Lesor za „Meridian sport“: Prvi pogled na raspored tražio je Beograd, želim korak dalje sa PAO

Bilo je posebno. Na prvi pogled dečački, neposredno… Zapravo – samo iskreno. Ogoljena emocija izbijala je kroz snažno telo vajano na Martiniku.

Strast, često neobuzdana, presipala se po terenu, posle i u smeru ka ljudima koji su mu do tog trenutka aplaudirali, na kraju pevali.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Matijas Lesor postao je jedan je od stranaca kojima Partizan nikada neće biti stran. Postao je Beograđanin.

Ali, kao i svako ko je za sobom ostavio pogled na Kalemegdan sa mosta kojim je odlazio na aerodrom, poneo je samo sećanja. Snažne emocije morao je da preseli sa sobom u Atinu da bi bio sjajan kao u prethodnih godinu i po dana. Sada tu energiju preliva sa terena OAKA arene po tribinama. Svestan da ga čeka novi izazov.

Lesor se u četvrtak, 30. novembra, vraća drugoj, ili trećoj kući. Da vidi prijatelje. Proba da ih razočara. A onda opet zagrli na rastanku.

„Naravno da sam razmišljao o tom trenutku, posebno sada“, javlja se „Meridian sportu“ Lesor iz Atine, pre nego što će sa Panatinaikosom doći na megdan Partizanu u Štark areni. „Prvo što sam pogledao u kalendaru bilo je kada idemo u Beograd. Srećan sam što se vraćam tamo, što ću videti ljude koje volim. Biće specijalno. Ne znam tačno šta da očekujem, ali biće zanimljivo.“

Lesor je jedan od najboljih igrača Panatinaikosa, priča je trebalo da ide u tom smeru od starta, ali ono što je očigledno – neizbežno je.

„Svi koji su došli da me posete kada sam živeo u Beogradu, bili su iznenađeni kakav je to grad, kako su topli ljudi. Kada ne poznaješ Beograd, iz daljine možda deluje hladno. Ali, sve je potpuno drugačije. Svi koji su došli zavoleli su to gde se nalazim i celu moju situaciju“, nastavlja Lesor.

Prošla sezona bila je daleko najuspešnija u karijeri 28-godišnjeg centra. Izabran je u prvi tim Evrolige. Teško je onda zaboraviti i ljude sa kojima je ostvario taj uspeh.

„U kontaktu sam sa svima. Janis Papapetru je sa mnom u Panatinaikosu, čujem se Danteom (Eksumom), Jamom (Madarom), Danilom (Anđušićem), Kevinom (Panterom), Zekom (Ledejem)… Svima. Imali smo vezu koja je bila i ostala veća od košarke. Želim da to traje.“

Ipak, saradnja je prekinuta. U kom trenutku je Lesor shvatio da je Panatinaikos sredina u kojoj želi da nastavi karijeru?

„Kada sam saznao da ne ostajem u Partizanu“, pojednostavljuje ovu priču francuski reprezentativac. „Moj cilj je bio da ostanem, pokušali smo da pronađemo rešenje sa klubom, pričali mnogo puta. Ali, kada mi je postalo jasno da od toga neće biti ništa, rekao sam agentu da se okrenemo drugim klubovima. Čekao sam do kraja sezone da sednemo sa timovima i pričamo. Kada se sve završilo, pregledali smo ponude i Panatinaikosova je bila ono što nam se svidelo.“

Selidba u topliju Atinu bila je novo poglavlje u njegovoj priči.

„Za mene nije sve bilo lako, ali pošto sam u karijeri stalno menjao klubove, nije bilo ni nešto na šta nisam navikao. Zapravo, Partizan je bio prvi klub u kojem sa igrao više od godinu dana, verovatno je to dodatno doprinelo da se vežem za klub. Samim tim, bilo mi je teže i da se prilagodim na novu sredinu. Pomoglo mi je to što sam sa Janijem (Papapetruom), on je sve već znao i olakšao mi je adaptaciju. Isto kao i ostali saigrači i treneri. Sada čuvamo leđa jedni drugima.“

Kada je pomenuo trenera, zamolili smo za poređenje rada sa Erginom Atamanom i Željkom Obradovićem.

„Sve je drugačije! Drugačija košarkaška filozofija, perspektiva iz koje se gleda, drugačije im timovi igraju… Sve! Ataman je tip trenera koji veruje igračima u smislu da ih pušta da kreiraju, imaju više slobode, dok je Željko neko iz čijeg sistema dolaze rezultati. Dvojica različitih, ali velikih trenera. Blagoslov je što sam radio sa obojicom.“

Ipak, snašao se dovoljno da bude drugi najbolji strelac i drugi najkorisniji igrač tima!

„I to je drugačije, ali silne promene klubova su mi pomogle da se i ovde brže snađem. Veruju mi, daju mi veliku odgovornost i to me raduje. Srećan sam što sam u ulozi gde mogu da pomognem timu da pobeđuje.“

Partizan, protiv kojeg će igrati, gubi u neizvesnim završnicama. Nešto još nije kliknulo u crno-belom, dok je PAO vezao četiri trijumfa u Evroligi i podiže se.

„Iskreno, nisam znao šta da očekujem od Partizana. Kostur tima je ostao, ali su istovremeno neki važni igrači otišli. Znate, igrati za Željka nije lako, na početku može da bude konfuzno. Potrebno je prilagoditi se na sistem, ali kada se potpuno posvetiš tome i shvatiš, košarka postaje laka. Videćemo kako će napredovati.“

Lesor igra sa uzbudljivim plejmejkerima – bivšim „zvezdašem“ Lukom Vildozom i legendom evropske košarke, Kostasom Slukasom.

„Sa Lukom se stalno šalim o Zvezdi i Partizanu, posebno posle dve pobede crno-belih u derbijima. Ali, generalno su to sjajni plejmejkeri koji vole da asistiraju, vole da igraju sa centrima. Veliki su igrači i mnogo mi pomažu tranziciju iz jednog u drugi sistem.“

I Luka se vraća u Beograd – konstatujemo.

„Naravno. Samo što on neće biti dočekan kao ja“, smeje se Matijas.

Uradio je mnogo toga dobrog, uspomene iz Beograda su fantastične, ali šta bi, od godinu i po dana u Partizanu, Lesor promenio kada bi mogao da vrati vreme?

„Ne bih se tukao u Madridu“, ispalio je kao iz topa setivši se na momenat koji je preokrenuo plej-of seriju protiv Reala. „Jedino to! Sklonio bih Kevina. To je nešto što bih promenio, ali mora da se zna da je i cela ta slika deo onoga što je činilo zajedništvo tog tima. Cela ekipa se uključila kada se desila ta situacija“

Tada je poveo 2-0 sa Partizanom u plej-ofu, ali je došlo do suspenzija koje su, utisak je, pomogle Realu da preživi Arenu, vrati se u Madrid, plasira se na fajnal-for i kasnije osvoji titulu. Sada sa Panatinaikosom Lesor ima lepu priliku da napravi korak koji nije uspeo sa crno-belima.

„Nadam se da ćemo biti u situaciji u kojoj sam bio sa Partizanom, ali i daćemo otići dalje. Cilj mi je da u ovom gradu ljudi uživaju u košarci, da bude puna dvorana…“

Ako je puna dvorana, možemo samo da pretpostavimo ko je ljubimac navijača.

„Dinos Mitoglu!“

Dobro, nismo na njega mislili, ali lepo je znati.

„Panatinaikos ima mnogo navijača i oni poznaju košarku. Moja ličnost je takva, borim se za tim i to ljudi vole.“

Lesor se sada vraća u Beograd i to će biti, ne sumnjamo, priča ovog kola u Evroligi. Ono što on najdraže pamti jeste…

„Titula. Pa proslava. Žurka. Posle svega što se dešavalo i teške sezone kakvu smo imali, da se tako nešto desi… Vratili smo titulu klubu i to je nešto specijalno. A proslava je bila neverovatna.“

Lep kraj jednog poglavlja…

„Baš tako“, kaže Lesor i, zamišljamo, klima glavom.

Sada je red na novo poglavlje, a Matijas ga ispisuje sa puno emocije. Dečački, a zrelo. I uspešno.

Bonus video: