Ilija Đoković za Meridian sport: Kada mi je Teo dao 800 evra

Kada je sa druge strane žice Ilija Đoković, pozitivne vibracije ne mogu da izostanu. Čim je zazvonio telefon, mogao je da se nasluti osmeh na njegovom licu. Iako je razgovor profesionalne prirode, vrlo brzo se dobija osećaj kao da ste odrastali zajedno uz plejmejkera Mornara.

Prirodan, neposredan, iskren… Nije klasičan sagovornik čije odgovore možete da napišete i pre nego što je bilo šta rekao. Anegdota se krije iza svakog zareza, a poučna priča o sazrevanju jednog košarkaša je kranja destinacija intervjua.

‍Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Život je sastavljen od amplituda – gore, dole, gore, dole… I tako u krug. Poslednja abaligaška epizoda nije imala očekivani tok za Đokovića, želeo je više, dobio je manje. Čačak je zamenio Temišvarom i vratio se na pravi kurs, koji je odveo bivšeg igrača FMP-a u Bar, u luku u kojoj je usidrio brod i spreman kreće u novu odiseju.

Sa morem se nikada ne zna, tako da je prva etapa bila burna, Mornari se nisu najbolje proveli u prvom kolu – doživeli su debakl od Budućnosti (98:51). Ali, kada formitate tim kao Mornar, gotovo u minut do 12, onda ne čudi što na premijeri ne izgledate dobro.

“Iskreno, rezultat je nerealan iz razloga što smo pre utakmice odradili ukupno deset treninga zajedno. Sve ekipe se pripremaju mesec i po dana, neke čak i dva. Mi nemamo ni deset dana. Koliko god da smo radili individualno, timski trening je druga hemisfera. Ulazimo u nove setove, akcije… Trebaće vremena da se sve slegne. Iako smo izgubili ubedljivo, prva četvrtina nam je pokazatelj da možemo. Dok smo imali snage i bili spremni, igrali smo ravnopravno. Pogledao sam celu utakmicu i video se pad koncentracije od druge četvrtine. I kada smo imali otvorene šutove, promašivali smo. Budućnost je svakako bolja ekipa u ovom trentuku, tako da ne želim da umanjim njihovu pobedu. Ali, mislim da slika nije realna, što će pokazati naredna kola”, rekao je Đoković na početku priče za Meridian sport.

Posebno je zahtevno kada ste plejmejker, a imate oko sebe gomilu novih saigrača.

“Ja sam produžena ruka treneru. Na utakmici se desilo da neko ne zna akciju, pa pomeram jednog, pomeram drugog… Na kraju nisam ni imao snage, jer realno nisam još spreman za 35 minuta igre, pa ni sam više nisam znao šta da radim. Zahtevno je, ali sam uveren da ću doći do forme”.

Mornar je imao poteškoća pre početka sezone, dugo se spekulisalo da čak neće biti deo ABA lige, da bi na kraju u jednom danu Barani potpisali šestoricu igrača, među kojima je bio i Ilija Đoković.

“Bili smo u kontaktu još od jula, verovatno su i ostali imali sličnu priču. Imao sam druge ponude koje sam odbio zbog Mornara. Tu sam video priliku da se vratim u ABA ligu i pokažem da mogu da igram sa i protiv najboljih igrača u regionu. Samo su mi napomenuli da se strpim i da će sve biti u redu. Od kada sam otišao, dobio sam sve što su obećali. Ljudi su me ispoštovali i više nego što piše u ugovoru. Uverili su me da ćemo igrati ABA ligu, tako da me nisu tangirale priče koje su se pojavljivale u novinama. Objasnili su mi da ću biti prva opcija i da računaju na mene. Iskreno, nisam zadovoljan, nego prezadovoljan”.

Zov ABA lige je bio prejak, a momak rođen u Jagodini je imao dodatan motiv.

“Imao sam ponude iz Poljske, Mađarske… Ne kažem da su loše lige, ali su kvalitetom ispod ABA. Meni je najveći cilj i želja bila da se vratim na Jadran, jer prošli put kada sam igrao nisam imao dovoljno minuta. Kada sam dobio uverenje da ću dobiti prostor, to je bio okidač da se odlučim za Mornar, a usput sam čuo mnogo lepih reči o Baru i klubu”.

Poslednji put kada je igrao u ABA nije dobio adekvatnu šansu u Borcu. Ostao je nedorečen, a istovremeno svestan da može bolje. Ne beži od krivice, već objašnjava koliko je čitava situacija uticala na njega. Sada ponovo veruje u sebe, sanja daleko.

“Svako ko je profesionalni sportista misli za sebe da može bolje. Ja sam neko ko je imao priliku da igra za reprezentaciju Srbije i želim da pokažem da opet mogu da budem na tom nivou. Da li će me pozvati ili neće, apsolutno nije na meni. Ali pre svega želim da dokažem da mogu. Posle tri godine u ABA ligi, malo sam izgubio samopouzdanje, treneri mi nisu verovali, a najgore je kada igrač počne da sumnja u sebe. To je najveća greška i razlog što igrači ne postanu ono što bi trebalo. Neko ti ne da slobodu, zarobiš se u sebe, misliš da je do tebe i uđeš u problem. Dve godine u inostranstvu su mi dale samopouzdanje da vidim da mogu, da nisam zaboravio da igram košarku. Sada sam stariji, iskusniji i shvatio da nešto treba drugačije da percipiram. Na kraju dana će ljudi zaboraviti da li si imao dobru ili lošu utakmicu”.

Da, grešio je, nekada loše razumeo situacije i nije uvek bio u pravu, ali da može ponovo da bira, sve bi isto uradio.

“Da sam ovo pitanje dobio pre dve godine, možda bih rekao da se kajem. Ali sada ne, jer da nisam prošao tim putem, ne bih bio psihički ovde. Ne kaže se džabe da ono što te ne ubije, ojača te. Bilo je potrebno da prođem kroz određene situacije, da malo sebe spustim, možda sam i ja u nekim situacijama pogrešio. Nije uvek trener kriv, mi igrači umemo da budemo komplikovani. Da imam moć da vratim vreme, prošao bih opet kroz sve isto. Ne treba se kajati. Najgora je ona utakmica kada dođeš posle i kažem mogao sam nešto drugačije. Od 21. godine, kada sam čuo ovo od starijih igrača, uvek dajem sve od sebe, pa šta bude. Sada naravno sa mnogo pametnijom i manje luđom glavom”.

Nastavlja o svom putu, lekcijama koje je naučio…

“Imao sam problem što sam mnogo toga shvatao lično. Kada trener ne bi računao na mene, mislio sam da ima nešto protiv mene. To apsolutno nije tako, treneru igraju petorica najboljih iz njegove vizure. Shvatiš da negde gde si gubio živce i samopouzdanje, nije bilo potrebe za tim. Ima mnogo toga važnijeg od košarke, koju najviše volim – porodica, zdravlje, sreća… Mnogo sam naučio na ovom putu i to je zapravo najvažnije”.

Kada pogleda iza sebre, vidi iskustva koja su od njega napravila čoveka, koji neguje svoje snove. Zna da je trenutno daleko, ali ako bude išao korak po korak – ništa nije nemoguće. Zauvek će sanjati dres reprezentacije Srbije, koji je nosio u eri selektora Aleksandra Đorđevića.

“Igrati za zemlju u kojoj si rođen, odakle ti je porodica i prijatelji je nešto potpuno drugačije. Koliko god ceniš i poštuješ klub, ne može da se poredi sa reprezentacijom. To je moj lični osećaj. Neko će reći da je cilj nerealan, ali ti daje snagu za sutra, tera te da budeš bolji, da daješ sve od sebe. Bože moj, i da se ne desi, idemo dalje. Naravno da sanjam o tome, jer u meni reprezentacija budu nestvarna osećanja”.

Prošlost je arhivirana, a sadašnjost kaže – utakmica protiv Crvene zvezde Meridianbet (subota, 18 časova). Duel protiv beogradskog giganta deluje kao nemoguća misija, pogotovo u situaciji koja je trenutna u Baru.

“Razlika u budžetima je nezamisliva. Pogotovo što Zvezda izlazi iz poraza od Dubaija i igra prvu utakmicu kod kuće, tako da će sigurno Arena biti puna. Nama ove tri utakmice nisu rezultatski važne, već da uđemo u košarkaški ritam. Naravno da nećemo otići sa belom zastavom i da se predamo. Zvezda je apsolutni favorit, ali ukoliko se slučajno pojavi šansa – sigurno da ćemo dati sve od sebe da je iskoristimo”.

Dolazak u Beograd ima posebnu notu za Đokovića – igraće protiv Miloša Teodosića.

“On je pre svega neverovatan čovek, a onda naravno i košarkaš. Idol! Ne samo meni, nego mnogim igračima. Ono što radi na terenu je magično, ali isto tako i van njega čini gestove koji se ne zaboravljaju. Ispričaću jednu anegdotu, ne znam da li će se Miloš ovog sećati”, počeo je Đoković priču o legendi srpske košarke.

“Kada sam igrao u Borcu, zarađivao sam zaista male pare, neću reći koje, ali gledajući ostale reprezentativce bile su značajno manje. Imali smo dnevnice od 150 evra, koje smo uvek davali fizioterapeutima i ljudima koje nam pomažu za oporavak. Pokojni Stevan Jelovac, moj veliki prijatelj, došao je i rekao Teodosiću za koliko novca ja igram. Miloš je samo došao i dao mi 800 evra. Rekao je: ‘Znam kakva ti je situacija’. Odgovorio sam: ‘Nemoj, Miloše, nije potrebno’. Ali insistirao je. Kratka priča o tome koliko je neverovatan čovek i koliko pazi na ljude oko sebe”.

Osim što se raduje na ljudskom planu, košarkaš Mornara jedva čeka utakmicu i zbog činjenice da će po prvi put igrati protiv valjevskog maestra.

“Sigurno ću ga pitati za nekoliko trikova tokom meča. Jedva taj čekam duel. Čovek je neverovatan dodavač, a ja kao neko ko igra na istoj poziciji bih voleo da imam barem 10 posto njegove magije”.

Za kraj, pogled u budućnost.

“Želim da odem korak ispred i uživam u trenutku. Šta će biti sutra, videćemo. Nema potrebe da preskačem. Ne stavljam pritisak na sebe, znam da mogu i da svestan sam da moram da napredujem i da steknem što veće samopouzdanje”, zaključio je Ilija Đoković za Meridian sport.

Bonus video: