Da je Milku Bjelici, kad je počinjao da igra košarku u Crvenoj zvezdi, neko rekao da će biti pod obručima do 41. godine, u najmanju ruku bi pomislio da je neozbiljan.
Sjajni krilni centar sa Bulbudera imao je karijeru kojom bi se svako podičio. Bio je u velikim klubovima (Crvena zvezda, Efes, Baskonija, Lijetvos ritas, Keln…) i bezmalo igrao na svim uporednicima i meridijanima (Srbija, Crna Gora, Nemačka, Španija, Litvanija, Turska, Japan, Tajvan, Saudijska Arabija, Katar, Liban).
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Od trofeja koje je osvojio najvredniji je onaj u Evrokupu sa Lijetvos ritasom 2009, upotpunjen titulama šampiona i kupovima Litvanije, pride i peharom najboljeg u Baltičkoj ligi. Sa Zvezdom je bio prvak na Jadranu i u Srbiji, tri puta osvajač Kupa. U riznici ima i titulu iz Japana sa Alvark Tokijom i kup Turske sa Efesom.
Kad je ’okačio patike o klin’ Bjelica se odlučio da ostane u sportu, prihvatio se uloge sportskog direktora u Mladosti. Za Meridian sport je govorio o novom izazovu, igračkoj karijeri, kao i o tome ko je u njegovoj, nadasve uspešnoj, sportskoj porodici ’broj 1’. Podsećamo sestra Ana je odbojkaška šampionka, a sestra Milka je bila izvanredna košarkašica.
„U razgovoru sa kolegama čuo sam dosta različitih mišljenja. Neki žele da se vide u drugim poslovima i sferama, neki su se zasitili košarke, preko glave im je. Međutim, kod mene posle duge karijere definitivno nije došlo do zasićenja. Imao sam želju da ostanem u košarci. Većina košarkaša se opredeli za trenerski posao što je donekle prirodno i razumljivo, jer je vezano za teren, slična je rutina kao u igračkim danima. Isti ritam i životni stil. To su neke stvari o kojima razmišljaš duži period, ne na dan kad završiš. U mom slučaju trajalo je četiri, pet godina, jer definitivno nisam planirao da igram toliko dugo, ali se jednostavno tako desilo. Telo me služilo, dobijao sam zanimljive ponude, išlo mi je dobro i tako iz godine u godinu. To, međutim, nije umanjilo ideju o tome čime bih se bavio kad se oprostim od igranja. Imao sam ponude iz inostranstva da budem pomoćni trener, deo uprave organizacija mojih bivših timova”, objašnjava Bjelica kako se opredelio za sadašnju ulogu…
I kako je došlo do saradnje sa zemunskim klubom.
„Nije lako biti na početku, prvi put se susrećeš sa takvim obavezama i zadacima. Bez obzira što ti nisu nepoznati, ali jedno je kad to gledaš, a drugo je kad od tebe sve to zavisi. Pre svega nije lako dobiti šansu u bilo kom klubu bez obzira što si imao igračku karijeru, jer to su dve različite stvari. Kao igrač imam veliko iskustvo, ali kao sportski radnik nemam. Zahvalio bih se Nebojši Bjelici i Borisu Sotirovu koji su mi ukazali šansu, beskrajno sam im zahvalan. Uz Mladost sam duži niz godina, pratim ih, blizak sam sa ljudima iz kluba i dosta utakmica njihovih sam gledao. Generalno, volim da gledam našu ligu, uživam u utakmici, u košarci. Jednostavno, sve ovo me vraća u neko vreme kako je nekada bilo kod nas i u najboljim ligama u Evropi, recimo Španiji gde su uglavnom ekipe bile bazirane na domaćim igračima. Mislim da se za sada snalazim dobro, ništa mi nije teško, volim da radim i učim.”
Na našem Jutjub kanalu pogledajte i šta Milko Bjelica kaže o:
🏀 sličnostima i razlikama organizacionih struktura klubova u kojima je igrao
🏀 edukaciji kojoj planira da se posveti
🏀 najlepšim uspomenama karijere
🏀 derbijima koje je igrao u Srbiji, Litvaniji, Španiji, Turskoj
🏀 zašto izdvaja Nikolu Pekovića i Majka Batista
🏀 O crnogorskoj košarci iz vremena kad je igrao i danas
🏀 ciljevima Mladosti i njegovim ambicijama sa Zemuncima
U priči o karijeri posebno mesto, naravno, zauzima Crvena zvezda.
„Zvezda je klub u kom sam napravio prve korake i emotivno sam vezan za nju od moje devete godine i to mi niko nikad neće oduzeti. U mom prvom seniorskom mandatu igranje Evrolige sa Zvezdom je bilo teško zamislivo. Ta želja se ostvarila u drugoj etapi. Igrati Evroligu u gradu u kom si rođen i gde živiš stvarno je neprocenjivo. Sve drugo, ne može da potire taj fantastičan osećaj – navijanje, tadašnji ambijent u Pioniru i Areni. Nezaboravna je uspomena, dodatno protkana emocijom, jer Zvezda je klub za koji oduvek navijam i koji osećam svojim.”
Osim Zvezde izdvojio je Lijetvos ritas i Baskoniju, a od saigrača Šarunasa Jasikevičijusa, Pabla Priđonija i Čaka Ejdsona.
„Uglavnom svaki igrač gleda konekciju sa plejmejkerom, jer jednostavno on je vođa, tako da sve druge pozicije zavise dosta od kvaliteta organizatora igre. Najbolje sam sarađivao sa Jasikevičijusom u Litvaniji, igranje sa njim je tako lagano i jednostavno. I dok je bio igrač pokazivao je neke trenerske kvalitete ne samo na terenu, već i na sastancima. Faktički i dok je igrao, bio je trener. Možda i moje možda najbolje partije su bile vezane za saradnju sa njim.”
Bjelice su šampionska porodica. Njegove trofeje smo već nabrojali. Starija sestra Milka je nizala titule sa Zvezdom, igrala za reprezentaciju jugoslavije, SCG i Crne Gore, a za mlađu Anu dovoljno je reći da sa reprezentacijom ima po dva svetska i evropska zlata, kao i olimpijsku bronzu sa Srbijom. Zato je i logično da Milko nju stavlja u prvi plan.
„Kad smo zajedno najmanje pričamo o sportu. Jednostavno posle toliko godina to je nekako postala rutina, možda smo jedni drugima postali dosadni što se tiče sporta, tako da su uglavnom neke druge teme na dnevnom redu.”, kaže Bjelica i dodaje:
„Ana je napravila najbolju karijeru, jer ja po trofejima rangiram kvalitetne i manje kvalitetne igrače, mislim da je najbolje o najviše fer tako praviti paralelu. Ona je kroz reprezentaciju i neke klubove dostigla stvarno fenomenalne visine. Kada sam igrao u Japanu prisustvovao sam Svetskom prvenstvu koje je osvojila sa saigračicama iz reprezentacije, to je neverovatan osećaj. Sad, ne znam kako Milka gleda, to ćete morati da je pitate, ali pretpostavljam da se slaže sa mnom.”
Razgovor smo ovde za sada završili, uz dogovor da ga nastavimo po završetku sezone kad ćemo sumirati prve funkcionerske rezultate sjajnog krilnog centra.
Bonus video:
masa
Prosao je Bjelica kao kosarkas kroz mnoge klubove i drzave,stekao ogromno iskustvo s kojim ce lako da obavlja novu duznost.
momcilo
Respektabilan prijelaz sa igranja na sportsku upravu. Svaka čast na karijeri i zahvaljujem mu što je video dobar potencijal u Mladosti da se posveti tom klubu.
sasa
Čaka Ejdson, Pablo Pridonje, Jasikevičijus – svi su to bili sajgrači s kojima je igrao fantastično. Sažaleo bih se da se ne zna daviše o njegovim godinama u Efesu i Japanu.
despot
Starija sestra Milka je bila odličnim košarkašica, a Ana je napravila najlepšu karijeru od sve troje. Doista je šampionska porodica.
teodor
Bilo bi zanimljivo videti kako će se pokazati kao sportski direktor. Igračko iskustvo je dragoceno, ali to su potpuno druge obaveze i odgovornost.
uros
Evroliga u dresu Zvezde je stvarno neprocenjivo iskustvo, razumem ga potpuno. To nisu samo utakmice, to su emocije koje traju zauvek.
dejan
Respektabilna karijera, ali iskreno, više bih se radovao da je ostao igrač nego što je sada direktor. Trenerska klupa mu bolje stoji.
aleksej
Milko sa Jasikevičijusom je pravio čuda na terenu. Najlepši period njegove karijere je sigurno bio u Lijetvos Ritasu i Baskoniji.
martin
Ana je definitivno broj jedan u porodici, to niko ne može da mu zameri. Dve svetske i evropske titule plus olimpijska bronza – to je na drugom nivou.
jovan
Pravo je čudo da je igrao do 41. godinu i da je bio na takvom nivou. Malo je igrača koji mogu da se ponaose takvom dugom i uspešnom karijerom u Evrokupu.
vukasin
Milko je legenda, njegovu karijeru i posvećenost košarci ne može niko da ospori. Sada kao sportski direktor u Mladosti sigurno će dodata vrednost klubu.