Život kao film - Arijan Lakić iz mraka do sjaja Partizanovih reflektora: Apsolutno niko ga nije hteo - podseća me na Dejana Milojevića

“Dok god ima mraka, ima i svanuća!“

Iz sumornih soba lekarskih ordinacija zraci sunca jedva da su dopirali. Stručnjaci su smenjivali jedan drugog, dijagnoze nije bilo. Jedan poziv je učinio da se ukaže tračak svetlosti, da dopre do momka koji je imao velike snove, a kome je profesionalni sport pokazao najsuroviju stranu. U jednom trenutku je bio na vrhu – juniorski prvak Evrope i Zvezdin član sa lepom sutrašnjicom, a već narednog je postao igrač kojeg niko ne želi.

Povreda leđa je učinila da Arijan Lakić skrene sa glavnog puta i prestroji se na magistralu, koja je kao narednu destinaciju imala Osijek – grad iz kojeg je krenuo feniksov povratak novopečenog reprezentativca Srbije.

Na putovanju nije bio sam, imao je prave saputnike – koji su znali da Arijan nije običan momak i da uprkos svemu, može da postane ono što želi. Davor Ristović, košarkaški menadžer u agenciji Oktagon, u razgovoru za Meridian sport ispričao je filmsku priču koju nije gledao na platnu, već ju je živeo zajedno sa Lakićem, koji se dizao iz pepela i išao korak po korak kako bi snove ostvario na javi.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Ali, da bi se stiglo do svanuća, prvo se vraćamo u mrak. Duboki. Onaj koji je izgledao da će prekriti košarkašku karijeru Partizanovog prvotimca.

“Situacija je bila beznadežna. Nikako nije mogao da reši problem… Od lekara do lekara, od terapije do terapije – nije mogla da se uspostavi tačna dijagnoza. Nikako nisu mogli da mu reše problem i bukvalno se postavljalo pitanje da li će moći da se bavi košarkom. Arijan je odlučio da nam se javi, a onda je u dogovoru sa nama otišao kod ljudi iz Fizo tima, koji su odigrali ogromnu ulogu u njegovoj karijeri, a sa kojima i dalje radi. Dobio je jasnu sliku u čemu je problem i spoznao da će još igrati. Posle šest meseci treninga i terapija, Fizio tim je uspeo da osposobi Arijana za košarku, ali realnost nije bila idealna. Mislim da je bio novembar ili decembar, kada apsolutno niko nije želeo da mu da šansu“, rekao je Ristović na početku intervjua za naš portal.

Naredni korak je za mnoge ljude sa strane delovao kao odlazak u košarkaški zaborav iz kojeg se neće vratiti.

“Iako su svi bili u čudu i govorili šta će tamo, odlučili smo da ga odvedemo u Osijek koji je prepoznao priliku. Taj korak je bio mnogo važan, jer je bio na ivici da prestane da igra. Tu je video da može, da ništa nije izgubljeno. Nije bilo lako, jer dok su njegovi drugari igrali ABA ligu, on odlazi u Osijek i kreće na put gde se ne vidi svetlo. Ali sve to ga je ojačalo! Prve godine je igrao koliko je mogao, a na kraju sezone je raskinut ugovor sa Zvezdom i dobio je odrešene ruke. Otišao je još godinu dana u Osijek, gde je prošao kompletne pripreme i sve ostalo. Iskoristio je godinu da se vrati na mapu“.

Jeste ponovo upisao svoje ime na košarkaški atlas, ali…

“Na kraju te sezone potpisao je kratkoročan ugovor sa Borcem iz Čačka i igrao je Superligu. Bio je solidan, pa je Borac razmišljao da li će produžuti saradnju. Procenili su da im nije potreban. Malo je trenirao sa FMP-om, ali ni oni nisu bili sigurni da je on pravi, tako da mu nisu ponudili ugovor”.

Nastavak priče je bio posebeno neizvestan. Iako je javnost videla da se vratio, da može da igra košarku, niko nije smeo da se kladi na Lakića.

“To leto kreće jurnjava, gde Arijan trenira, a mi pokušavamo da nađemo odgovarajuće mesto gde bi mogao da igra. Kada bismo nabrajali sve klubove koje smo zvali i kojima smo nudili Arijana… Potrajalo bi! Govorili su da imaju igrače tog kalibra, da nije dovoljno dobar, da nije interesantan… Svi su ga odbili! Došli smo do početka septembra, a nismo našli klub. Situacija nije bila idealna, ali ni on nije bio ni najmanje nervozan, već je naporno trenirao i verovao u ono što radimo“.

Fortuna je pomogla i ime nove stanice na putovanju se ukazivalo – u Bosni i Hercegovini. Još jedna sredina ne previše atraktivina, ali veoma važna za prekretnicu u karijeri 25-godišnjeg momka iz Beograda.

“Sparse je preuzeo Zoran Kašćelan i javio se da pita šta imamo od slobodnih igrača. Kad je čuo da je Arijan slobodan, oduševio se, jer ga je znao iz mlađih kategorija. Igrali su ABA 2, što je korak više i Arijan je otišao. Bilo je i tamo turbulencija, otpuštali su igrače, ali on je ostao. Kašćelan mu je mnogo pomogao i usadio navike koje ranije nije imao gde da vidi. Ta sezona mu je otvorila vrata za naredni korak, jer je te godine igrao protiv Širokog, gde je trener bio Danijel Jusup. Tada je za Široki igrao Luka Božić i međusobno su se čuvali. Trener Jusup, koji je odigrao veliku ulogu u njegovoj karijeri, nakon što se sezona završila prvi se javio sa željom da ga potpiše za Zadar. Iako je tamo bila teška finansijska situacija, Arijan opet nije stavio novac u prvi plan, nego je samo želeo šansu. Znao je da može da igra ABA ligu. Dobio je dvogodišnji ugovor”.

Tek tada je morao da zasuče rukave i krene u potragu za košarkaškim runom.

“Došao je kao stranac i neko od koga se mnogo očekuje. U tom trenutku možda nije ni imao kvalitet koji se od njega očekivao. Međutim, uz ogroman rad i poverenje koje je dobio od Jusupa – eksplodirao je! Velike zasluge idu na račun trenera koji je zahtevan, težak… Često Arijanu nije bilo lako, ali ga je naterao da pruži maksimum, čak i više. Limite koje je imao u svojoj glavi prebacio je zahvaljujući Jusupu.”

Bio je mladić daleko od kuće, koji je preko glave prevalio mnogo toga, pa ne čudi što su njegovi agenti prepoznali potrebu za asistencijom.

“Već nekoliko godina ima sportskog psihologa. Imao je teške momente tokom boravka u Zadru i zahvaljujući razgovorima sa psihologom uspeo je lakše da se izdigne iz čitave situacije“.

Zadar je grad koji drugačije oseća košarku, čija istorija jednostavno stavlja posebno breme na leđa svakog ko zaduži belo-plavi dres. Zato navijače iz Krešinog doma ne možete prevariti. Isto tako, ako im date povoda – zaljubiće se. Arijan je osetio drugu stranu medalje i postao ljubimac celog grada. Plakao je na odlasku. Ali, odlazak je bio na mesto iz snova.

“Posle dve godine u Zadru, došli smo u siutaciju za veći korak. I tada su klubovi bili sumnjičavi, ali je on poslednji deo sezone odigrao fantastično. Partizan je to prvi prepoznao! Već smo ušli u razgovore sa Partizanom kada se Zadar pojavio sa pričom oko novog ugovora, a vrlo brzo i neki drugi klubovi iz ABA lige. Međutim, Partizan je bio najkonkretniji. Željko Obradović i Zoran Savić su prepoznali da je Arijan neko ko može da se uklopi u Partizanov sistem. Savić, koji je zamislio celu priču, kontaktirao je predsednika naše agencije Marka Jelića. Naravno, u saradnji sa Željkom. Pojasnili su Arijanu šta očekuju od njega. Opet visina ugovora nije bila primarna, već je važna bila samo šansa”.

Ristović će verovatno do kraja života pamtiti trenutak kada je saopštio Lakiću da Partizan zove.

“Nije mogao da veruje. Već smo počeli da pričamo da li ostaje u Zadru i razmišljali o narednom koraku. Kada su se ljudi iz Partizana javili sa interesovanjem, nismo mu rekli, jer nismo hteli da ga poremetimo. Ali, kada je postalo konkretno, odlučili smo da mu javimo. Sećam se poziva. Neverica. Nekoliko sekundi muk… ‘Pa kako Partizan’, govorio je. Tada sam mu rekao, kao što uvek govorimo igračima: ‘Ti si to zaslužio! Da nisi takav kakav jesi, ne bismo mogli da razgovaramo sa Partizanom.’ To je bilo takvo oduševljenje, da ne znam… Dečačko, neverovatno! Predstavili smo mu koliko ga čekaju teški i drugačiji zahtevi, pritisak i sve što ide uz to. A on nam je odgovorio: ‘Ja se za ovo spreman ceo život’. Govorio je kako je spreman za konkurenciju, čak i da ne igra, da želi samo da se bori… Sve kroz šta je prošao sada je pomoglo. Ovo je baš filmska priča. Bukvalno da je momak skoro sa ulice došao na veliku scenu”.

Čim se pojavila vest da će Lakić postati novi igrač crno-belih, bilo je sumnjičavih komentara. Mnogima nije bilo jasno kako iz Zadra u Partizan, bez evroligaškog pedigrea…

“Možda je nekima sve ovo bilo iznenadno, ali u razgovoru sa ljudima iz košarke – svi slažu da je on pravi čovek na pravom mestu. Arijan bi trebalo da bude primer mladim igračima – da vide šta je potrebno da se prođe kako bi se došlo u situaciju da se dobije šansa. Pred njim je još mnogo posla. Ali, Arijan se neće zadovoljiti ovim – to je sigurno!”

Da bi se razumeo proces od mraka do svanuća – onda mora dublje da se zagrebe u suštinu ličnosti Arijana Lakića. Momka sa osmehom koji je isti danas kao što je bio u Osijeku. Zarazno pozitivan.

“Čak i kada prvih nekoliko meseci nije dobijao šansu, toliko je bio pozitivan… Razgovarali smo mnogo, a njegove reči su oslikavale njegov karatker. ‘Svaki dan treniram dodatno, toliko sam pozitivan, radim i čekam svoju šansu, koju znam da ću dobiti’… Mislim da svi koji vole košarku prepoznaju koliko je on sve ovo zaslužio. Bilo je momaka i pre njega, a ne znam da li su svesni kakvu privilegiju imaju. On je to shvatio i ceni sve što ima. To se kod njega neće promeniti”.

Znao je Ristović da ispaljuje jak štih, osetila se emocija, ali nije ga povukao – već je apsolutno stao iza svojih reči.

“Nisu oni isti tip, ali imao sam privilegiju da odrastem uz Dejana Milojevića. Dejan, kakav je bio sa 14 godina, takav je bio do kraja svog života. Kada je bio najbolji igrač, reprezentativac, trener… Takav je Arijan, to je on! Uvek će imati isti odnos prema košarci i ljudima, koliko god otišao daleko. To ga čini drugačijim. Možda on nije najtalentovaniji, niti najbolji napadač, defanzivac… Ali on svojom ludačkom energijom i karakterom koji ima pravi razliku i nalazi se na mestu gde je sada – u Partizanu i reprezentaciji Srbije. Ima to nešto, što će ga terati napred svaki dan“.

Tom maksimom je i stigao do trenutne destinacije. Svaki dan kao nova prilika za dokazivanje. I vera da je bolje sutra iza ćoška. Ko je mogao da zamilsi pre četiri godine da će igrač Osijeka uzleteti do Partizana evropskog sjaja.

“Stalno je verovao u sebe, kao i u sve nas koji smo oko njega. Porodica je uradila veliki posao. Stvarno nije lako tim mladim momcima da sa 18 godina izaberu put, a pogotovo kada imaju probleme kao što je imao Arijan. Verovatno bi većina odustala, okrenula se fakultetu ili tako nešto. Ali, on je verovao”.

Još jedan adut Lakića – posvećenost i mukotrpan rad.

“Kako se godina završi, odmori pet-šest dana i dolazi u Beograd gde počinje pripreme sa Fizio timom. Stalno je tako! Čak i kada je potpisao za Partizan, ostao je sedam dana duže u Zadru i odmah se vratio kako bi počeo da radi. On će takav biti do kraja života. Ja to znam. Svi koji su igrali i poznaju Arijana, reći će vam isto. On je momak koji svaki dan daje sve od sebe. Ne samo na terenu, nego i van parketa gde je nestvarno pozitivan”.

Od Ristovićevih odgovora scenario se sam piše – samo se čeka dramaturg da našminka detalje.

“Zašto je filmska priča? Možda nije prikladno poređenje, ali bio je kao udareni pas pored auto-puta, a došao je do Partizana – vratio se, pokazao da može i za kratko vreme se izborio za svoje mesto, a na kraju dobio i poziv reprezentacije. Bio sam siguran da će ući u reprezentaciju, pogotovo jer selektor Pešić voli takve momke”.

Kada je prošlost obojena ovako teških bojama, onda nema previše brige za budućnost. Naučio je Lakić da se bori i probija kroz život. Ristović na sutrašnjicu gleda sa radošću i ponosom.

“Voleo bih da ga vidim na vrhuncu u Partizanu i reprezentaciji! On je momak koji može još mnogo da ponudi. Arijan svojom pokretačkom energijom tera ljude da njega čine boljim. Pred svaku utakmicu mu pošaljem poruku: Uživaj, zaslužio si! Stvarno mislim da jeste. On zaista zna sve da ceni. Voleo bih da nastavi da uživa, jer zaista živi svoj san”.

Za kraj priče opet se setio druga i njegovih reči koji oslikavaju bit Arijana Lakića.

“Ponovo se vraćam na Dekija Milojevića. On mi je, kada sam počeo da se bavim ovim poslom, rekao: ‘Dve stvari su važne – telo i karakter.’ Arijan ima oba! A, mislim da njegov karakter nama nije dao pravo da uopšte sumnjamo nijednog trenutka. To je pravilo razliku u odnosu na druge. Ne mogu da kažem da sam verovao da će sada biti u Partizanu, ali sam znao da će njegovo vreme doći, a ono što je najvažnije – najbolje tek dolazi“, zaključio je Davor Ristović za Meridian sport.

Bonus video: