Đorđević sa zida pokazivao Partizanu ka treningu Barselone - tamo se krio pravi put

Nekoliko časova u kompleksu slavne Barselone dovoljno je da se čovek podseti… I da se zapita.

Na ulasku u hol Blau-grane, iz kog se dalje račvaju teretana i sala za konferencije, dočekuju vas poznata lica. Među njima i Aleksandar Đorđević. Čovek koji je postavio Partizan među velikane evropske košarke, našao je svoje mesto i na zidu slavnih Barse, čak iako je u jednom trenutku bio sigurno među omraženijima u Kataloniji – kada je bordo-teget dres zamenio Realovim.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Dobro, istina je da se Sale Nacionale nalazi iza cveća, verovatno zbog tog „greha“ , ali jedan od najvećih svih vremena je prvi podsetnik da su igrači Partizana pisali istoriju velike Barse.

Tunelom od tog hola, ide se do dvorane. U njoj, nasmejana lica Kevina Pantera i Jana Veselog, asova Barselone.

Prvo Jan: tinejdžer koji je odveo Partizan na Fajnal-for kada to nije bilo moguće. Čeh kojem se i dalje skandira. Zatim Kevin: prvi Amerikanac kapiten koji je novijim generacijama crno-belih ponudio radosti koje se zauvek pamte i tugu koja će zauvek boleti. Raspravlja se, ovde u Barseloni, da li je i najbolji Amerikanac koji je ikada igrao u Partizanu.

Onda sednete sa Veselim – jednim od najboljih i on kaže kako je želeo da se vrati u Humsku, ali ga niko nije zvao. Pominje i Željka Obradovića. Pominje diskutabilnu selekciju igrača ove sezone srazmerno onome što Obradović voli. Pominje i kako sada uživa s Panterom u Barsi.

Tu negde šeta i Nikola Kusturica, srpski dečak velikog talenta kojem je omogućeno da trenira, s vremena na vreme i zaigra, uz najveća imena Barselone. Takav igrač – ne konkretno Kusturica, da neko ovde ne pomisli da je zaista bilo kontakata ili slično – pre 12, 13…godina bi sigurno bio meta Partizana. I bez dileme bi dobio šansu zbog koje bi odbijao bogate ponude iz neke NCAA.

Partizan su svi ti ljudi. Ali, Partizan su i velike pobede.

Nedaleko od Barselone je Badalona. U kojoj se još pamti Đorđevićeva trojka iz Istanbula, u finalu Kupa šampiona. Ćavi Paskval, sadašnji trener Barse, pamti i svog sadašnjeg igrača, Veselog, iz 2010. godine, kada je jedini poraz u celoj sezoni njegov tim doživeo u Beogradu, protiv Partizana, u nezaboravnoj utakmici. U Španiji, samo u Madridu, se svi sećaju i Pantera, njegovog nestvarnog rafala, trojke, nažalost i tuče u kojoj je učestvovao i koja je koštala Partizan petog Fajnal-fora najjačeg evropskog takmičenja…

Velika pobeda, u ovom trenutku maltene i nezamisliva, bila bi i ako bi se večeras (petak, 20.30 časova) odjednom na parketu Blau-grane pojavio taj drugačiji Partizan. Ima nade da će Dvejn Vašington i novo pojačanje, Tonje Džekiri, dati impuls. Da će se desiti nešto kada će taj skupoceni tim progledati i podsetiti se da te eventualne pobede ne bi trebalo da su veliko čudo, već standard kojem treba težiti.

Partizan dugo nije bio kompletniji. Nedostaje mu samo Karlik Džons. Jedini izgovor sada bi mogao da bude uigranost. I samopouzdanje.

„Ako im omogućimo da se opuste, steći će samopouzdanje i onda se za nas situacija komplikuje“, kaže Tornike Šengelija, as Barselone, uoči meča sa Partizanom.

Samopouzdanje bi omogućilo Partizanu da ponovo diše. A onda će sve početi da podseća na klub i ljude koji su, između ostalih, gradili i istoriju Barselone.

Bonus video: