(Od izveštača Meridian sporta iz Bolonje)
Čudo epskih razmera napravio je osvajanjem petog mesta na Svetskom kupu sa “anonimusima” iz Letonije, njegov tim igrao je možda i najlepšu košarku na najvećoj svetskoj košarkaškoj pozornici. Za takav poduhvat proglašen je najboljim trenerom takmičenja po spuštanju zavese na spektakularni turnir u Manili. Samo pet dana kasnije na adresu Luke Bankija stigao je poziv posle kog je otpočela priča o najvećem iznenađenju Evrolige.
Sveže ovenčan reprezentativnom slavom italijanski mađioničar se posle pet godina ezgodusa iz najjačeg kontinentalnog takmičenja vratio i potpunosti transformisao Virtus iz Bolonje. Baš kao što je to bio slučaj sa uspehom Letonije, Banki je rezultatima koje postiže sa slavnim italijanskim klubom, ali i mirnoćom koju je preneo na tim ove sezone oduševio najveći deo košarkaške javnosti.
Devet dana po dolasku na klupu osvojio je prvi trofej u sezoni, Superkup Italije. Do pre nepunih mesec dana u konkurenciji “ala” evropske košarke Virtus je gledao u leđa samo neprikosnovenom madridskom Realu. Iako je u prethodnom periodu serija povreda donekle prizemljila Italijane, klub sa velikim ambicijama ulazi u posednju trećinu evroligaškog maratona.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Za sve što je učinio u prethodnih pet meseci vodeći dvostrukog prvaka Evrope, najprijatnije iznenađenje ovogodišnjeg takmičenja skoro pa izvesno će biti u užem krugu favorita u trci za nagradu trenera sezone u Evroligi.
Uprkos veoma gustom rasporedu, tokom poslednjih priprema za izuzetno važan meč protiv Partizana u duplom kolu Evrolige italijanski stručnjak izdvojio je vreme za eksluzivni intervju sa Meridian sportom.
Za tri godine kao selektor Letonije Banki je u potpunosti transformisao igru reprezentacije druge po veličini zemlje Baltika. Još tokom kvalifikacija za SP selektor Srbije, Svetislav Pešić među prvima je imao priliku da se uveri u snagu tog tima, čak je uoči samog prvenstva istakao da je u pitanju jedna od najopasnijih ekipa na takmičenju.
„Da, stigli smo na Svetsko prvenstvo posle veoma uspešnih pretkvalifikacija i kvalifikacija, bilo je uzbudljivo, posebno taj trenutak kad su druge reprezentacije, treneri i igrači shvatili snagu našeg tima, ali tek pošto su sami imali priliku da se u to uvere u duelu protiv nas. Nemojte zaboraviti da naš put ka prvenstvu govori o 15 pobeda u 16 utakmica. Znači, pre Svetskog kupa Srbija je bila jedina ekipa koja nas je savladala. Pobeđivali smo veoma jake timove, Tursku, Grčku po dva puta, kao i Englesku, Belgiju… Govorimo o timovima koji su učestvovali na poslednjem Evropskom prvenstvu na koje se Letonija nije kvalifikovala“, ističe 58-godišnji Italijan i nastavlja u dahu:
“Sećam se i koliko su srpski navijači bili iznenađeni na početku kvalifikacija kada smo odigrali sjajnu utakmicu u Pioniru i izgubili jedan poen razlike (101:100), a vodili smo veći deo utakmice. Niko verovatno nije očekivao da će se Letonija takmičiti, onda su otkrili neka nova imena u našem timu. Utakmicu po utakmicu smo imali više samopouzdanja, postajali svesni potencijala kojim raspolažemo i imali vrhunac na Svetskom kupu, uprkos odsustvu nekolicine igrača odigrali smo veoma dobar turnir. Lepo je zaraditi poštovanje vaših protivnika. To znači dosta, mi smo ga zaradili na terenu igrajući ozbiljnu košarku. Istovremeno naši igrači su pokazali da zaslužuju i pripadaju tom nivou“.
Po povratku kući sredinom Septembra odmah je usledio poziv Virtusa na sveže upražnjeno trenersko mesto po razlazu sa Serđom Skariolom. Kako je došlo do vaše saradnje i šta su bila vaša očekivanja i ciljevi po dolasku u klub?
„Sve je bilo potpuno neočekivano. Posle Svetskog kupa očekivao sam da ću imati vremena da se odmorim, opustim i da shvatim koliko veliki zadatak smo uradili. Ali, sve se odigralo veoma brzo, neočekivano i nisam imao vremena da razmišljam o odluci. Osetio sam da je to prilika da se vratim na najviši nivo, u Evroligu, kao i da da budem deo i predstavljam tako prestižan klub kao što je Virtus Bolonja. Moje srce je već išlo u smeru da kaže „da“. Mozak je analizirao, pokušavao sam da promislim o tome, ali pustio sam da moj „stomak“ odluči umesto uma, i srećan sam zbog odluke koju sam doneo naravno“.
“Moj cilj je bio da normalizujem situaciju koja je odjednom postala toliko „luda“. Klub je doživeo veliki stres. Govorim o periodu pred početak sezone. Tim je već bio izgrađen i trener je počeo da sprovodi svoj plan i onda je klub odlučio da ga otpusti samo nekoliko dana pred zvaničan početak sezone, pred Superkup. Shvatate da je ta epizoda uticala na sve, na raspoloženje navijača, vlasnika, igrača. Kad sam stigao, osetio sam oko sebe taj vid stresa, pritiska rekao bih. Prvi cilj mi je bio da pokušam da zadržim sve mirnim i pokušam da normalizujem situaciju okretanjem ka prioritetima. Glavni je bio košarka, fokusirali smo se na novu sezonu kako bi pokušali da imamo što veći uticaj, i mislim da smo to i uradili. Igrači su dosta pomogli u tome jer su osetili koliko je potrebno i važno da učestvuju i učine korak više u tom trenutku, specifičnom u klupskoj istoriji. Iz takve situacije i stresa ne možete da se vratite bez zajedničkog truda“, ističe Italijan i nastavlja u dahu:
„Zbog toga, moram da se zahvalim svim trenerima koji su uz mene koji su dosta pomogli, svim igračima koji su prikazali neverovatan trud, uradili sjajan posao i pomogli mi uskočim u auto koji je već bio u pokretu, u dobroj brzini. Naravno i vlasnici, menadžment, svi zajedno sa navijačima bili su uz nas čak i u tako teškom trenutku kroz koji na primer prolazimo i sad kad smo upisali nekoliko težih poraza u Evroligi i suočavamo se sa povredama koje prave problem timu pokušavaju da nam pomognu i da nas zaštite“.
Taj trenutak kroz koji ste prošli u Virtusu, gde su se svi skupili zajedno kako bi izašli iz osetljive situacije na samom početku sezone, da li ste i ranije u karijeri doživeli nešto slično?
„Naravno, i u prošlosti sam takođe preuzimao klub u toku sezone. Na primer u Bambergu, Pezaru ili Strazburu što je bilo moje najskorije takvo iskustvo. Generalno taj trenutak proizvodi reakciju i osećaj urgentnosti kod svih. Postoje neke zajednične tačke, ali ovde govorimo o dugoročnoj reakciji. Nije to stvar kratkog roka jer sam na kraju septembra postao deo kluba (Virtusa) i morao da spremim i vodim program za celu sezonu. Dakle, za mene to nije stvar toga da pokažem brzu rekaciju u nekoliko nedelja, utakmica nego adaptirati tim u čijoj izgradnji niste učestvovali na vaše košarkaške ideje, a istovremeno paziti da ga ne usporite jer ima solidne temelje. Ne zaboravimo da su u Bolonji u poslednje četiri godine radili veoma uspešni treneri poput Đorđevića i Skariola koji su tehnički i utisnuli stil igre i mentalitet u DNK kluba. Moj posao je da nastavim taj proces i dam svoj doprinos tom impulsu rasta“.
“Jarić je bio gazda u gradu i to je želeo da pokaže svima”
Gledajući sveukupno aktuelna sezona sigurno je među najboljima u karijeri iskusnog stratega. Ipak, ne i jedina takva. Pre nešto malo više od decenije ljubitelji igre pod obručima sa zadovoljstvom su gledali igre Montepaski Sijene, danas posrnulog velikana i tima koji je skoro pa praktično i ugašen.
U periodu od 2006 – 2011 Sijena je osvojila pet uzastopnih šampionata Italije, tri Superkupa i isti broj trofeja u italijanskom kupu. Kruna petogodišnjeg rada stigla je u sezoni 2010/11 kada je tim igrao Fajnal-for Evrolige predvođen Boom Mekejlebom i Markom Jarićem kom je pomenuta sezona bila i poslednja u bogatoj karijeri. U to vreme Banki je kao dugogodišnji član stručnog štaba Simonea Pjaniđanija bio akter svih pomenutih dešavanja. Uspomene koje rado evocira.
„Bilo je to davno, bio sam asistent u Sijeni, u pitanju je četvrti Fajnal for koji je klub igrao, drugi pod vođstvom našeg trenerskog tima. Imali smo neverovatnu sezonu, Bo Mekejleb, jedan od naših glavnih igrača doživeo je veoma ozbiljnu povredu i zato smo odlučili da angažujemo Jarića koji se vraćao iz kraćeg perioda neigranja jer je posle ugovora sa Realom bio bez kluba. Sećam se da kada je stigao nije bio u potrebnom stanju da bi igrao, i trebalo mu je vremena da se vrati, ali čim je pronašao svoj ritam impresionirao je sve svojom košarkaškom ličnošću i time koliko je podigao nivo naše igre”.
„Rado se prisećam tih trenutaka koji me vraćaju u neke od uspešnih sezona, kao i na nekolicinu zaista posebnih igrača, ne samo na terenu, već i van njega. Kad na primer pričamo o Marku, pričamo o momku sa neverovatnim ljudskim vrednostima. Veoma mi se dopadala njegova snaga, vrline, kao i to koliko je zahtevao od sebe. Neverovatno vredan radnik, pre svega sjajna osoba, ali i odličan igrač“.
Kroz regularnu sezonu tim je na kraju izborio plasman u četvrtfinale Evrolige gde ih je čekao Olimpijakos, tada predvođen Dušanom Dudom Ivkovićem. Iako je posle prvog meča i katastrofe koju je Sijena preživela u Pireju (89:41) delovalo da će grčki tim imati lak posao, italijanski sastav je sa tri uzastopna slavlja priredio pravu senzaciju.
Možda i presudan trenutak u seriji bila je treća utakmica u kojoj je Jarić odigrao jednu od najboljih partija te sezone (24 poena uz samo jedan promašaj iz igre).
“Slažem se, treća utakmica da, ali tu je i drugi meč u Pireju. Prvi smo izgubili sa više od 40 razlike protiv Olimpijakosa, u drugom smo slavili sa 17 poena prednosti, a Marko je bio jedan od naših lidera. Pokazao je tad svu svoju ličnnost, posebno kad su igrači Olimpijakosa pokušali da utakmicu pomere više ka konfliktu. Marko (Jarić) je pokazao ko je jer su bili na njegovoj teritoriji, a on je bio gazda u gradu i to je želeo da pokaže svima. Onda je u trećoj utakmici stavio svoj potpis na seriju jer postigao puno poena, i igrao neverovatnu košarku”.
Na kraju Montepaski je slavio u pet utakmica i otišao na Fajnal-for na kom ih je čekao moćni Panatinaikos predvođen Željkom Obradovićem – ipak prevelik zalogaj. “Zeleni” su trijumfovali i kasnije osvojili Evroligu, 8. od devet trofeja koliko je današnji trener Partizana do sada podigao.
“Jedna od stvari za kojom smo najviše žalili je što smo posle tog plej-ofa otišli na fajnol for i ukrstili put sa Panatinaikosom, a stigli smo sa ne baš jasno definisanom hijerarhijom na pozicijama u timu, rotirali smo tri igrača, Jarića, Zizisa i Mekejleba koji se vratio iz povrede, i to je uticalo na kvalitet košarke koju smo igrali. Nismo igrali toliko dobro kao u plej-ofu. A Panatinaikosu, tom Panatinaikosu i tom treneru niste smeli dati prednost u vidu vašeg lošijeg nastupa. Nismo bili najbolja verzija sebe kad smo izgubili polufinale protiv njih. Ali, sad je sve to istorija“.
Ipak, u pitanju su veliki uspesi, konstatujemo.
„Da, veliki, veliki trenuci, ali sada je vreme da gledamo napred, pred nama je ozbiljan zadatak“, zaključuje u ozbiljnom tonu Luka Banki razgovor za Meridian sport.
Bonus video:
