Luka Mitrović dolazi u reprezentaciju i ne krije: Postojala je priča o povratku u Zvezdu, ali neozbiljno bi bilo da smo se igrali ’idi mi – dođi mi’

Sa jedne strane staze koja vodi kroz park do stanice Dinamo, nagomilano je preko dva metra snega. Sa druge, malo manje, valjda da bi se video široki bulevar. Tu negde, na početku puta, Luka Mitrović je skrenuo ka stanu.

„Ne znam kakvi su vam planovi, ali javite se“, rekao je i otišao da se odmori.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Satima pre toga, bio je retko dobar domaćin u gradu u kojem je pronašao mir. U grandioznoj Moskvi, u klubu kakav je CSKA, nekadašnji kapiten Crvene zvezde deluje srećno.

„Osećam se fenomenalno“, priča Mitrović dok sipa prvu šolju zelenog čaja.

„S obzirom na situaciju u kojoj sam bio, gde nisam imao klub do kraja novembra, kada je već počela nervoza, situacija nije mogla bolje da se odvije po mene. Čekao sam i dočekao poziv CSKA. Da ne trošim sad mnogo reči o veličini kluba i šta predstavljao u evropskim okvirima decenijama unazad. Jesu okolnosti malo drugačije jer nema Evrolige, ali ljudi koji su vodili klub kad je CSKA bio na vrhuncu su i dalje tu.“

Premišljanja nije bilo kada su Armejci okrenuli broj sjajnog Novosađanina.

„Ni najmanje! Naročito u toj situaciji kada je sezona već uveliko počela. Mada, to je donekle bila zajednička ideja mene i agenta, da se preskoči prvi krug ponuda koje će doći preko leta i da se sačeka ovako nešto. Naravno, potrebno je mnogo strpljenja i volje za individualnim radom kada gledaš kako se takmičenja zahuktavaju. Ali, sve se donekle isplatilo. Uživam u ovim moskovskim danima.“

„Da sklonimo odmah sa puta ovu nedoumicu“, najavili smo Luki pitanje koje bi neki drugi smatrali osetljivim.

Dok je Mitrović bio nervozan što nema klub, Crvena zvezda je bila nervozna što se centri povređuju, a početak sezone nije idealan. Da li je tu bilo priče o povratku u tim? (Bio je i pod ugovorom sa crveno-belima)

„Nemam šta da krijem…“

Nije ni krio:

„Postojali su određeni kontakti kada nije krenulo onako kako je očekivano i usled nekih povreda, naročito na visokim pozicijama. Ali, još letos – kada je bila informacija da klub želi da nam se putevi raziđu – ja sam raskrstio. U trenutku kada se pojavila priča o potencijalnom povratku, odbacio sam tu ideju u startu. Ne zato što imam neki veliki ponos, već sam smatrao da bi bilo neozbiljno i sa jedne i sa druge strane da igramo ’idi mi – dođi mi’. Nije moglo mnogo dobrog da izađe iz toga. Nisam hteo da budem privremeno rešenje. U glavi sam raskrstio da tražim novi angažman i da nastavi svako svojim putem. Mislim da nisam pogrešio. Ljudima u klubu sam poželeo sreću. Tamo su i momci koji su mi prijatelji, za koje navijam iz sveg srca. Ali, profesionalna saradnja je krenula u drugom smeru.“

Luka je opisao te dane kada su, po završetku sezone 2024-2025, počelo da se priča o igračima koji su u Zvezdi bili godinama – neki i decenijama – a koji više nisu u planovima.

„Negde je bilo jasno, nakon onakvog završetka sezone, da će rezovi biti veliki. Samo nismo znali na kome će kola slomiti. Mogao sam da naslutim da ću to možda biti i ja, ali opet sam imao ugovor koji mi je donekle davao sigurnost da ću ga odraditi do kraja u Zvezdi. Nije se desilo. Ni najmanji problem. Imao sam važeći ugovor, znale su se obaveze sa obe strane, tako da sam imao garanciju da mogu da uzmem malo više vremena i sačekam pravu ponudu. Nisam ostao uskraćen ni za šta. Iz ove perspektive, nemam za čime da žalim.“

Godine koje su prethodile rastanku, bile su dobre. Mada, on tako ne misli za poslednju sezonu u crveno-belom dresu.

„Prethodna godina je bila ispod mojih standarda koje sam sebi postavio. Bilo je dosta amplituda u formi i sa ulogom. Onda se desila i povreda. Gomila je faktora koji su uticali na moju nešto slabiju sezonu. Košarka je živa, nije sve baš lako.“

Rekao je da prati Zvezdu, da navija za prijatelje i da im je poželeo sreću kad su se rastajali.

„Pratim, ali bez prevelike euforije, jer mi je previše utakmica. Kad upališ TV ne znaš da li je dežavi, da l’ si već gledao tu utakmicu. Gledam naročito Zvezdine i Partizanove mečeve, navijam posebno za moje prijatelje. Zvezda izgleda dobro, fizički je to ono čemu se očigledno težilo tokom prelaznog roka. Hteli su da naprave fizički moćnu ekipu, što je u ovom ludilu evroligaškog ritma jedan od presudnih faktora. Važno je ko će najmanje povreda imati. Zaista dobro guraju. Širok i moćan roster gde čak i povrede ne uspevaju da ih poremete jer u svakom trenutku imaju vrhunskog bekap igrača koji može da uskoči. Jedan od najmoćnijih timova Zvezde. Mislim, ne treba ni biti lažno skroman kada pričamo o budžetu, ugovorima i kvalitetu. Ambicije i euforija su opravdani. Razlike između ekipa su minimalne. Mnogo je teško predvideti. Vidim da su stalno aktuelne priče o Fajnal-foru, kao da se tamo odlazi tek tako. Put je mnogo dugačak i težak. Najvažnije je da se domognu pozicije u plej-of.“

Naša imena utkana su u stvaranju ovakve Zvezde

A nije Zvezda tako izgledala kada je on, 2012. godine, došao na Mali Kalemegdan.

„Nebo i zemlja“, kaže momak koji će u martu napuniti 33 godine.

„Mi smo tih godina gradili bazu da bi sve ovo što je Crvena zvezda postala moglo da se desi. Evroliga je bila prva za sve nas. Malo po malo se nadograđivalo da bi se došlo do drugog mandata gde su budžeti bili znatno znatno veći. U rosterima je sada mnogo više stranaca, sa proverenim igračima. Ranije su stranci dolazili u Crvenu zvezdu kako bi im to bila odskočna daska ka većim ugovorima. Sada je obratno, igrači dolaze u Crvenu zvezdu kao već formirane zvezde koje u Evroligi godinama nešto znače. Klub je u svakom pogledu unapređen, ali meni su u prvom mandatu bila najlepša vremena. Bili smo klinci, gladni i željni dokazivanja, koji su dobili šansu u klubu kao što je Crvena zvezda, da se predstave navijačima i evropskoj javnosti. A sve je bilo pomoću štapa i kanapa – mogle bi sada da se naprave slike ’before and after’. Kapa dole svim ljudima koji su prošli taj put sa klubom. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da osećam popriličan ponos jer su naša imena utkana u tom procesu Crvene zvezde.“

Luka Mitrović letos nije bio u planovima Janisa Sferopulosa, ali se grčki stručnjak nije predugo zadržao na Malom Kalemegdanu ove sezone.

„U evropskoj košarci nema mnogo vremena za sentiment. Dva-tri poraza u pogrešnom momentu i trener ostaje bez posla. Nažalost, ne vidim da će se to menjati u skorije vreme. Crvenoj zvezdi je bila očigledno potrebna promena, ona se desila ranije nego što je očekivano, ali da li bi se nešto desilo da je Janis ostao ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Promenom trenera Zvezda je dobila elektrošok i probudila se iz letargije koja je bila neuobičajena za taj deo sezone. Fakat je da je teško držati kontinuitet dobrih igara i rezultata tokom čitave sezone. Pogledajte samo Fener koji je prvi na tabeli, a izgledao je katastrofalno u prvih mesec dana. Timovi trpe velike promene tokom leta, neko dostigne vrhunac ranije, neko kasnije. Računi će se svoditi u maju, iako se dobijaju konture ko bi mogao da bude favorit.“

Za Mitrovića nema Evrolige, ali ima više odmora. I ne žali.

„Ruku na srce – Evroliga vas zaista žvaće i žvaće…Iz sezone u sezonu je sve surovije i ja sada najbolje osećam tu razliku fizički. Nakon svih godina u drugom mandatu u Zvezdi i intenzivnog igranja sa ukupno priličnom minutažom, osećam na telu i u psihi rasterećenje. Umesto svake utakmice na krvi nož, gde imaš NBA broj utakmica ali ne i luksuz da se odmoriš kao u NBA. I pritisak rezultata se odrazio na mene. Ne kažem da nisam imao želju ostanem u Evroligi, ali kada već nije došlo do toga, s ove distance shvatam da mi je ova promena i tekako prijala. Procvetao sam u smislu da me manje bole kolena i leđa, da imam više vremena za odmor, više vremena za trening što je poprilično bitno i što najviše fali u evroligaškom ritmu. Da sam posle onolike pauze uleteo u neku evroligašku ekipu, mislim da se ne bih dugo održao tamo. Prija mi i okruženje, izmestite se iz kolotečine u koju ste ušli…“

Posrednik Todor Galić

Bio je i spreman za sve što ga čeka u višestrukom šampionu Evrope. O tome su mu pričali bivši saigrači i prijatelji. Ali, tu ističe posebno jedno ime:

„U najmanju ruku mogu da kažem da su očekivanja nadmašena. Davidovac, Avramović, Milutinov… Svi su mi pričali, ali najviše Todor Galić, fizio Zvezde. On je bio i važan faktor u pregovorima. To je čovek sa kojim sam se konsultovao i nisam imao nedoumice. Toša je radio godinama u CSKA i ovde ga izuzetno poštuju. Sada je bio posrednik, postoje i njegove zasluge što sam se našao ovde.“

A sada su u Rusiju došli i njegovi nekadašnji saigrači. U kratkom vremenskom roku, Tomislav Tomović je preuzeo Lokomotivu, a Dejan Radonjić – Zenit.

„Drago mi je što se naša kolonija širi po Rusiji. Mnogo cene naše trenere i igrače – osim Deja i Tome, tu je i Jovica Arsić trener Janiseja. Mnogo je i pomoćnih trenera…. Milenko Bogićević je napravio podvig u Saratovu jer je ostao dve i po godine u ekipi koja je promenila bezbroj trenera. Suvišno je pričati koliko se dobro poznajemo Dejo i ja, srećan sam zbog njega, ali naročito zbog Tome, jer je napravio iskorak i preuzeo samostalno ekipu. Nezgodno je uskočiti usred sezone, ali bila je to prilika koja se ne propušta. Lokomotiva je veliki klub, imaju kvalitetan sastav, tako da mu želim svu sreću. Dobro gura za sada. Sa Dejom sam se čuo kad je potpisao. Ne sumnjam da će malo posložiti stvari u Zenitu koje su delovale konfuzno. Njegov principi rada i trenerski potpis je poznat, tako da ne sumnjam da će zavesti red. Ta ekipa ima veliki igrački kvalitet.“

Nije bilo fer da budem u prvom prozoru, ali sada…

Opet jedno direktno pitanje – da li je u kontaktu sa Dušanom Alimpijevićem i da li će igrati u narednom prozoru?

„U kontaktu smo. Isključio sam se iz svega, nemam ni društvene mreže, tako da ne znam da li je izašao spisak…“

Dobro, jasno je da će Luka biti na njemu…

„Pa ne znam da li mogu da pričam“, osmehuje se Mitrović.

„U svakom slučaju, bilo je kontakta i pre prvog prozora, ali u tom trenutku nisam imao klub, bio sam totalno van takmičarske forme i nije bilo realno da se nađem na spisku pre momaka koji su uveliko krenuli u sezonu. Ne bi bilo fer. Komunikacija se nastavila, a sada kada sam ovde ne postoji nijedna prepreka da pomognem ekipi za dve jako bitne utakmice. CSKA izlazi u susret svima po pitanju državnih timova. Uvek su veliki znaci pitanja nad rosterom. Ja sam izuzetno počastovan što je procenjeno da iskustvom i kvalitetom mogu da pomognem.“

U prvom prozoru nije mogao mnogo toga da vidi od reprezentacije, jer je bilo suviše malo vremena da bi se postavio novi sistem sa novim selektorom.

„Većina njih nikad nije igrala zajedno, a selektor mora da bude alhemičar da u dva dana učini da to liči na nešto. Pritom su utakmice bitne jer se rezultati prenose. Porazi mogu da koštaju mnogo više nego ranije. Najbitnije da su pobedili. Sada će postojati konture kako bi sve trebalo da izgleda.“

Dešavalo se u prošlosti da momci u prozorima dođu do statusa – Aleksa Avramović, Dušan Ristić…

„Niko ne razmišlja o samopromociji, svi su tu jer žele, imaju čast da predstavljaju državu. Zvanična utakmica je zvanična utakmica, dres sa grbom je dres sa grbom. Predstavljate svoju zemljui u ovim kvalifikacijama se obezbeđuje učešće na velikim takmičenjima sa kojih posle momci donose medalje.“

Da li sam propustio priliku da se nađem na velikom takmičenju? Jesam. Da li sam produžio sebi karijeru? Jesam

A Mitrović je čovek koji je odveo Srbiju na veliko takmičenje, a onda odusta od njega. Redak slučaj, praktično kontra priča od uobičajene. Zašto je Luka rekao tadašnjem selektoru Pešiću da je tu za reprezentaciju u prozorima, ali da ne može po medalju?

„Bila je specifična situacija. Komunicirao sam sa selektorom Pešićem uoči dva takmičenja. Saopštio sam mu pred oba da ne mogu da igram leti. Prvi put je to prihvatio, drugi je već mislio da sam promenio mišljenje. Ali,to su bili neki stavovi kojih sam se čvrsto držao. Veoma teška odluka da se zahvalim na pozivu i propustim mogućnost da se nađem na velikom takmičenju. Ali, potpisivao sam novi ugovor sa Zvezdom, taman kad sam se teškom mukom vratio na evroligaški nivo posle dve i po godine vakuuma. Napravio sam kalkulaciju gde jedino leti mogu da se posvetim svom zdravlju, regeneraciji i individualnom radu. Ako nemam to, ne mogu da izguram celu sezonu u kontinuitetu zdrav bez povreda. Mnogo teška, ali isključivo moja odluka. Retko sam se u životu kajao. Da li sam propustio priliku da se nađem velikom takmičenju? Sigurno jesam. Da li sam sebi produžio karijeru? Definitivno! Prethodne tri-četiri sezone čak i moja kolena funkcionišu potpuno normalno. I sve to posle situacije nakon Bamberga gde sam bio na raskrsnici, da l’ ću moći uopšte da igram ili ne. Vratio sam se na nivo da mogu da odigram 80+ utakmica u sezoni. Svaka odluka ima svoje prednosti i mane.“

Za kraj, Dušan Alimpijević kao selektor Srbije?

„Nakon ciklusa koji je Pešić odradio više nego uspešno – kada pogledate širu sliku – mislim da nije postojala bolja opcija od Duleta. Nova energija, novi impuls. Video sam kako je vodio utakmice protiv Švajcarske i Bosne, kao da su finale Olimpijskih igara. Toliko je zarazna njegova energija da se prenosi na ovu mladu ekipu kojoj je potrebna podrška. Njegova energija je ključ u ovakvim utakmicama. Ne sumnjam da će u budućnosti biti bitan faktor i u odazivanju igrača za reprezentaciju. Vidim da pokušavaju da ostvare bližu komunikaciju sa igračima i tokom sezone, šta god je potrebno. Vidim dobru želju, što je preduslov, a tu je i znanje. Samo možemo da mu poželimo sreću.“

Neki mogu i više. Luka će i pomoći novom selektoru na tom putu.

Bonus video: