Džejlin Smit na Mediteranu sanja Olimpijske igre: Razgovarao sam sa Partizanom, klub ide u drugom smeru; teško je sve to gledati

Prozor hotela nudi pogled na Mediteran. Na zaliv koji podseća na kuću. Na Friport, Teksas.

Ako bi se okrenuo nalevo, ugledao bi Dvoranu mira i prijateljstva. Mesto gde će uskoro, u dresu neke daleke zemlje, neke Hrvatske, voditi bitke za ispunjenje snova koje je bilo nepristojno i sanjati kada je odlazio iz Amerike u maleni Hajdelberg. San o odlasku na Olimpijske igre.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Džejlin Smit je u Atini sedeo nasmejan, raspoložen za razgovor za Meridian sport. Nije izbegavao teme koje bi možda bile neprijatne – kako se Amerikanac oseća u dresu neke druge države dok svira njemu nepoznata himna, o šansama Hrvatske na kvalifikacionom turniru, kako je bilo raditi pola godine sa Željkom Obradovićem, zašto je Partizanova sezona bila neuspešna i – šta dalje.

„Svi me gledaju kao svog. Treća mi je godina u reprezentaciji Hrvatske, tako da sam definitivno deo ovog tima. Počeo sam čak i da letujem u Hrvatskoj“, prijatnim osmehom tera sve nedoumice doskorašnji plejmejker Partizana.

Plodovi mora

„Sve je ovo odlična šansa za mene. Dolazim iz malog grada u Americi, nisam mogao da igram ovako velike turnire sa SAD, tako da je blagoslov što mi se pruža prilika. Iako nisam odrastao u Hrvatskoj, osećam se delom ovog tima. Delom države.“

Velika prilika za Smita je kvalifikacioni turnir u Atini za odlazak na Olimpijske igre. Najteži od četiri turnira, bez dileme, na kojem se nalaze još Slovenija, Grčka, Dominikanska Republika…  

„Zahvaljujući reprezentaciji drugačije vidim Evropu. Pre ovoga nikada nisam živeo na istoku, Srbija je bila najistočnija zemlja. Samo upoznati neku novu zemlju, upoznati kulturu, jela… Momci u Hrvatskoj su iz primorskih gradova. Ja sam isto rođen na obali, ali nisam preterano voleo morske plodove. Sada, sa njima, uživam u tome.“

Sviđaju mi se šanse Hrvatske

Smit smatra da su Grčka i Slovenija favoriti na turniru, da Dominikanska Republika može da iznenadi sve, ali nijednoj reprezentaciji ne daje veće šanse protiv Hrvatske.

„Osećam se sjajno. Počeli smo odlično da igramo prošle godine, sada smo odigrali dobre pripremne utakmice… Sviđaju mi se naše šanse na turniru, iako će biti veoma teško. Ovaj turnir je najnezgodniji od svih, svaka ekipa može da se dokopa Olimpijskih igara.“

Kako Amerikanac može da oseti himnu na isti način na koji je osećaju domaći igrači? Pitanje koje lebdi u vazduhu kada se vidi neki naturalizovan igrač u državnom timu, za Smita i nije pitanje.

„Oseća se sve isto. Recimo, sada sam u Srbiji igrao i apsolutno osećaš tu strast. Ovde se ljudi ponose sportom, isto kao što ću ja obožavati košarku do kraja života. To nosim sa sobom gde god da odem, tako da mi i ova posebna odgovornost odgovara, volim to. Želim da pomognem reprezentaciji da ode na Olimpijske igre prvi put od 2016. Važno je samo igrati i zabavljati se.“

Obradovića sam slušao i kad se ne obraća meni

Kad je već pomenuo Srbiju, vreme je bilo za promenu ritma intervjua. Džejlin Smit je stigao u Partizan usred sezone, nakon što je bio skrajnut u Virtusu. Počeo je da igra za beogradske crno-bele, onda takođe bio van tima, da bi u finišu sezone isplivao kao ponajbolji igrač.

„Početak u Bolonji je bio dobar, ali je onda krenulo nizbrdo. I u Partizanu je bilo slično, igrao sam dobro i dosta, ali su u tom trenutku dvojica plejmejkera bila povređena. I to sam sve razumeo. Postao sam višak (kad su se vratili, prim. aut). Ipak, kako se sezona približavala kraju, pokazao sam šta mogu i igrao sam stvarno dobro. To je jedino čemu možeš da se nadaš. Da ćeš dobiti šansu. Odlično sam završio sezonu i nadam se da ću to sada preneti na leto sa Hrvatskom.“

Pre ovih letnjih dana, vraćanje na zimske i prolećne. Na rad sa Željkom Obradovićem… Osmeh se pojavio na pitomom licu 29-godišnjeg Teksašanina.

„Oh, čoveče. Bilo je to učenje. To čovek koji je mnogo osvajao i onda želiš da upiješ što više toga. Čak i kada se ne obraća tebi, ti slušaš pažljivo, baš zato što je u pitanju – on! Mora da nešto zna kada je osvojio toliko trofeja. Osećao sam se kao da ponovo prolazim kroz košarkaške osnove, jedan na jedan…“

Teško je gledati kako se ceo tim menja

Ali, nešto je bilo pogrešno sa prošlosezonskim Partizanom. Šta – pitamo Smita kojem, da se ne bi „uvredio“, kao dokaz da nešto nije štimalo nudimo i argument: apsolutnu rekonstrukciju crno-belog tima!

„To je, zapravo, najgori scenario. Ne viđa se to često u Evroligi“, kaže Smit. „Čak i takav tim, kakav je Partizan, praktično je sve precrtao i krenuo iz početka. Teško je gledati sve to. Pričao sam sa generalnim menadžerom i pretpostavljam da kreću u drugom smeru. Da žele novu grupu igrača, da ubrizgaju novu krv u kulturu kluba“, kaže jedan od retkih od kojih se Partizan (još) nije oprostio tokom leta. I jedan od retkih za koje su navijači crno-belih „glasali“ u velikom broju da ostane nakon onakvog finiša sezone.

Ovim stavljamo tačku na lokalnu temu i prebacujemo se na – globalnu. Na kvalifikacionom turniru Smit će igrati protiv Luke Dončića i, moguće, Janisa Adetokunba. Protiv dvojice od trojice (treći se priprema sa reprezentacijom Srbije za Olimpijske igre) Evropljana koji dominiraju NBA ligom.

Evropa više ceni košarkašku inteligenciju

„Evropa i svet su stigli SAD. Evropski klinci igraju sa profesionalcima od 14-15. godine, razumeju igru. Možda nemaju atletske sposobnosti ili ludi šut za tri poena, ali se u Evropi više ceni inteligencija. Zato toliko poštujem. Možda nisam fizički dominantan, ali imam pamet i to se ceni. Može da se igra na najvišem nivou samo na osnovu inteligencije. To je i odgovor zašto Evropljani imaju uspeh u NBA.“

Ali, kada se vrati u Teksas, Smit će morati i dalje da objašnjava gde igra. Ako je to bilo logično za Hajdelberg i Ludvigsburg, nije za Albu, Virtus, Partizan…

„Bilo bi neverovatno da čujem u Americi da znaju odakle dolazim. Osim najbližih prijatelja, ljudi ne znaju o čemu se ovde radi. Trebalo bi da vide cele utakmice Evrolige. Ako već prikazuju navijače na društvenim mrežama, zašto ne bi i cele mečeve, jer je stvarno dobra košarka. O drugačijoj atmosferi da ne pričam. Ljudi su mislili da igram u Litvaniji kada sam bio u Nemačkoj! Van Evrope ne znaju baš mnogo o tome…“

Džejlin Smit dobro zna. Dok u Atini, u dresu sa mirisom Jadrana, gleda na Mediteran i seća se njegovog rodnog grada na ovali Meksičkog zaliva.

Bonus video: