Kada se od Junion skvera produži napred Stokton ulicom, brzo se dolazi do „Nespresso“ butika. To je jedino mesto u celoj Americi koje je, pre desetak godina, imalo pravi, dobar espreso. Barem po rečima čoveka koji je svako gostovanje u Ouklendu, morao da iskoristi da barem skokne na dozu kvalitetne kafe u centru San Franciska.
Darko Rajaković više ne svraća tamo, iako se Golden stejt pre nekoliko godina preselio na mirniju stranu Zaliva. Čejs centar, gde sada igraju Voriorsi, neuporedivo je bliži brzinskom espresu nego što je to bila Orakl arena u Ouklendu, ali hotel u kojem su smešteni gostujući timovi je dalji.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Prvi trener Toronta trebalo je da ima mnogo više vremena za obilaženje San Franciska da je samo jedan dogovor ispunjen. Da ga nije prekršila zla sudbina. Umesto druženja, sada čeka kraj godine u kojoj je ostao bez prijatelja, Dejana Milojevića, nekadašnjeg asistenta u Golden stejtu.
„Svakog dana mi je na pameti. Razmišljam o njemu i njegovoj porodici. Baš sam sa Ivom (Simovićem, pomoćnim trenerom, prim. aut) prolazio kroz neke prepiske i poruke, kako smo se dogovorili da ćemo se družiti kod njega u San Francisku. Deki je pre i posle svega, bio mnogo veliki čovek. Ostala je ogromna praznina u našim životima, u srpskoj košarci, ali najveća u srcima ljudi koji su ga najviše voleli.“
Nije priča za Meridian sport sa Darkom Rajakovićem krenula ovako. Zapravo je razgovor bio pun optimizma, ali ako godina kojoj su ostala nepuna dva dana odlazi u istoriju sa tako dubokim ožiljkom zbog tragedije koja je pogodila svetsku košarku, dolikuje da se i ovaj intervju započne sećanjem na Dejana Milojevića.
Tog mučnog januara, Rajaković je sa tonom osećanja koja su pritiskala srce, vodio Reptorse protiv Majamija. Objasnio je igračima koliko je voleo Milojevića i od njih tražio da prva akcija na utakmicu bude Dekijeva.
„To sam naučio od njega, on je done to u NBA, u Golden stejt. Ukrao sam tu akciju od njega. I pogodili smo. Posvećujem to Dekiju“, govorio je sa suzama u očima Rajaković.
Ja sam Srbin!
Emocije su ogledalo čoveka. U Darku, 45-godišnjem Čačaninu, kuljaju. I sve ih manje skriva, iako je uvek delovao staložen pored aut-linije. A razgovor za Meridian sport vođen je 24 časa pre nego što je prešao tu liniju – u poteri za sudijom zbog odluke koju je smatrao lošom. Isključen je zbog tog izliva besa.
Pre toga, odgovarao je na pitanje emocija druge prirode. Onih koje izbijaju iz njega kada Reptorsi ostvare veliku pobedu a on uđe u svlačionicu i počne da skače od radosti.
„Ja sam Srbin“, oseća se sleganje ramenima i širenje ruku preko telefona.
„Imam jake emocije. Takmičar sam, želim da pobedim i trudim se da sve prenesem na tim. Imamo mladu ekipu, odličnu atmosferu, svi navijaju jedni za druge i pravimo pobedničku kulturu. Kada pobeđujemo, želim da proslavimo na način da se osetimo dobro, ali i posle poraza da se spremimo za dalje. Ponosan sam na ovaj tim, jer bez obzira na skor koji imamo, način na koji se takmičimo i borimo je pravi. Svi posle pobede pričaju kako su bili mentalno jaki, ali treba biti jak kroz težak period i da ostaneš motivisan. To je nešto što naš tim donosi svake večeri i to je razlog jakih emocija.“
Rajakoviću je ovo druga godina na mestu prvog trenera Toronta (on je drugi Evropljanin na mestu šefa struke jednog NBA tima, prvi je bio takođe Srbin, Igor Kokoškov). U prvoj sezoni nudio je plaćanje večere za celu ekipu kada tim dođe do tri uzastopna trijumfa.
„Uvek sam gledao da sa timovima u kojima radim proslavim na pravi način. Ta ideja je moja, došla je spontano. Nešto je što sam radio i u Razvojnoj ligi. Ništa specijalno, samo način da prepoznamo važne momente“, priča za Meridian sport nekadašnji asistent u stručnim štabovima Oklahome Siti, Finiksa i Memfisa, pre nego što je preuzeo vođenje Toronta.
A vođenje ekipa koja ima toliko povreda, a u fazi je rekonstrukcije, nije baš uvek prijatno kada se gleda sa strane. Međutim, trenutni skor 7-24 ni najmanje ne utiče na optimizam Rajakovića.
„Imali smo dosta povreda, ali nijedna nije bila od preopterećenja ili fizičke spreme, nisu to zadnje lože, niti meko tkivo. Sve su mehaničke, nagazi se na stopalo, Barns dobije udarac od Jokića, jedan se zakuca u jak blok… Nismo ni počeli sezonu, a Brus Braun je operisao koleno u septembru. Nismo imali jednu utakmicu gde su svi starteri igrali zajedno. Odigrali smo 30 utakmica, a Imanuel Kvikli samo dve. Dakle, mnogo je povreda, ali ja nekako istovremeno gledam sa pozitivne strane, jer dosta mladih dobija priliku, ozbiljne minute. Jedna smo od najmlađih ekipa u ligi. U dosadašnjem delu sezone najmlađi smo u NBA po procentu datih koševa igrača ispod 24 godine, čak 70 odsto! Minimum trojica rukija su u timu, to nema niko, a u pitanju su igrači iz druge runde drafta. Mnogo toga pozitivnog se dešava, a ne vidi se na tabeli. Ali, vidimo mi – u razvoju igrača. Velika je borbenost, svi treneri protivnika su maksimalno spremni jer znaju da igramo čvrsto.“
Sve ide kako treba – kaže Rajaković i objašnjava NBA svet.
„Ovo je prva sezona obnavljanja tima. Obično taj proces traje pet-šest godina pre nego što postaneš relevantan u plej-ofu, ali mi želimo da to ubrzamo, da za dve-tri godine budemo plej-of tim.“
U Evropi koliko para imaš – tolike su ambicije, u NBA nema magičnog štapića
Rajaković zna šta je potrebno. Masai Uđiri, predsednik Reptorsa i velika podrška srpskom treneru, takođe. Vlasnici isto. Igrači, naravno. Ali, kako javnost reaguje?
„NBA je drugačija u odnosu na ono što se dešava u Evropi gde koliko para imaš, takve su i ambicije. Ova liga funkcioniše tako da se tim stvara kroz draft proces i razvoj mladih igrača. Nema magičnog štapića da možeš sve da promeniš odjednom. Proces je koji traje i pozitivno je što apsolutno svi, od vlasnika, preko čelnika kluba, do navijača znaju šta radimo i da je ovo dugoročan projekat. Ali, na nama je prvo i osnovno da budemo borbeni, požrtvovani, da razvijamo identitet u napadu i odbrani. Kada sve to raste u dobrom smeru i imaš dobru kulturu, pitanje je samo vremena kada će da stignu i rezultati.“
Vlade Divac je svojevremeno, sa mesta generalnog menadžera Sakramenta, objašnjavao da je važnije da tim gradi pobedničku kulturu čak i kada bi možda bilo pametnije da gubi i tako dobije više pikove na narednom draftu.
„To je izuzetno važno“, odgovara Rajaković na prisećanje ove Divčeve poruke. „Mi se za svaku utakmicu pripremamo da damo sve od sebe. Ne smeš ni u jednom trenutku da razmišljaš da je protivnik bolji, već da imaš veru u ono što radiš. Ako pobediš, super, ako ne pobediš – analiziraš da bi unapredio. Slažem se sa tim apsolutno.“
Posle sezone i po Rajaković se u Torontu oseća maksimalno komforno, na mestu prvog trenera, ali i u gradu.
„Kada sam dobio posao, prvi i najvažniji zadatak bilo je formiranje stručnog štaba. Želeo sam ljude visokog karaktera, koji imaju iskustvo rada u različitim timovima, koji poznaju NBA, ali i one koji dolaze iz koledža, VNBA… Stručni štab koji će pomoći da se donose različite ideje i iskustva. Bilo je potrebno dva meseca za tih 14 ljudi! Prva sezona je bila takva da je nasleđen tim, pokušavali smo da budemo konkurentni i da uporedo razvijamo mlade, ali kada je postalo jasno da je Skoti Barns budućost franšize i igrač oko treba da gradimo, menadžment je doneo odluku da napravi trejdove i da se uđe u izgradnju novog tima za budućnost. Ja se izuzetno komforno osećam u timu, pravimo nešto specijalno ovde. Sjajno mi je i u fantastičnom gradu kakav je Toronto. Veliki je broj naših ljudi, imamo Srpsku pravoslavnu crkvu…“
Pokušavamo da Reptorse dovedemo u Srbiju, zamislite pred navijačima Zvezde, Partizana…
Ta jaka veza zajednice vodi i do razmišljanja koje je Rajaković jednom prilikom otrkio – da Reptorse dovede u Srbiju.
„Postoji ogromna želja moja, ali i cele organizacije da se tako nešto ostvari. Ali, da bi se to desilo, mora da se poklopi mnogo toga. Pre svega to nije odluka tima, ili moja, već NBA lige. Oni planiraju ko će, kada, gde ići na internacionalne putovanja. Pokušavamo da naš tim ponovo dođe u Evropu. U Srbiju.“
Nikada nijedan NBA tim nije gostovao na teritoriji bivše Jugoslavije – podseća Rajaković.
„Naročito Srbija, ali cela bivša Jugoslavija, jeste kolevka evropske košarke. Oseća se tradicija i ljubav. Kada bi se organizovao NBA meč, u Beogradu, pred navijačima Crvene zvezde i Partizana… Bio bi to fantastičan događaj za sve. Praznik košarke koji bi doneo mnogo i Srbiji“.
U njegovom rodnom gradu strast prema košarci ne mora mnogo da se apostrofira. Na kraju krajeva, Aleksa Avramović je posle Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara verovatno najslavniji stanovnik Čačka među mlađom populacijom. Rajaković se sa zadovljstvom osmehuje.
„Mnogo velikih imena je došlo iz Čačka, košarkaškog grada – Mišović, Kićanović, Obradović, Androić… Ma, lista je toliko dugačka da je nemoguće nabrojati sve vrhunske igrače i trenere. A Aleksa je igrač koji u reprezentaciji ne samo da je napravio odlične rezultate, već ima harizmu i energiju koja privlači ljude. Mnogo je popularan u Čačku, s razlogom, jer je predan reprezentaciji.“
Srbija – Amerika, jedna od najboljih utakmica kojima sam prisustvovao
Trener Reptorsa je gledao Avramovića, ali i ostale momke koje trenira Svetislav Pešić kako letos gaze na Olimpijskim igrama i brinu sve one koje Darko dobro poznaje.
„Mi smo zemlja od 6-7 miliona stanovnika, ekvivalent države Tenesi. Na tako malo prostora imati toliko talentovanih igrača i trenera koji dođu do toga da prave rezultate u svetu sporta – fenomen je koji bi trebalo istražiti! Tradicija je tu izuzetno bitna. Gledao sam našu utakmicu protiv Južnog Sudana koji igra lepršavo, lagano, bez pritiska, a Srbija u grču, pod opterećenjem… Ali, naša tradicija nalaže da ta utakmica mora da se pobedi! Zato smo i toliko uspešni. Kod nas postoje očekivanja i pritisak javnosti koji je nekada s razlogom, nekada i bez, toliki. Takvi smo, želimo uvek da pobedimo i verujemo u sopstveni kvalitet.“
Rajaković poentira:
„Ove Olimpijske igre su bile fantastične! Bio sam u Parizu, gledao polufinale i finale. Ona utakmica protiv Amerike je jedna od najboljih kojima sam imao priliku da prisustvujem! Veće od medalje je način na koji smo igrali, požrtvovano, fantastično. A ja samo mogu da imam veru i nadu da ćemo tako nastaviti.“
Malo ko je gledao, analizirao, na kraju krajeva i skautirao, a posle smišljao strategiju za Nikolu Jokića kao Darko Rajaković. O čoveku o kojem smo sve čuli, ima još šta da se kaže:
„Priča za sebe. Nastavlja da me iznenađuje svake sezone. S vremena na vreme pomislim da ne može bolje, a on me demantuje. Sada igra najbolju sezonu života. Pobedničku košarku! To što je igrao za reprezentaciju pomoglo je da bude na još višem nivou. Celo to iskustvo, kako je nosio naš tim, sada mu pomaže u Denveru. Opet je najbolji igrač lige. Mada, iskreno, vreme je da taj čovek počne da se gleda i kao potencijalno najbolji igrač u istoriji!“
Postaješ veliki igrač kroz klub – a legenda kroz reprezentaciju
Ognjen Stojaković, asistent u stručnom štabu Nagetsa, za Meridian sport je rekao da se prepoznaje da Jokića drugačije gledaju u domovini posle Olimpijskih igara u Parizu. Rajaković potvrđuje:
„Jednostavno je: rasteš u velikog igrača kroz klub, ali jedini način na koji postaješ legenda je igranje za reprezentaciju! To je patriotski čin! Ne igra se za novac, već za čast, slavu, prijatelje, porodicu, saigrače… To je doživljaj kroz koji treba proći da bi shvatio koliko je to bitno i lepo. Igra za reprezentaciju čini te manje sebičnim, manje fokusiranim na sebe, već sa idejom da se pomogne timu. Preporučujem svakom mladom.“
I treneru?
„Isto! Nema tu razlike. Treneri imaju isti pristup, osećaju istu vrstu odgovornosti.“
Ovo je možda bio način da se pita ono što se ne pita. Ali, zašto i da se ne pita. Da li Darko Rajaković razmišlja o mestu selektora Srbije?
„Naravno. Mislim da je kruna karijere za svakog trenera da bude selektor svoje reprezentacije. Imao sam nekoliko ponuda da vodim različite države, ali nikada nisam prihvatio jer mi je, jednostavno, želja da jednog dana, kada se sve skocka i kada bude bio pravi trenutak, da budem selektor svoje reprezentacije. To je zdrava ambicija.“
Do tog dana, pred Darkom Rajakovićem je veliki, ali lep posao u Torontu. Ima podršku za ono što radi zato što, jednostavno, radi dobro. A strast… To je ono što privlači ljude – kao što je on rekao za sugrađanina, Avramovića.
Posle jednog izliva emocija, kada je besneo na konferenciji za medije zbog suđenja, Rajakovića je podržao i, po brojnim merilima, najpopularniji reper današnjice – Drejk – porukom:
„Toronto ima pravog tipa za trenera!“
Bonus video:
Darko Rajaković, emotivni Srbin, iz 2024. sa prazninom u srcu: Jednoga dana, želim da budem selektor - vreme je da se Jokić pominje u priči o najboljem u istoriji
Predhodni tekst
Fratelli d’Italia
3 Komentara
Postavi odgovor
You must be logged in to post a comment.
blazicuros3
Uputio je javni apel, na vreme kad se već razmišlj šta će posle Pešića
davidpantelic80
Svi bi voleli da posle Karija, Darko preuzme ekipu.
kluka4002
Nije on kapacitet za selektora i ovde u Torontu se muci ,sto se tiče Jokica aposlutno je u pravu zvanično i najbokji na svetu