Vizije Dimitrisa Itudisa: Poslednja utakmica mora da bude Evroligina, Moskva je promenila Teodosića

“Ono što vodi i vuče svet, nisu lokomotive, nego ideje”, rečenica je Viktora Igoa koja pogađa u srž i može da se primeni na svaku oblast, pa tako i na košarku. Dodao je Elenor Ruzvelt misao koja najbolje opisuje glavni utisak moskovskog intervjua sa Dimitrisom Itudisom.

“Veliki umovi raspravljaju o idejama. Srednji umovi raspravljaju o događajima. Sitni umovi raspravljaju o ljudima”.

Koliko god pokušavali da pričate sa grčkim stručnjakom o aktuelnostima, uspesima, prošlosti, dnevnim događajima i igračima, nekako uvek, pomalo spontano, tok razgovora odlazi u budućnost, dobijate viziju kako će izgledati evropska košarka sutra.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Pre dve sezone, u sali za konferencije dvorane Aleksandar Nikolić, posle utakmice sa Zvezdom, tadašnji trener Fenerbahčea je pokušavao da objasni srpskim novinarima koliko je važno da Evroliga dobije plej-in sistem. Mnogima nije bilo jasno o čemu iskusni stručnjak govori, zamišljeno su gledali i čekali da postave pitanje o samoj utakmici, ali godinu dana kasnije – verovatno se upalila lampica, Itudisove ideje su pretočene u delo, a Evropa je, prema mišljenju većine košarkaške javnosti, dobila najinteresantiju sezonu. 

Zato i kada ne razumete, bolje pamtite reči predsednika Udruženja trenera Evrolige, kojeg smo sreli u foajeu moskovskog hotela. Vratio se u grad kojem je podario sjaj evropskog šampiona – dva puta.

„U CSKA sam bio osam godina u kontinuitetu, što nijedan trener nije uspeo, a sigurno bi priča trajala duže da nije bilo političke situacije. Ne bismo prekidali saradnju, jer mi je ovde bilo lepo. Mi smo promenili tri generacije u klubu, šest puta samo igrali na Fajnal-foru – jedne smo preskočili zbog kovida, druge zbog rata… Osvojili smo dve titule sa dve različite generacije. Svaka sezona mi je zaista draga. Kada se osvoji tripla kruna, naravno da je lepše. Godina 2019. je bila zlatni period CSKA i ponosan sam što sam bio deo tog putovanja, a pogotovo jer su igrači zajedno rasli sa timom. Po dolasku u klub, igrači nisu bili previše afirmisani, već su njihove karijere iz Moskve krenule da idu prema vrhu. Naš program je stvarao evropske šampione. Napravili smo 22 nova prvaka Starog kontinenta. To je pehar čiji značaj ne može da se opiše“, rekao je Itudis za Meridian sport.

Jedan od onih koji se sa grčkim trenerom popeo na krov Starog kontinenta je Miloš Teodosić.

„On je igrač koji poseduje ogromnu košarkašku inteligenciju – predviđa pasove koje niko drugi ne vidi. Imaće uvek posebno mesto u mom srcu. Sarađivali smo u trenutku kada se oženio, postao otac i razvijao na svakom planu. Velika je čast što me je pozvao na njegovu svadbu. Iako se ne čujemo svakodnevno, znam da on misli najbolje o meni, a znam da Miloš zna da ja mislim najbolje o njemu. Često se čujem se sa Janisom Sferopulosom, tako da znam da izvanredno trenira, da ima ogromnu želju, da pazi više… Drago mi je što je došao u klub koji mu je odmalena u srcu. Želim mu da bude živ i zdrav, i da igra košarku dokle god ga slušaju noge i um“.

Teodosić premotao film na početak, pa se dotakao kraja karijere: Evroliga sa Zvezdom primarna – nisam siguran da li želim da budem trener

Možda danas ne bismo gledali Teodosića u dresu Zvezde, da nije odlučio da se transformiše u Moskvi.

„Ako nešto mogu da kaže, a Miloš to zna – CSKA i taj period kada sam došao u klub je bio važan za njega, jer je morao da promeni nešto na sebi – da li ishranu, način spavanja, način treniranja… Sve je Miloš promenio kako bi sebi produžio karijeru, jer nećeš uvek imati 22 godine. Promenio se u CSKA i srećan sam što sam bio deo tranzicije u njegovom životu“.

Avramović korača drugačijim putem: Ne žalim ni za jednom odlukom, nikad nisam pričao sa Zvezdom

Na veliku žalost Itudisa, kao i mnogih u Rusiji, Teodosić je zbog lakše bolesti ostao u Beogradu. Ali, VTB Superkup je bila prilika da se Grk sretne sa nekim drugim bivšim saradnicima, poznanicima, prijateljima… Nije bilo potrebno ni pitati, govor tela je jasno pokazivao da Grk uživa na svakom koraku. Emotivnu povezanost na stranu, kada objektivno sagleda situaciju Rusa u evropskoj košarci, nema dilemu šta je potrebno da se dogodi. 

„Kao sportista, voleo bih da se povratak ruskih timova u Evroligu desi juče, a ne sutra. Postoje situacije u kojima su timovi čije se zemlje nalaze u nezgodnoj situaciji, a ipak igraju. Imao sam nadu da će Olimpijski komitet dozviliti ruskim sportistima da se takmiče pod neutralnom zastavom. Nije se desilo… Ja nisam političar i stvarno bih voleo da ih vidim u Evroligi, pogotovo što je kvalitet na visokom nivou. Stanci dolaze u svim sportovima. Između ostalog, Aleksa Avramović je košarkaš čiji kvalitet ide nagore, a on je izabrao CSKA”.

Teodosića nije video, ali dolazak Zvezde je značio i susret dva prijatelja koji konstantno gledaju kako unaprediti evropsku košarku na dubljem nivou.  Dok je Itudis na čelu Udruženja trenera Evrolige, Janis Sferopulos je potpredsednik. Pre skoro godinu dana je od Beograda načinio sebi novi dom. Imao je adresu na kojoj je mogao da dobije mnogo informacija o srpskom mentalitetu, ali nije bilo potrebe, već je bio upoznat o našem narodu.

„Ako me pitate da li sam mu dao neku sugestiju, odgovor je da nisam. Janis je profesionalac i zna da se snalazi na različitim mestima. Naravno, potrebno je prilagoditi se narodu, okruženju, načinu života, gradu… Veoma teško je bilo ući u duel kao što je večiti derbi. Svi znamo šta za srpsku, ali i evropsku košarku predstavlja duel Zvezde i Partizana. Janis je uspeo mnogo toga u svojoj prvoj sezoni. Iskusan je trener, radio u velikim timovima. Mi se često čujemo, jer smo zajedno u trenerskoj organizaciji i imamo veliku želju da ostavimo nešto za buduće generacije“.

Janis Sferopulos: Beograd kao zapis sudbine, Zvezda porodica koja plovi zajedno u dobru i zlu

Razgovor sa Itudisom je stigao u luku koja najviše prija grčkom stručnjaku – evolucija evropske košarke. Ono što je od krucijalne važnosti i može da bude odlična podloga za promene je odnos Udruženja trenera Evrolige sa najvišim funkcionerima.

“Imam izvanrednu saradnju sa Dejanom Bodirogom, koji je bio igrač Panatianikosa gde sam bio 13 godina. Svakodnevno smo bili zajedno, osvajali titule, tako da se odlično poznajemo i imamo izuzetan odnos. Konstantno razmenjujemo ideje kako bi se razvoj Evrolige ubrzao“.

Ne krije Itudis da ima san – da želi još više timova u najjačem košarkaškom takmičenju na tlu Starog kontinenta.

„Evroliga je trodimenzionalno takmičenje. Počinje se kao ligaško prvenstvo, onda prelazimo na NBA stil i na kraju NCAA. Hajde da budemo malo konkretniji. Da se stabilizujemo – idemo na 20 timova, možda 24, a moj veliki san je 30 timova. Što više ekipa, više posla sa trenere, igrače, novinare, više gledanosti… Svaka revolucija zahteva sprovođenje ideja. Ako sediš kod kuće, sigurno nećeš videti pomak. Nadam se da ćemo uspeti“.

Više utakmica – više posla za sve. Deviza kojom se vodi nekadašnji trener CSKA.

“Udruženje igrača, trenera i sudija ima izvanrednu saradnju sa Evroligom. Mi smo pod istim kišobranom, u istom eko-sistemu, treba da se čujemo i slušamo jedni druge. Igrači su najbitniji i moramo da čujemo šta vole, a oni hoće plej-of umesto Fajnal-fora. To je sledeći korak. Svi žele više utakmica. Između ostalog, navijači su odlučili šta žele i koje je takmičenje najbitnije. Evroliga je broj jedan, ne može da se nađe karta… U domaćem prvenstvu nema tolikog interesa, iako napominjem da je veoma važno. Moramo da nađemo formulu kako da zadovoljimo navijače. Mi nismo politička partija koja ima podršku od 40 posto, već zaista hoćemo da čujemo glas navijača, čiji je stav više utakmica. Hajde onda da im damo više utakmica Evrolige”.

Kirilenko pamti anegdotu sa Teodosićem i želi da upozna srpskog AK47: Miloš je jedinstven, Kostiću poručujem da bude svoj!

Fudbal i košarka nisu za poređenje u Evropi, ali neke ideje iz najpopularnijeg sporta bi mogle da se primene na igru pod obručima. Na primer – finiš sezone. Itudis je stava da bi po ugledu na Ligu šampiona poslednja utakmica u sezoni trebalo da bude finale Evrolige.

“Kada smo osvojili Evroligu 2016. godine u Berlinu, zvao me je generalni menadžer Detroita i rekao: Prijatelju, upali cigaru, stavi noge na sto… Odgovaram mu, ali ja sutra imam trening… Koja je ta utakmica, koja je važnija od ove?! Osvojio si trofej… Ništa mu nije bilo jasno. Primer koji dobro oslikava kompletnu situaciju. Posle F4, imate tri tima koja su nezadovoljna i jednog šampiona – bio sam u obe situacije – tako da ili se desi pad ili zasićenje. Potrebno je posle nekoliko dana da skupiš tim i pokušaš da ih spremiš za novi izazov. Ja bih voleo da poslednja utakmica sezone bude finale Evrolige. To se možemo dogovoriti. FIBA i Evroliga moraju da nađu zajednički jezik, a zaista mislim da obe organizacije vole košarku”.

Tema koja često prolazi ispod radara, jer se bavi onima koji su između dve vatre i koji nisu mnogo voljeni od strane publike, ali bez kojih se ne može. Sudije – ljudi koji se na profesionalan način bave svojim poslom, mnogo žrtvuju, rade na sebi svakodnevno… Itudis poziva da arbitri dobiju garantovane ugovore.

“Video sam iznutra koliko se oni spremaju, koliko preispituju odluke, međusobno upućuju kritike… Bave se poslom profesionalno, ali očigledno da ih mi ne tretiramo tako. Moraju da znaju koliki su njihovi prihodi, da imaju jasno određene ugovore. Daću vam primer zašto treba da dobiju zagarantovane ugovore. Sezonu u Evroligi i Evrokupu počinje 68 sudija, a onda kada dođe plej-of se broj se u velikoj meri smanji, dok na F4 ima samo osam arbitara. Znači samo osam sudija će imati prihode do kraja sezone. Da smo imali plej-of, i sudije bi imale benefit. Košarka je prelep sport i nije fer da se stavlja toliko nisko. Sa pravom je fudbal na vrhu i tamo će ostati, ali mislim da je vreme da se košarka digne. Zato su i sudije zaslužile da budu maksimalno ispoštovane, da pored suđenja ne moraju da rade druge poslove”.

Ideje su na stolu. Na Evroligi je da proceni i sasluša, a dok se vizionarske misli predsednika Udruženja trenera ne ostvare, košarkaška javnost sa nestrpljenjem čeka povratak Itudisa na klupu nekog od najvećih timova. Od kada je završio sa reprezentacijom Grčke i Fenerbahčeom nema angažman. Čudno je pričati sa Itudisom, znajući da više od devet meseci nije u trenerskim odorama.  

„Mislim da svako treba da prođe ovakvu situaciju. Negde 30 godina sam bio aktuelan u košarkaškom svetu, a sada sam na odmoru, koji mi je veoma dobro došao, jer čovek mnogo nauči u ovakvom periodu. Naravno, nije odmor u potpunosti, jer trener ne može da izbaci košarku iz glave. Sada imam vremena za porodicu i prijatelje, neke poslove koje nisam mogao da obavim dok sam radio kao trener… Svaki trenutak u životu treba iskoristiti i izvući pozitivne aspekte cele situacije“.

Predsednik Dubaija o (ne)mogućoj misiji zvanoj Davis Bertans: Izgledalo je kao san, hoćemo među četiri u ABA ligi i Evrokup sledeće sezone

Možda nama nedostaje, ali Itudis previše ne razmišlja o povratku.

„Ne probudim se ujutru i ne kažem sebi kada je trening. Vrlo sam prilagodljiv i pokušavam da se izvučem pouke. Imam druge planove, ne razmišljam da li mi nedostaje ili ne. Ako se pojavi nešto, sešću sa mojim agentom i razmisliti. Bilo je nečega tokom leta, ali se nismo dogovorili“.

Itudis ne žuri nigde, čeka pravu šansu i ne otrkiva previše karte.

„Ne bi bilo realno da pričam o tome kada ću se vratiti. Želim da gazda kluba, kao i kompletan tim ispred sebe ima atraktivan projekat“.

Iako nije u treneskom poslu, košarka je uvek u podsvesti. Trudi se da što više čini za buduće naraštaje, za košarku i sport.  U junu je ipak na kratko sišao na teren, kao u neka stara dobra vremena –  zajedno sa Željkom Obradovićem. Atina je bila domaćin Kongresa evroligaških trenera, a inovativan pristup je doneo sjajne reakcije.

„Ideja je bila da dva trenera predaju istovremeno. Zato sam želeo da Željko dođe, jer smo radili toliko dugo zajedno i imamo hemiju. Poslednja lekcija je bila takva da smo obojica bili na terenu i pričali jedan sa drugim – simulacije utakmice. On sprema napad, pa ja odbranu. Bilo je izvanredno! Sledeće godine ćemo ponoviti, ali da treneri sa F4 dođu i zajedno pokažu kako su spremali utakmice. Na primer da čujemo kakvu je taktiktu Barcokas imao protiv Atamana, odnosno obrnuto”.

Druge teme su bile u fokusu – džabe! Kada je prekoputa dvostruki šampion Evrope sa CSKA, ne može bez priče o Obradoviću.

„Željko je vrh! Daleko najbolji od ostalih. On sluša svoje srce, instikt, oseća da treba da vrati Partizanu. On je borac, igrao je u Borcu, Čačanin, inovator. Drago mi je da smo kumovi i Željko će uvek biti čovek koji će mi biti primer”, zaključio je Dimitris Itudis za Meridian sport.

Bonus video: