Bilo je, zamišljamo, manje vrelo te 1896. godine na atinskim pločnicima, kada je 241 takmičar došao na prve moderne Olimpijske igre. Nisu tada znali – možda su pretpostavljali – da obnavljaju nešto tako veliko što će menjati živote ljudi koji su direktno, ali i onih koji su indirektno postajali deo tog divnog događaja.
Toliko divnog da ga je poslednjih godina Evropi ukrao ostatak sveta. Rio de Žaneiro i Tokio su, na dva potpuno različita načina i u istorijski drugačijim uslovima, ponudili nezaboravne spektakle. Sada je, međutim, vreme da Stari kontinent ponovo prikaže svoju magiju. Da Pariz, Grad svetlosti, oslobodi svu svoju romantiku koja je tačno 100 godina žudela za olimpijskim krugovima.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
U taj svet iz kojeg mnogi nikada neće moći da izbave svoje misli, sada dolazi 10.500 žena i muškaraca, devojaka i momaka, koji svakodnevnu ulažu ogromne napore i žrtve, da bi bili baš tu gde će biti od 26. jula, 2024. godine.
Preciznosti radi – od 24. jula – kada kreće fudbalski turnir. Zato danas i čitate ovaj tekst.
Ući će svi oni (ponovo preciznosti radi – neće baš svi, jer se takmičenja igraju i po drugim gradovima širom Francuske, pa i na Tahitima) u Olimpijsko selo i spoznati nešto novo. Pogledaće se u ogledalo, videće sebi slične, a odraz će samo biti u nekim drugim bojama, govoriće drugim jezicima… U suštini, svi će imati istu ideju, isti cilj i zadovoljstvo. Sve to Igre čini tako egzotičnima. Čini ih… Igrama.
Kroz to selo već prolazi i crveno-plavo-bela reka. Jaka reka, neretko burna, ali tradicionalno jedna od najlepših. I najboljih. Prvi su otišli bokseri, stižu polako drugi. Danas, 23. jula, stigle su i odbojkašice.
Srbija na Olimpijske igre šalje 112 sportista. Šalje, zvanično, šest timova, ali i oni koji se smatraju individualcima – iza sebe imaju svoje ekipe. A i da ih ne povedu sa sobom, jedna velika ekipa ih čeka u Selu. Ta podrška koju će osetiti svaki i svaka od njih, nikada neće biti slična. Za najmlađe sportiste u najmanje „popularnim“ disciplinama navijaće Novak Đoković i Nikola Jokić, slaviće njihove pobede Ivana Španović i Tijana Bošković, tešiće ih… Svi.
Divno je što će Srbija imati čak 26 sportista više u Parizu (i Lilu) nego što ih je imala u Tokiju. A iz Japana se ekspedicija vratila sa tri zlata, jednim srebrom i pet bronzi. Šta može da se očekuje u Francuskoj?
Pod jedan (i onda nekoliko praznih mesta): Ne bi trebalo ni da bude bitno!
„Olimpizam nastoji da stvori način života spajanjem sporta sa kulturom, obrazovanjem i međunarodnom saradnjom. Zasniva se na trudu, vaspitnoj vrednosti dobrog primera, društvenoj odgovornosti i poštovanju univerzalnih osnovnih etičkih principa. Glavni cilj olimpizma je da stavi sport u službu harmoničnog razvoja čovečanstva u cilju promovisanja mirnog društva koje brine o očuvanju ljudskog dostojanstva…“
Sada je jasnije zašto ne bi trebalo da je bitno?
Ali, bitno je, jer donosi nestvarne radosti ljudima u domovinama. Ne moramo daleko da odemo u prošlost da bismo prikazali dokaz za to. Svetsko prvenstvo u košarci. Bogdan Bogdanović i drugovi se bore i pobeđuju, a Srbija doslovno živi za svaki novi uspeh. Za svaku novu ukradenu loptu ili koš. Ili, Novak Đoković i njegove pobede…
Ove dve institucije – Đoković i košarkaška reprezentacija Srbije – biće i najgledaniji na Olimpijskim igrama u Francuskoj.
Pred najboljim teniserom na svetu je borba za krunisanje već blistave karijere. Nije imao sreće na prethodnim igrama, ali sada… Sada moramo da verujemo, jer ko ne veruje u njega, još nije shvatio. Videćemo kog datuma će tačno krenuti, 27. ili 28. jula u svakom slučaju. Kreće i Dušan Lajović isto tada.
Tako se uvek – bezuslovno – veruje i u košarkaše Srbije. Najbolji igrač sveta se priključio drugoj najboljoj ekipi planete. Nikola Jokić i vicešampioni iz Manile. Izazov je najveći. Istina je što Svetislav Pešić govori da nikada nije bio konkurentniji turnir na Olimpijskim igrama. Utoliko je sve uzbudljivije. Uživajte u tome. I vi, čitaoci, i vi – košarkaši.
Bitka kreće 28. jula, kada će ne samo cela Srbija, već ceo košarkaški svet, biti kraj TV ekrana, a oni srećnici doći će i na stadion u Lilu da gledaju sudar sa Amerikom.
Košarkašice sada već imaju kontinuitet učešća, ali i uspeha na Igrama. Isto kao i fantastične odbojkašice predvođene jednom od najboljih na svetu, Tijanom Bošković, ali i institucijom koja će ponosno nositi srpsku trobojku – Majom Ognjenović. Najuspešniji srpski kolektiv u poslednje dve decenije, međutim, traži put do prvog olimpijskog zlata. Biće uzbudljivo, jer i selektor Đovani Gvideti, kao i kolega Pešić, ali i koleginica pored obruča, Marina Maljković, ističe da će ovo biti najjače Olimpijske igre.
Zajedno sa Majom Ognjenović, barjak će na svečanom otvaranju levicom držati Dušan Mandić, čovek koji pronosi slavu srpskog vaterpola i koji zna kakav je osećaj kada se osvoje Olimpijske igre. Više puta! Vaterpolisti su ti zbog čije emocije i borbenosti se posebno ljudi najježe.
Odbojkaši su se vratili u veliko društvo što je uvek posebno zadovoljstvo zbog prošlosti koju su pisali njihovi prethodnici – posebno u Sidneju. Kažu – velikom broju ove generacije Olimpijske igre u Parizu ne samo da će biti poslednje, već će možda predstavljati i savršen oproštaj od državnog tima.
Momci od kojih se mnogo očekuje su basketaši. Oni su toliko veliki da su bronzu sa prošlih, premijernih Igara, proslavili sa donekle kiselim osmehom. Nisu, u tom trenutku, bili ni svesni koliko je olimpijska medalja vredna. A možda i mi nismo bili svesni koliko su oni dobri – bolji od ostalih. Na trgu Konkord, u prelepom ambijentu, 3×3 turnir će slati verovatno najlepše slike.
Ivana Španović, gracija na atletskom tartanu, sprema se da se oprosti od olimpijskog sveta sa najvećim uspehom u skoku udalj. Tu je i njena mlada koleginica, Angelina Topić, koju Ivana gleda sa posebnim ponosom. Naslednica Dragutina Topića leteće, samo se tome nadamo, do svog maksimuma. A ako to donese i nešto veliko… Ponos svakako, to je već prisutno. Zašto da ne pomenemo i medalju?
Boriće se za velike uspehe tradicionalni sportovi srpske sreće – tekvondo, karate, streljaštvo, rvanje, možda veslanje, kajak, možda biciklizam, možda džudo, boks, rvanje, stoni tenis, divno bi bilo plivanje.
Divno. Reč koja spaja Olimpijske igre, Pariz – i sportiste u Srbiji.
Navijaće se za Srbiju, ali i za svaku drugu zemlju na ovom fantastičnom takmičenju. Moraju specijalno da se traže ulaznice za utakmice košarkaškog turnira, za Lebrona Džejmsa, ali i Viktora Vembanjamu, za Nikolu Jokića, ali i Janisa Adetokunba. U pitanju su svetski mega carevi.
Bez obzira da li su tu Karl Luis, Usein Bolt ili neko treći i deseti, trka na 100 metara je večita olimpijska poslastica. Kao i celo atletsko takmičenje. Kao i plivanje. Kao i gimnastika. Kao i…
Neka Igre počnu! Živele Olimpijske igre! Vive les jeux olympiques!
Bonus video:
kluka4002
Konacno toliko cekane nove Oi ,jedva cekam da krene pun program uzivacemo u sjajnim sportovima ,takmičenjima osvajanju medalja pobedama i porazima biće sjajni
davidpantelic80
Pariz je idealan za OI, grad koji moze mnogo da pruzi
stanko.trkulja
Sa nestrpljenjem iščekujemo uspeh odnosno medalje naših sportista
neda.kerkez
Olimpijada je najstarije i najveće takmičenje u velikom broju sportova na svetu i za svakog sportistu na planeti ima najveći značaj u karijeri a mi smo uvek imali i još uvek imamo vrhunske sportiste u raznim granama koji nam sa svake Olimpijade donesu po nekoliko medalja!
biljana.rebec
Dace Bog,da OI u Parizu protekne u miru i u korektnom nadmetanju sportista!