Dobriću prija prizor - Srbi u plavom, pa u crveno-belom: Bogdan nam je rekao koliko ćemo uživati, sada je vreme za prvi put sa Teom

Ne može Ognjen Dobrić bez Crvene zvezde, ali ne može ni klub sa Malog Kalemegdana bez svog deteta, đaka i odanog vojnika. Patili su jedno bez drugog zbog odlaska reprezentativca Srbije u italijanski ormanent sa severa – Bolonju, ali ljubavi na daljinu je došao kraj i sve je spremno da dobitna kombinacija ponovo bude produkt uspeha beogradskih crveno-belih.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Blista “prva levica” srpskog šampiona od povratka u svoju kuću, mesta gde je košarkaški prohodao, ali i zabeležio najveće uspehe u bogatoj karijeri.

Raspoložen i spreman za sijaset izazova koje donosi nova sezona, uz osmeh i šalu započeo je Ognjen Dobrić razgovor za Meridian sport, citirajući nekadašnjeg centarfora crveno-belih i nacionalnog tima naše zemlje – Nikolu Žigića.

“Poslušao sam Nikolu Žigića. Spreman sam. Moraš da dođeš pripremljen na intervju”, kazao je kratko osvajač bronze sa Olimpijskih igara u Parizu.

Bez voljenog kluba izdržao je samo jednu godinu – koju je proveo u Virtusu iz Bolonje. Povratak je u njemu probudio samo najlepše emocije.

“Drago mi je da sam tu! Osećam se fenomenalno zbog povratka. Nadam
se da je radost obostrana. Šalim se, naravno da je tako. Znao sam da ću se vratiti čim su počeli kontakti. Bilo je tu dogovora oko sitnih detalja, ali
sve je brzo završeno. Vratio sam se i lepo mi je”.

Neumorni Dobrić je uspeo da “ohladi glavu” kratkim boravkom na moru. Talasi, voda i svež vazduh – uz dobro društvo, ekspresno su mu dali novu dozu energije za početak klupskih priprema.

“Bilo je naporno leto, ali u dogovoru sa trenerom sam uspeo malo da odmorim na moru. Posle sam se priključio timu u Pazovi. I dalje vredno radimo, ali sada je lakše. Krenule se pripremne utakmice. Ekipa mi deluje super. Svi igrači su kvalitetni. Tu je i mladi talentovani Kostić. Reč je o vanserijskom potencijalu. Srećan sam što ima mnogo domaćih igrača, koji razumeju Zvezdu, razumeju Beograd, osećaju to. Mislim da je to pun pogodak i naša vrednost. Hvala Bogu mi imamo kvalitetne domaće igrače. Nadam se da će sve biti dobro”.

Reprezentacija je česta tema u redovima šampiona regiona, što je podatak koji uopšte ne čudi – imajući u vidu da je većina igrača bila ili je i dalje važan šraf u nacionalnoj selekciji.

“Pričali smo često o reprezentaciji. I sa starijom i sa mlađom gardom. Reprezentacija je nešto posebno. Grb Srbije, zastava… To je nešto čemu svi težimo. Klupska sezona je potpuno drugačija. Nema ništa lepše od poziva za reprezentaciju na stolu. Pogotovo onda kada dođu i rezultati, balkon… To je san svakoga ko igra košarku. Prvo što smo kao klinci gledali je reprezentacija, pa onda i voljeni klub. Nadam se da će dobre igre iz reprezentacije trajati duže, u nastavku sezone”.

Boleo je i boleće poraz od Sjedinjenih Američkih Država, ali očigledno ni blizu onog od Nemačke u finalu Mundobasketa u Manili. Suze su morale da budu samo kratkotrajna pojava, jer nakon “mučenja” drim-tima sledi borba za bronzu. Brzo su se digli Orlovi, a ishod je balkon i desetine hiljada pristalica ispred Starog dvora.

“Poraz u Manili od Nemačke i sada poraz od Amerike su potpuno drugačiji. Koliko mi je bilo teško prošle godine neću da pričam. Raspad sistema, raspad svih nas. Sada nam je bilo teško. Pokazali smo ipak da možemo da igramo protiv takvog tima, drim-tima. Možda najboljeg tima u istoriji, sa svakako najboljim šuterom, skorerom… Pokazali smo zube. Nismo se plašili. Kari nas je ubedio da možemo da ih pobedimo. Leteli smo. Nismo se plašili. Sve je funkcionisalo dobro do pred kraj, kada nismo imali dovoljno snage. Promašili smo neke važne šuteve. Tu sebe prvo kritikujem. Pravili smo neke greške koje nismo smeli, plus sudijske odluke. To je doprinelo njihovom preokretu. Bila bi to istorijska pobeda. Mnogo nam je bilo krivo. Druženje je bilo sjajno. Skupili smo se posle poraza. Bogdan je kao kapiten poručio da moramo da nađemo snagu i uzmemo bronzu. Pričao nam je da će sve biti lepo, da ćemo uživati. Tad to nismo shvatili, ali posle pobede nad Nemačkom jesmo. Dok na primer u Manili, posle poraza, to je bio kraj. Srebrnoj medalji se niko ni sekund nije radovao. Plakali smo danima iskreno – svi”.

“Media day” sa Zvezdom postao je rutina za momka iz Mladenovca, kojem su sugrađani nedavno priredili fantastičan doček.

“Već sedmi put… Osećam dobru atmosferu. Mislim da je ovo najveći broj srpskih igrača u rosteru do sada. Svi se poznajemo. Igrali smo i zajedno i jedni protiv drugih. To su momci iz Srbije koji osećaju važnost grba. Lepo je biti u toj zajednici. To će svi potvrditi”.

Konkurencija u timu je izuzetno jaka, pogotovo na pozicijama koje pokriva Dobrić. Tu se Nikola Kalinić, Rokas Gedraitis, Branko Lazić…

“To je super! Sezona je duga, preko 80 utakmica. Ima prostora za sve. Važno je da na svakoj poziciji imamo dva, tri kvalitetna igrača. Trener može da nas odmara, rotira, da svi budemo sveži i zdravi. Dobro je i za trening, da se “pobijemo”, da se borimo za poziciju. To samo može da nas unapredi i timski i individualno”.

Jedan od presudnih faktora u sezoni punoj teških zadataka na svim frontovima može biti iskustvo ekipe, koje u Crvenoj zvezdi Meridianbet definitivno ne manjka.

“Bitno je mnogo! Koliko oni imaju bitnih utakmica u svojim rukama… Borili su se momci za trofeje, išli na F4, osvajali Evroligu. Sve to imamo.
Važno je da pomognu nama koji nismo bili na Fajnal foru”.

Često su rampe “iz drugog plana” Nikole Kalinića i Ognjena Dobrića bile tema za raspravu stručnjaka, a niko se lako nije odlučio za boljeg u tom segementu igre.

“Ne znam ko je bolji. Kada je bio u prajmu što se tiče blokada bio je sjajan. Ne znam… Dobro pitanje. Drugačiji smo. Sada ne radimo to, ne znam zašto, odustali smo od toga. Omiljena mi je protiv Budućnosti u Podgorici kada sam zaustavio Suada Šehovića. To će mi zauvek ostati omiljena. Baš je bila dobra”.

Mimoilazio se stalno Ognjen sa Milošem Teodosićem. Kada je “čarobnjak” sa loptom iz Valjeva Bolonju zamenio Beogradom, u suprotnom smeru krenuo je Dobrić. Sada prvi put dele svlačionicu.

“Prvi put igramo zajedno. Nismo ni u reprezentaciji. Sa takvim čovekom svi vole da igraju. Meni treba dobar plejmejker, da mi izgradi otvoren šut, da baci odlično dodavanje u kontri. To je sve on. Mislim da će to biti odlična saradnja”.

Za razliku od “upoznavanja” na terenu sa Teom, Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac su zapravo tandem na koji je navikla cela košarkaška Srbija.

“Deset godina sarađujemo. Znam mu dan napamet, šta radi i kako funkcioniše”, zaključio je Dobrić u intervjuu za naš portal.

Bonus video: