Za Ocokoljića je Obradovićev poziv ispunjenje crno-belih snova: Željko nam rekao da ostanemo u Partizanu! Kad sam izgovorio ’da’ brzo sam shvatio šta znači pritisak (VIDEO)

Trenerski hleb često ima i više od sedam kora. U nizu primera kojima bi se to moglo argumentovati je i Mirko Ocokoljić, trener koji je u samo mesec dana izašao iz senke u prvi plan, u jednom trenutku umirio požar u Partizanu, a potom se vratio u drugi plan. Iz kog deluje već decenijama.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Stručnjak koji je trenerski put počeo da gradi iz Beokoša, potom Superfunda, da bi godinama bio najbliži saradnik Ace Petrovića, Zvezdana Mitrovića i Saše Obradovića, ovog leta se priključio timu Željka Obradovića. I, kako to sudbina uredi, pogotovo u životu trenera, šansu je dobio kad se najmanje nadao. Kad je bilo najteže. Posle ostavke najtrofejnijeg trenera Evrope.

Tihi, nadasve smireni trener uzeo je vruć krompir, ostvario pet pobeda iz sedam mečeva, stabilizovao crno-beli brod i predao kormilo Đoanu Penjaroji. Koji, kao i svi pomenuti, odlično zna Ocokoljićeve kvalitete.

„Na početku sezone, naravno, nisam mogao da pomislim da ću posle nekoliko meseci, u trenutku koji nije dobar za tim, doći u situaciju da preuzmem ekipu i pokušam da iz tih momaka izvučem nešto. Situacija je bila zaista teška za ekipu, stručni štab i klub u trenutku kad je Željko odlučio da ode. Prihvatio sam da vodim tim dok se ne pronađe novi trener. To je trajalo sedam utakmica. Na kraju i nije bio tako loš učinak – pet pobeda i dva poraza. U svakom slučaju, nisam mogao da biram situaciju, ne treba previše da pričamo o tome. Idemo dalje, guramo napred”, počeo je Ocokoljić priču za Meridian sport.

Na pitanje kako se osećao u tom trenutku, odgovara:

„Radio sam u Francuskoj desetak godina pre nego što sam došao u Partizan. Imao sam priliku da samostalno vodim oko 20 utakmica, dok sam radio sa Zvezdanom Mitrovićem, potom i sa Sašom, iz različitih razloga. Imao sam određeno iskustvo i dugo sam u ovom poslu. Ali kad se sve to desilo sa Željkom, nisam imao utisak težine te pozicije. Nije isto biti trener u Asvelu ili Monaku, gde nema pritiska kakav se ovde odmah pojavio. Rekao sam ‘da’ a onda došao na trening i video navijače ispred dvorane koji su skandirali. Zatim je na treningu 30–40 novinara bilo sa raznim pitanjima, koje do tad nisam imao priliku da upoznam na taj način. Onda uđete u dvoranu i osetite taj pritisak, posebno u utakmici sa Bajernom, koja nije bila laka ni u jednom smislu – ni za igrače, ni za nas. Ljudi počnu da vas zaustavljaju na ulici, na svakom ćošku, pitaju šta, kako, zašto… I tada shvatite da ste u poziciji koja uopšte nije laka i da morate da date odgovore na mnoga pitanja. Bilo je to veliko iskustvo za mene.”

Logično, u toj situaciji je bio i u moralnoj dilemi.

„Došao sam ovde na Željkov poziv prošlog leta. Kad sam doneo tu odluku, mnogo sam razmišljao šta treba da uradim i kako treba da se ponašam. S jedne strane, imate moralnu dilemu – da li treba da odete zajedno s njim, što verovatno mnogi misle da bi trebalo. S druge strane, tu je klub. Tu je Partizan. Smatram da je Željko najveći trener kog smo ikada imali. Ali u trenutku kada se sve ruši i kad postoji želja da se ode, javi se i pitanje da li treba svi da se sklonimo, odemo, ugasimo klub, stavimo ključ u bravu… U odluci da ostanem najviše mi je pomogao razgovor koji smo imali posle utakmice u Atini, kad nam je Željko saopštio da on više ne može da radi, ali da mi svi treba da ostanemo i nastavimo. Onda smo se seli još jednom ujutru, dok smo bili u hotelu. Ponovio je meni i Aci Matoviću da treba da da nastavimo, što je rekao i ostalim članovima stručnog štaba. Žao mi je što se tako desilo i što je Željko napustio tim u sezoni kad sam prvi put imao priliku da radim sa njim.”

Emociju prema Obradoviću tako je nadvladala emocija prema Partizanu. A ona korene ima još u detinjstvu.

„Familijarno svi smo partizanovci. Išao sam svojevremeno na fudbalske i košarkaške utakmice. Stvarno volim ovaj klub i kad sam letos dobio poziv od Željka bio sam najsrećniji čovek na svetu. Vratiti se u svoj grad i dobiti priliku da radiš u Partizanu, koji je avangarda naše, možda i evropske košarke, jedinstvena je prilika”, kaže Ocokoljić i nastavlja:

„Kao klinac sam igrao u Partizanu. Kao kadetu trener mi je bio Aca Janjić, radili smo u ‘20. Oktobru’. Meni je bio san da igram u Partizanu i sad mi se kao treneru san ispunio. Bio sam mnogo srećan, stvarno sam bio optimista zbog načina na koji Željko radi, kako mu timovi igraju iz sezone u sezonu, da se selekcija igrača uvek dobro pravi. Na žalost, mnogo toga se poklopilo kako ne treba od samog starta sezone, počev od povreda koje su se dogodile i sve se završilo kako se završilo.”

U nepunih mesec dana koliko je bio na kormilu tima Ocokoljić je ostvario san svakog Grobara. Pobedio je u večitom derbiju.

„Analizirao sam kako smo igrali, kako smo dobili i sigurno da to može da nam pomogne i u nekim utakmicama koje ćemo igrati sa njima. Igrati protiv Saše mi je s jedne strane bio izazov, sa drge bilo mi je lepo da igram protiv njega. Da mi je, pre četiri meseca, neko pričao da će to da se desi, ne bih verovao da ću ja biti s druge strane terena u odnosu na Sašu. Još kao trener Partizana!”

Zastao je, pa nastavio:

„Teškoća je bila u tome što sam vrlo dobro znao kako se Saša priprema za utakmicu i kako razmišlja, koliko obraća pažnju na detalje i koliko će dobro da se pripremi. Vrlo dobro je procenio šta treba da radi od starta utakmice, mi smo se mučili, čak i na trenutak gubili, mislim, 16 razlike… Nekako smo posle uspeli da se vratimo, zahvaljujući toj poslednjoj četvrtini. Izuzetno poštujem Sašu, znam koliko radi, znam koliko je posvećen, koliko je dobar trener i koliko ulaže u sebe. Drago mi je da smo igrali jedan protiv drugog. Nikad se ne zna, možda ćemo igrati još neke utakmice u našim karijerama.”

U videu na našem Youtube kanalu pogledajte zašto je tu pobedu posvetio Zdravku Bućanu, gde je sve i sa kim radio tokom karijere, šta misli o tome što mladi treneri ne dobijaju šansu kao nekada. Kao i o razlozima zbog kojih je optimista u pogledu rezultata Partizana do kraja sezone. Počev već od Kupa Radivoja Koraća.

Bonus video: