Jošilo završio „olimpijski ciklus“ u Igokei: Snove sam ispunio kao dečak, sada imam dve želje

Marko Jošilo je u dresu Igokee odigrao 103 ABA ligaške utakmice. Borio se u Ligi šampiona. Nosio tim iz Laktaša tokom prethodne četiri godine svojom čvrstinom, pristupom i, naravno, košarkaškim znanjem.

Sada je došlo vreme za rastanak.

Momak rođen pre nepune 32 godine u Čačku trenutno je slobodan igrač i vaga ponude. Ima ih iz inostranstva i regiona. Iz Grčke, Poljske…

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„Prevashodno je bila moja želja da krenem dalje. Odradio sam olimpijski ciklus u Igokei“, nasmejao se Jošilo na početku razgovora za Meridian sport.

„U globalu, bile su to četiri uspešne godine. Igokea sada igra veća i ozbiljnija takmičenja, a od deset titula ja sam učestvovao u četiri. Kad podvučem crtu, zadovoljan sam šta sam postigao i šta smo ostvarili. Zahvalan sam Igokei, nadam se da se i oni tako osećaju prema meni. Došao sam do novog nivoa i lako smo se dogovorili.“

Jošilo priča za naš portal u pauzi između kupanja u Jadranskom moru. Na plažama Ugljana, preko puta Zadra, razmišlja o budućnosti.

„Imam samo dve želje, da budem zdrav i da uživam u košarci. Došao sam do stadijuma da sam iskusan, ali u dobrim igračkim godinama, nisam na zalasku karijere. Prevashodno mi je želja da gde god da odem, budem srećan u košarci, na svakom treningu, u klubu koji se bori i ima ambicije. To mi je uvek bilo potrebno“.

Dečački san ispunjen oblačenjem Partizanovog dresa

Jošilo je u Igokei pružao najbolje partije u karijeri, prikazao se na evropskoj sceni, bio neizostavan šraf tima iz Laktaša. Davno je bilo vreme kada se borio za dres Partizana.

„Ne volim da razmišljam šta bi bilo – kad bi bilo. Jedan od dečačkih snova sam ostvario kada sam debitovao za prvi tim Partizana. To mi je mnogo značilo, a ja sam ostvario rano u karijeri. Ipak, istina je da sam se afirmisao u nekim drugim klubovima. U Igokei jesam dostigao nivo na evropskoj sceni, dokazao da mi je tu mesto. Možda je i do uloge, poklopile su se ambicije, bili smo gladni uspeha… Ali, u ABA me poznaju dobro i iz prethodnih klubova.“

Igrao je Jošilo za Krku i Metalac… Ali, tek sa Igokeom je stigao u Ligu šampiona.

„Uživao sam da igram u BCL. Nisam se osećao inferiorno, to je iskustvo i cilj u karijeri. U momentu kada sam odlučio da ostanem još u Igokei, to je bilo zbog takmičenja koje je izuzetno zanimljivo, gde nema prostora za grešku, a ekipe sa kojima smo igrali bile su rang više.“

Jošilo je pomenuo početak u Partizanu, ali moglo je da bude i nastavka. Doduše, kako sam kaže, nije bilo konkretnih ponuda u kasnijoj fazi karijere.

„Bilo je samo razgovora sa Partizanovim skautima, ali ja inače iz kluba poznajem mnogo ljudi, imam dobar odnos i pravu komunikaciju.“

Jošilo je 2011. godine igrao za crno-bele, a onda i napustio Humsku kao tinejdžer.

„Bio sam realan. Video sam da nema mesta za mene u tom momentu, a mladi tim je igrao Prvu srpsku ligu. Želeo sam nešto ozbiljnije. U Partizanu ne bih dobio tu priliku. Uvek mi je bila ideja da igram, da sam na sceni, da imam minute. Jedno su utakmice, drugo treninzi.“

Bilo je rano za mene, bilo i za Bogdanovića

Marko je rođen 1992. godine, kao i Bogdan Bogdanović, njegov tadašnji saigrač koji se borio za mesto pod crno-belim suncem.

„Bogi je u tom periodu bio… neozbiljniji“, nasmejao se Jošilo. „Njegova radna etika je prešla na novi nivo sa povratkom Duška Vujoševića u Partizan. Mada, svi smo mi, čim bismo napunili 18 godina i završili treći razred srednje škole, potpisivali seniorske ugovore. Iz ove perspektive – bilo je to rano. Osim ako nisi Luka Dončić, teško će ti biti. Za mene je bilo malo rano, ali i za Bogdana. U istoj generaciji je bio i Nemanja Bešović… Sada je Bogdanović postao pojam profesionalca.“

I lider je reprezentacije Srbije koju Jošilo prati i navija za nju.

„Gledao sam našu, ali i druge reprezentacije tokom priprema. Deluje da su se svi skrivali, kalkulisali, svi ’pod ručnom’. Ali Igre će biti drugačije, izuzetno zanimljive. Želim, nadam se i verujem da Srbija može do medalje.“

Jošilo je mogao da bude deo reprezentacije u nekoliko navrata. Ni za čim ne žali jer:

„Bio sam na širim spiskovima, a to je za mene već bila najveća čast i sreća. Nalazio sam se u društvu igrača o kojima se razmatralo. A u mlađim kategorijama sam dočekao i da čujem svoju himnu na košarkaškom terenu. To je nešto najlepše što sportista može da doživi. Srbiju uvek, na svakom meču, moraju da predstavljaju najbolji i oni koji to najviše žele.“

Kao što je Marko Jošilo rekao, u dobrim je igračkim godinama. Možda u novoj sredini održi nivo dovoljan za poziv selektora za neku narednu reprezentativnu akciju. Važno je samo da – uživa.

Bonus video: