Beograd je, pomalo iznenada, zamenio Istanbulom. Neke stvari su ostale iste. Gužva na ulicama, neretko i duga putovanja na gostovanja, čak i protiv gradskih rivala – Bešiktaš je poput Galatasaraja na evropskoj strani, a Fenerbahče i Bahčešehir u azijskom delu. Navikao je i na manjak slobodnog vremena zbog obaveza, treninga i čestih utakmica, ali iako njegov boravak u najvećem turskom gradu ima sličnosti sa periodom koji je proveo u glavnom srpskom, mnogo toga se za Marka Simonovića promenilo otkako je crveno-beli dres zamenio crno-belim.
“Stekao sam određeno iskustvo u Zvezdi, ali odlučio sam da promenim sredinu, naravno, u dogovoru sa klubom. Osetio sam da mi je to bilo potrebno”, pojasnio je razloge odlaska u Tursku za Meridian sport 24-godišnji košarkaš, koji se zbog obaveza sa reprezentacijom Crne Gore kasno priključio pripremama Crvene zvezde, potom je došlo i do promene na klupi, pa se i povredio…
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.
Sve to je uticalo na njegovu minutažu na Malom Kalemegdanu i početkom 2024. se, na poziv Dušana Alimpijevića, preselio se na pozajmicu u Bešiktaš.
“Dosad se pokazalo kao dobra odluka. U dogovoru sa ljudima iz Crvene zvezde i Bešiktaša ćemo doneti odluku za narednu sezonu. Kad se slegnu utisci, pa da vidimo šta je najbolje”, ostao je zagonetan po pitanju budućnosti.
Kroz saradnju sa srpskim trenerom polako je počeo da hvata zalet. Imao je i pomoć prijatelja.
“Od prvog dana sam se super uklopio. Grad je fenomenalan, pruža mnogo prilika. Saigrači su me super prihvatili, pogotovu trener Alimpijević, iako ga nisam poznavao ranije. Tu je i moj dobar prijatelj, kondicioni trener Marko Sekulić, sa kojim imam sjajan odnos i to mi je mnogo pomoglo da uđem u ritam”.
Istanbulski Orlovi su vaskrsli ove sezone. Košarkaška sekcija kluba velike tradicije u turskom sportu minule takmičarske godine bila je na pragu ispadanja u nižu rang… Usledile su korenite promene preko leta, iz Burse je stigao bivši trener Crvene zvezde i u trenutku našeg razgovora sa Markom, Bešiktaš je treći na tabeli iza poslednjih godina dominantnih Anadolu Efesa i Fenerbahčea.
Imao je izvanrednu sezonu i na evrosceni. Domogao se polufinala Evrokupa preko branioca trona Gran Kanarije, pa potom i Hapoel Tel Aviva – kao gost. Simonović je odradio sjajan posao na Kanarima sa 10 poena i devet skokova, dao vredan doprinos i u pobedi protiv izraelskog tima, kada je Bešiktaš nadoknadio minus 20 (osam poena i šest skokova).
Usledila je serija na dve pobede sa francuskim Burgom, takođe bez prednosti domaćeg terena. Četa Frederika Fotua je dobila prvi susret, ali su Simonović i drugovi uzvratili, te su pred 17.000 navijača u Sinan Erdem Domu izborili majstoricu. Posebno je atmosfera prijala crnogorskom košarkašu, koji je susret okončao sa savršenih 3/3 iz igre i 4/4 sa linije penala, pa je sa 11 poena i šest skokova sakupio 24 indeksna poena i bio među najzaslužnijima što je turski tim slavio.
“Atmosfera je bila za pamćenje“, priseća se Marko, koji je nastupajući za Crvenu zvezdu već imao prilike da nastupa pred velikim brojem ljudi na tribinama – još većim nego u Istanbulu.” Baš me podsetilo na mečeve pred punom Arenom. Impresionirala me je utakmica protiv Asvela, kao i meč sa Fenerbahčeom. Pozitivno sam se iznenadio, ali protiv Burga su navijači Bešiktaša takođe napravili vrhunsku atmosferu, sličnu onoj koji sam iskusio u Zvezdi.“
Grotlo istanbulske dvorane i gromoglasno navijanje strastvenih pristalica Bešiktaša (procena je da ih skupa ima oko 20.000.000) ubedili ga da čim nađe vremena poseti i neku fudbalsku utakmicu Orlova. Alimpijevićev tim je izjednačio u seriji, ali nije uspeo da napravi brejk i u bajkovitom maniru izbori finale protiv Pariza. Francuski tim je poslednju četvrtinu „biti ili ne biti“ susreta dobio sa 24:4 i ispisao istoriju, ostavivši Dušana i Marka pred vratima Evrolige.
“Ostaje žal. Imali smo velike šanse da uđemo u finale. Treću utakmicu smo možda odigrali kako nije trebalo…”, izustio je Marko, a preko žice je zvučalo kao da je u tom trenutku slegnuo ramenima. „Bili smo u egalu, igralo se intenzivno, bilo je mnogo tenzije, ali – mogli smo bolje… Pokazali smo ranije karakter, vraćali se i iz većih minusa, gubili 20 razlike protiv Hapoela, odigrali vrhunski protiv Gran Kanarije…”
Ipak, kao što je nemački filozof Fridrih Niče slavno rekao: „Ono što te ne ubije, ojača te“. Simonović uzdignutog čela nastavlja marljivo da radi.
“Idemo dalje, da zaboravimo tu utakmicu i hladne glave nastavimo tursko prvenstvo, treći smo i želimo tu da ostanemo pred plej-of, gde imamo velike ambicije”.
Simonović zadovoljan kod Alimpijevića
Prethodna tri meseca iskoristio je maksimalno. Napredovao iz utakmice u utakmicu, ali ima 24-godišnji centar još prostora da unapredi svoju igru kako bi na najvišem evropskom nivou ostavio trag. Posebno jedan segment.
“Odbrana mi je prioritet”, kao iz topa je naglasio Simonović i u dahu nastavio: „Naravno, moramo da nastavim da radim i na napadu. Evroliga je Evroliga, ali ni Evrokup ne zaostaje previše. Ima tu sjajnih igrača, nije ni malo lako. Oba takmičenja su zahtevna, nije jednostavno ni fizički, svaki igrač mora maksimalno da bude spreman za sve te utakmice, ali prvo želim da se posvetim odbrani.”
Smatra da je došao na pravo mesto.
“U Alimpijevićevom sistemu je odbrana veliki faktor. Vodi se računa o svim detaljima, ali posebno o odbrani. Nismo u Zvezdi toliko igrali hedge (odbrana pik en rola iskakanjem, prim. aut.), ali to često igramo ovde sa obe centarske pozicije, pa se trudim da popravim igru u defanzivi i pomognem ekipi na svaki mogući način.”
Naravno, o šefu struke Bešiktaša ima samo reči hvale, iako rezultati dovoljno govore. Alimpijević je u Bursi, od tima koji se borio za opstanak, napravio finalistu Evrokupa. Bio je blizu da isto ponovi sa ekipom iz Istanbula.
“Maksimalno je posvećen i vodi računa o svemu. Mnogo se radi. Nije problem da se ponovi 10 puta nešto ako treba.”
Nije mu promakla ni sjajna veza koju je Alimpijević napravio sa navijačima.
“To je stvarno vrhunski. Kada nekoga ko dolazi iz druge zemlje toliko cene i poštuju, to je za svaki respekt. Stvorio je vrhunsku atmosferu sa igračima, sa svim ljudima u timu. Neka se tako nastavi do kraja”.
Oduševljen je i sa kojom strašću bivši trener pristupa poslu.
“Vidi se koju energiju daje od prvog do poslednjeg minuta, ne samo na utakmicama, već i na treninzima. Živi košarku. Zadovoljstvo je igrati za takvog trenera, popravljam neke stvari koje su mi nedostajale u igri, napredovao sam i imamo još prostora.”
Sledi borba za tron u Turskoj. Do kraja ligaškog dela ostalo je još nekoliko rundi, a onda je na redu plej-of. Cilj Bešiktaša je da zadrži treću poziciju, pa da se, uz podršku navijača, uhvati u koštac sa evroligašima.
“Neće biti lako. Fenerbahče ima izvanrednu sezonu, pogotovu od dolaska trenera Jasikevičijusa, ali smatram da imamo velike šanse. Ulazimo u plej-of sa visokim ambicijama. Tako je bilo čitave sezone, pa želimo da nastavimo u istom ritmu”.
Simonovićev napredak pomno prate i na Malom Kalemegdanu, s ozbirom da još ima važeći ugovor sa klubom. Često se čuje i sa saigračima iz Zvezde i redovno je ispred TV ekrana kada su crveno-beli na parketu.
“Najčešće sam u kontaktu sa Daliborom Ilićem, najviše smo se družili, ali čuo sam se i sa Lukom Mitrovićem i drugim momcima. Pratim sve utakmice u Evroligi i ABA ligi. Naravno, navijam za njih i želim im svu sreću do kraja sezone”, istakao je crnogorski reprezentativac i otkrio da mu je drago što Ilić pruža sve bolje partije u poslednje vreme. “Baš me raduje! Dalibor je vrhunski momak, ima još prostora da napreduje i da pokaže da zaslužuje da igra na tom nivou”.
Odmah po okončanju sezone u Turskoj, bivšeg centra Mege i Čikago Bulsa čekaju obaveze i u dresu sa državnim grbom. Reprezentacija Crne Gore će u okviru kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre u Rigi odmeriti snage sa Kamerunom i Brazilom, pa će imati priliku da se sretne sa još jednim saigračem iz Zvezde – Jagom dos Santosom. S druge strane žreba su domaćin Letonija, Gruzija i Filipini.
“Da nastavimo gde smo stali u poslednje dve-tri godine. Beležili smo dobre rezultate, napravili dobru atmosferu. Pričao sam i sa Jagom. Neće biti lako. Brazil, pa u drugoj grupi Letonija, koja igra izvanredno…”
Jasno je da je pred reprezentacijom Crne Gore veliki izazov, ali ciljevi su s pravom najviši. Bila je 13. na Evrobasketu pre dve godine, pa 11. na konačnom poretku Svetskog prvenstva minulog leta. A selekciji Boška Radovića će se na putu ka Parizu priključiti i as Čikago Bulsa, Nikola Vučević.
“Često se čujemo, potvrdio je dolazak i ima veliku želju”, zaključio je košarkaš Crvene zvezde na pozajmici u Bešiktašu, Marko Simonović, razgovor za Meridian sport.
Bonus video:
