i tog dresa morao da prođe nelagan put. Put na kome bi mnogi odustali. On nije…
„Samo sam sebi rekao: „Radiću, radiću i više nego što sam pre radio, radiću više od drugih“, pričao je za Meridian sport mladi plejmejker, od ove sezone član Partizana.
Radio je. I…
„Trudio sam se, ćutao, trenirao… I, korak po korak, dan po dan, došao sam ovde. Gde treba“, uz mešavinu osmeha i uzdaha – ali olakšanja – otelo se Lakiću.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Sada je tu „gde treba“. Pre toga…
Bio je jedan od najtalentovanijih igrača svoje generacije. Juniorski prvak Evrope iz 2018, sa Srbijom. Samo nebo je bilo granica. Ali granicu je uskoro „postavila“ povreda leđa... Predugo je sve to trajalo. Godinu i po dana.
Dečak koji je imao velike snove, gledao je kako oni nestaju, tu pred njegovim očima. Nije dozvolio da se sasvim sruše. Da, to ga jeste usporilo. Da, put ka vrhu je morao da traži preko Osjeka, Čačka, Sarajeva, na kraju i Zadra… Ali – put je pronašao.
Sada, šest godina kasnije, tako u dresu Partizana, o svemu tome kaže…
„Taj period kada sam bio povređen, bio je dosta težak. Za mene sigurno najteži u životu. Gledate druge kako igraju košarku, kako uživaju u tome. Jer mi stvarno u uživamo u ovoj igri. I onda kada vidite kako drugi igraju, kako su srećni dok to rade, nedostaje vam sve to.“
Osim što je bilo teško, jasno je i da ga je sve to oblikovalo da postane igrač o kome sada svi pričaju samo u superlativima. Posebno naglašavajući njegovu radnu etiku. To da je spreman da radi više od drugih. Što ga je – uz neupitne igračke kvalitete – preporučilo i Željku Obradoviću i Partizanu. Na sve to, Lakić kaže…
„Privilegija, stvarno! Jedva sam čekao. Sve je stvarno super za sada. Konačno smo krenuli kao ekipa da radimo. Trenirali smo tokom leta indidividualno, ali jedva sam čekao da se okupimo i krenemo. A tek jedva čekam da sezona počne, a posebno da vidim navijače u Areni“, nizao je reči u jednom dahu 24-godišnji plejmejker.
I – kako je izgledao taj prvi kontakt sa crno-belima, kada su ga iz Humske pitali da li bi došao u Partizan?
„Nisam ramišljao ni sekunde!“, dodao je ushićen.
A onda…
„Negde sam zamišljao da ću da dobijem ponudu, verovao sam u sebe. Ponuda je došla, iste sekunde sam je prihvatio. Kao što sam zamislio, tako sam i uradio.“
Kaže – nestrpljiv je da sve krene. Ali, šta očekuje? Gde sebe vidi u ovom potpuno novom i dosta neobičnom timu Paprtizana? Na tu temu Lakić dosta zrelo rezonuje…
„Strpljiv sam što se tiče toga. Jedva čekam da vidim navijače, jedva čekam Arenu. Ali, što se nekih uloga tiče, tu prvo moramo da vidimo šta će da bude na treningu. Tu se vidi šta sve treba da radimo na utakmicama kao ekipa, šta je to što ja mogu da uradim da pomognem ekipi. Kroz trening se najbolje vidi sve.“
Tu osobinu kod mladih igrača posebno ceni Željko Obradović. Trener Partizana često govori – a isto je ponovio i pred početak priprema za ovu sezonu – da mladi igrači sami sebi treningom obezbeđuju minute na terenu. Da to koliko će igrati zavisi samo od njih. Ne od Obradovića, niti od njegovog stručnog štaba. Samo je do igrača.
„Ja sam motivisan. Ali, opet, treba da imam i disciplinu. Bez toga nema ni motivacije. Ja ću to da guram. Radiću, i više ako treba“, dodaje Lakić.
U Partizan je došao iz Zadra, gde je proveo dve godine koje su ga i vratile na košarkašku mapu. A posle kojih su se klub, a posebno njegov trener Danijel Jusup, onako baš lepo oprostili od njega. Mnogo lepih reči je tu rečeno, apostrofirana baš ta njegova želja da radi više od drugih. Taj veliki motiv sa kojim je pristupao svakom treningu.
„Kada imate takve navijače, kakvi su i u Zadru, to vam daje i ekstra motivaciju. Stvarno. I kada dođete na utakmicu, koja je možda teška i psihički, a tek fizički, daju vam vetar u leđa da napravite taj korak dalje.“
Tu je zastao, pa uz osmeh dodao…
„Ako su tamo navijači bili tako dobri, tek šta će ovde da bude. Jedva čekam i to. Biće super stvarno.“
Sreća je kompletna i jer je opet kući…
„Jedva sam čekao da se vratim. Koliko god da mi je svuda bilo sjajno, ove dve godine u Zadru bile su stvarno vrhunske, ali nigde nije kao kod kuće“, rekao je Lakić.
Bonus video:
nemanja.stanisic
Svuda je prosao,valjda mu je ostalo nesto od decackog talenta!
uprekic
Lakic ima da bude igrac za Abu,ne verujem da ce igrati u EL
neda.kerkez
Lepo je videti da Obradović dovodi i daje šansu ovako talentovanim mladim igračima a ne samo strance da dovlači.
kluka4002
Čist dokaz da naporan rad i trud daju rezultat dosao je do Partizana to mu je i bio cilj sada treba pokazati sve sto zna ima odličnu priliku za to