Elmedin Kikanović dobro poznaje Zvezdu i isto tako Sašu Obradovića. Bio je deo kluba sa Malog Kalemegdana, dok je sarađivao sa strategom crveno-belih u dva navrata. Iako je veteran iz Tuzle bio deo Zvezde iz nekog drugog vremena, vrlo dobro zna šta su pritisak i ambijent koji donosi beogradski velikan.
Sa distance igrača koji nije u klubu, komentarisao je dešavanja koja su obeležila dosadašnju odiseju Zvezde. Osvrnuo se na kraj sezone u Evroligi, gde se za crveno-bele nije otvorilo kako je delovalo da bi mogli.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Dodatni pritisak na ekipu nije pozitivno delovao i, nažalost, u poslednjoj trećini sezone usledio je pad forme, što je na kraju rezultiralo desetim mestom. Enormna ulaganja i istorijski budžet donose i velika očekivanja. Ali, naravno, nije Crvena zvezda jedina koja je podigla budžet, i ostale ekipe ulažu enormna sredstva i imaju velika očekivanja”, rekao je Kikanović za Basketball Sphere.
Nadovezao se u istom tonu.
“Ostaje gorak ukus na kraju jer su igrama većim delom sezone bili u plej-of zoni, ali, kažem, tih poslednjih možda mesec i po dana ekipa nije bila na potrebnom nivou i ceh je plaćen neulaskom u plej-of”.
Dve Zvezde – ona u kojoj je on bio i ova danas su različiti pojmovi.
“Mnogo toga se promenilo i teško je praviti paralelu. Prošlo je skoro 20 godina otkako sam debitovao za Crvenu zvezdu i za vreme moje prve sezone smo imali jednog Amerikanca (Omar Kuk) i nekoliko igrača iz regiona – Boris Bakić iz Crne Gore i ja – uz veliku bazu domaćih igrača. Druge sezone, predvođeni Svetislavom Pešićem, imali smo dva Amerikanca. Budžeti u to vreme su bili poprilično limitirani i neuporedivo manji u odnosu na današnje.”
Na primeru Zvezdinih transfer poteza je želeo da oslika u kojoj meri se razlikuje ovaj tim od njegovog.
“Konkretno, Crvena zvezda je pokušala da dovede najbolje domaće igrače, reprezentativce Micića i Gudurića, koji su na kraju izabrali unosnije ugovore u inostranstvu. Treneru, koji je pod konstantnim pritiskom rezultata i kome uvek visi mač nad glavom, nije lako da razvija mlade igrače i to je realnost.”
Sašu Obradovića veoma dobro poznaje. Radili su zajedno u Albi, odnosno Monaku,.
“Sa Sašom sam uvek imao korektan odnos, prepun obostranog uvažavanja. On me je doveo u Albu i te sezone smo osvojili Kup Nemačke pobedivši favorizovani Bajern u finalu u Minhenu. Odgovarao mi je njegov sistem i pod njegovim vođstvom sam bio vodeći strelac ekipe – kako u Albi te sezone 2015/2016, tako i u Monaku tri godine kasnije. Radi se o vrhunskom profesionalcu koji je izuzetno posvećen svom poslu, a isti nivo posvećenosti i discipline očekuje i od svojih igrača”.
Nahvalio je Obradovića, prevashodno u smislu pripreme, ali i posvećenosti radu.
“Vrlo je zahtevan, posebno u taktičkom delu, i stoga je uvek zahtevao maksimalnu koncentraciju – kako kroz treninge, tako i kroz utakmice. Vremenom se etablirao kao jedan od cenjenijih trenera u Evroligi, gde je odveo Monako do Fajnal fora. Prošlog leta smo se sreli u Monaku, večerali zajedno i uvek me iznova fascinira nivo njegove posvećenosti, način na koji prati košarku i koliko je spreman da uči i da se usavršava. Zato je i postao evroligaški trener i ne sumnjam da će i dalje pomerati granice i postizati uspehe gde god bude radio.”
Pošto je ostao bez plej-ofa, našao se na lavini kritika, što je donekle i očekivano s obzirom na sve ono što donosi Mali Kalemegdan.
“Kao što sam rekao, biti igrač Crvene zvezde nije lako, a tek biti trener, i to domaći, to je tek težak zadatak. Saša je došao nakon smene Janisa Sferopulosa na samom startu Evrolige i beznađe navijača serijom od sedam pobeda pretvorio u euforiju sa aromom Fajnal fora. U tom delu sezone Crvena zvezda je briljirala, sa sedam-osam povređenih nosilaca igre. Bilo je uspona i padova tokom sezone, na kraju to nije bilo dovoljno za plej-of, ali to ne treba smatrati tragedijom. Konkurencija u Evroligi je oštra i da su imali jednu pobedu više, verovatno sada ne bismo pričali o kritikama na račun igrača i trenera. Ali to je sport, detalji su odlučili. Ipak, mislim da je nivo kritike prema Saši Obradoviću prevelik i neopravdan, uvažavajući velika očekivanja navijača i toliko željeni plej-of. Svakako snosi deo odgovornosti zašto ekipa nije izgledala dobro kad je bilo najpotrebnije, ali moraju i igrači da imaju svoj udeo u tome.”
Za kraj je poentirao i povukao da Obradović treba da ostane na klupi Zvezde i posle ove sezone.
“Saša je preuzeo ekipu koju nije selektirao i uspeo da je odvede nadomak plej-ofa uz sve povrede i turbulencije u toku sezone. Nakon ere Dejana Radonjića, Crvena zvezda uglavnom nije imala strpljenja sa trenerima i brzo ih je menjala. Voleo bih da Saša dobije poverenje uprave i šansu da selektira ekipu po svom ukusu. Mislim da to zaslužuje, ne samo na osnovu toga što je osvedočeni zvezdaš i legenda kluba, već i zato što je sada iskusan evroligaški trener koji je nedavno vodio ekipu Monaka više puta do plej-ofa, a jednom i do Fajnal fora”, zaključio je Kikanović za Basketball Sphere.
Bonus video:
viktorija
I trener Obradović i svi igrači su dali maksimum od sebe, jednostavno umor je savladao sve i popustili su kad je bilo najvažnije da daju 200 % od sebe.