Jedini plejmejker Barselone, Tomaš Satoranski: Veseli više Srbin nego Čeh, često se sa Panterom pita - šta bi Obradović uradio?

Evroliga ove godine slavi četvrt veka postojanja, a Partizan igra 16. sezonu elitnog evropskog takmičenja. U prethodnih 15, sedam puta je imao prilike da gostuje u Barseloni, ali nijednom nije našao put iz katalonskog lavirinta.

Crno-beli će večeras (20.45) imati osmi pokušaj da osvoje Palau Blaugranu, a utisak je da će najveću prednost imati na poziciji plejmejkera. Jer, šef struke Barselone, Đoan Penjaroja, zbog povreda na raspolaganju ima samo jednog organizatora igre. Huan Nunjez i Nikolas Laprovitola se neće vraćati do kraja sezone, pa Blaugranu sa pozicije jedan čuva – Tomaš Satoranski.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Svakako je reč o vrhunskom i veoma iskusnom igraču. Igra petu sezonu za španskog velikana, treću u drugom mandatu. U međuvremenu je šest godina proveo u NBA i jasno je da će njegovi kvaliteti biti od velikog značaja za narednog protivnika crno-belih, ali isto tako je i očigledno da ga kao jedinog plejmejkera čeka možda i najteži zadatak.

Na talonu je istorija, jer njegovi prethodnici nijednom nisu izgubili od Partizana pred svojim navijačima, a u igri je i plasman u plej-of. Svaka pobeda je u poslednjoj etapi ligaškog dela sezone zlata vredna, svaki poraz dodatno gura ekipu od cilja.

Pritisak raste. Posebno ga osećaju Satoranski i drugovi, jer prolaze kroz težak period. Imaju učinak 15-13 na evro-sceni, a u Španiji nikad lošiji (12-10). Kroz istoriju ACB lige posle 22 odigrana susreta nijednom nisu imali manje pobeda.

“Izazovan period. Možda i najlošiji trenutak ili čak sezona otkako sam u Barseloni. Naravno, možemo da kažemo da su povrede umnogome uticale, poput Laprovitole i Jana Veselog, ali iskreno, nismo bili dovoljno konstantni, imali smo mnogo uspona i padova. Ne samo u Evroligi, možda i posebno u ACB ligi, jer Evroliga je izazovna zbog velikog broja odličnih timova. Nije lako, trenutno sam jedini plejmejker u ekipi, pokušavamo sa drugim igračima na toj poziciji, ali dobro je što još imamo šansu da uradimo nešto u Evroligi. Imamo četiri utakmice kod kuće, videćemo da li će to biti i slučaj protiv Partizana, zbog svih tih navijača koji dolaze, ali veoma težak trenutak. Ne samo zbog povreda, ali i načina na koji smo igrali čitave sezone“, rekao je Tomaš Satoranski u razgovoru za Meridian sport.

Očekivanja su od Barselone bila uvek velika. Pojačala se letos u svim linijama tima sa željom da napravi iskorak u odnosu na minulu sezonu, kada je ostala bez trofeja. Ipak, dva pehara je već ispustila (Superkup Španije i Kup kralja), daleko je od željenog bilansa u oba preostala takmičenja…

“Nosim se sa pritiskom tako što najveći pritisak pravim sam sebi. Imam velika očekivanja od sebe i to mi pomaže da ne osećam druge stvari sa strane. Nije lako igrati za Barselonu, iako nismo Evroligu osvojili toliko puta da bi osećali takav pritisak, ali to je i dalje Barselona. Jedan od najvećih klubova u Evropi, posebno zbog fudbala. Uvek će biti pritiska od navijača i medija kada izgubite. Smeta mi kada ne igramo kako se očekuje. Pokušavamo da promenimo ishod u svlačionici i da ne obraćamo pažnju na buku koja dolazi spolja“.

Posle svega, jasno je da Katalonci svakom susretu pristupaju kao da je finale. Jer, poraz bi pritisak učinio još većim, a pobeda bi mogla da zaceli rane. Prvu priliku da pokušaju da poprave utisak i podignu se imaće protiv Partizana. Svestan je Satoranski da njega i saigrače čeka težak posao.

“Znamo za šta su sposobni, kako su igrali u proteklih nekoliko utakmica, meseci… Nisu najbolje počeli sezonu, ali se polako vraćaju, Spremamo se za Partizanov stil, mnogo preuzimaju, jer su tim koji se oslanja na fizičke atribute i čeka nas veliki izazov zbog njihove fizikalnosti.”

Ističe Tomaš da je poseban izazov pripremati se za ekipe Željka Obradovića.

“Ima toliko akcija i ne možete da se spremite samo za određene. Imaju toliko opcija, različitih napada… Pratite stvari koje rade najčešće, čitate izveštaje skauta o igračima, šta rade u odbrani. Sećam se da im je preuzimanje omogućilo da se vrate u Beogradu protiv nas, tako da, pripremate se za određene situacije. Trener takvog kalibra kao što je Željko Obradović ima toliko akcija i detalja, bilo bi nemoguće se spremiti se za sve“.

Ipak, ima Barselona i svoje insajdere. Jedan je zemljak i veliki prijatelj sagovornika Meridian sporta. Jan Veseli je šest godina sarađivao sa Obradovićem u Fenerbahčeu. Pre skoro tri su zajedno potpisali za Barselonu.

“Čuli smo se pre nego što smo doneli odluku, jer smo došli iste godine. U početku nismo znali kako će to da izgleda, jer poznajemo se dugo, ali igrali smo zajedno samo u reprezentaciji i to je totalno drugačije. Tu ste par meseci, drugačiji je pritisak, osećaj… Iznenadilo nas je. Živimo blizu jedan drugog, deca nam se poznaju i provodimo sjajno vreme zajedno. Ponekad se šalimo da smo kao stari par na gostovanjima, jer imamo iste rutine… Na kraju krajeva, sve to vam pomaže da prođete kroz sezonu. Bilo je sjajno imati nekoga uz sebe koga poznajte dugo. Imati Čeha uz sebe, mada je on više Srbin.”

Naravno, poslednja rečenica zahtevala je preciznije objašnjenje.

“Kada god opsuje, to bude na srpskom. Ljudi su mi takođe rekli da mu je srpski sjajan, proveo je više vremena u Srbiji nego u Češkoj… Uvek mi je bilo teško da ga ubedim da igra za reprezentaciju,” kazao je kroz osmeh i u dahu nastavio:

“Šalim se naravno, čitava porodica mu je u Češkoj, ali jednostavno voli srpski mentalitet, ljude i to razumem. Postao je čovek tamo, dobio priliku da igra košarku na visokom nivou i supruga mu je Srpkinja. Jednostavno, zaljubljen je u Srbiju“.

Partizan protiv bivšeg kapitena: Kevin Panter se vraća u sastav Barselone

Uz Jana, rad najtrofejnijeg evropskog stručnjaka dobro poznaje i Kevin Panter.

“Pričao je samo pozitivne stvari. Bio je tri godine tamo, nosio kapitensku traku, što je svakako posebno, da je kao američki igrač bio kapiten. Ima mnogo ljubavi ne samo za Željka, već za čitav klub i navijače. Često nam priča neke priče iz tog perioda.”

Neretko se bivši igrači Partizana i Obradovićevi učenici sete učitelja.

“Zanimljivo je, slušam kada pričaju on i Jan Veseli u svlačionici, pa se smeju: Šta bi Željko uradio u ovoj situaciji, šta bi rekao… Dobro to razumeju, Željko je trenirao Jana pet ili šest godina, pa je interesantno čuti takve stvari“.

Iako su obojica sigurno pomogla u pripremi susreta, Veseli neće moći i na terenu. Zato je Panter najavljen u sastavu. Ako zaigra, što se očekuje, biće mu to prvi put posle povrede i četvoronedeljne pauze, ali Satoranskom je svaka pomoć na poziciji plejmejkera dobrodošla.

“Radio je to i ranije, pre povrede. Dario Brizuela je takođe obavljao dobar posao, iako nije plejmejker. Tako da, kada nisam na terenu, biće sve na njima. Možda će igrati i zajedno, deliti odgovornost. S druge strane, dobar smo tim kada trčimo i to može da bude slučaj sa Kevinom i Dariom, ali naš najveći problem ove sezone je bila odbrana. Čak smo postizali veliki broj poena. Veći problem sa nedostatkom plejmejkera je u odbrani“.

Zbog kadrovske situacije koja je zadesila Barselonu, češki reprezentativac će imati veliki posao protiv Karlika Džonsa.

“Bio sam veoma iznenađen načinom na koji igra. Teško ga je braniti – iako sam igrao samo jedan meč protiv njega. Poenter, koji može da šutira trojke, sa poludistance, ide na prodor, a pritom i dobro razigrava ekipu. Moramo da obratimo pažnju na njega, iako Partizan ima mnoštvo sjajnih igrača, on je možda i glavni. Nisam ispratio da li je ranije igrao u Evropi, znam ga iz Južnog Sudana i sa Olimpijskih igara. Počeo sam da obraćam pažnju na njega više posle te sjajne utakmice protiv reprezentacije SAD, ali to je igrač koji može da promeni tempo utakmice”.

Jasno je dakle da će Partizan imati prednost na poziciji jedan. Karlik igra sjajno, odmorio je za vikend jer nije nastupio u ABA ligi, a imaće i pomoć u Ifeu Lundbergu, Duejnu Vašingtonu i oporavljenom Franku Nilikini. S druge strane, u nedostatku bekovskih opcija, Barseloni bi značila dobra partija Džabarija Parkera, kojeg Tomaš veoma dobro poznaje.

Osim što igraju zajedno drugu godinu u Kataloniji, svojevremeno su delili svlačionicu i teren u Vašington Vizardsima. Ističe Satoranski da se drugi pik sa NBA drafta iz 2014. značajno promenio u međuvremenu.

“Ta dva igrača nemaju zajedničkih tačaka. Iznenadilo me je isprva, ali uspeh koji je napravio ovde je zahvaljujući tome koliko je želeo da dođe, da uči… Još uči, proveo je skoro čitavu karijeru u SAD i neke stvari su jednostavno drugačije, ali brzo je sve prihvatio i mislim da uživa. Pravi je košarkaš, svejedno mu je gde igra, jer voli igru, ali me je impresioniralo koliko želi da nauči o kulturi. Kada god ima šansu putuje po Evropi, upoznaje ljude i to mu je verovatno i pomoglo da se bolje privikne“.

NBA, trejdovi u Evropi, srpski saigrači i Češka

A prisetio se plejmejker Barselone i perioda koji je proveo s druge strane Atlantika. Šest godina je igrao u NBA za Vizardse, Čikago Bulse, Nju Orleans Pelikanse i kratko San Antonio Sparse, pre nego što se vratio u Vašington.

“Bilo mi je sjajno u NBA. Imao sam uspona i padova, posebno u prvoj i poslednjoj sezoni, ali period između je bio veoma dobar. Uvek sam hteo da dokažem da pripadam NBA ligi, to mi je bio glavni cilj. U poslednjoj sezoni, sa porodicom i dvoje dece uz sebe, bilo mi je teško kada sam bio trejdovan. Pritom, evropska košarka mi je uvek bila najbliža, sam koncept tima i to što nisam imao stabilnost u SAD su glavni razlozi što sam razmišljao o povratku u Evropu. Uvek sam hteo da se vratim u Barselonu, ovde sam se osećao sjajno i bila je laka odluka kada se stvorila prilika za povratak“.

Osetio je na svojoj koži kako izgleda kada te tim trejduje. Nije bilo dramatično kao u slučaju Luke Dončića, ali mu je drago što takvih stvari nema u evropskoj košarci.

“U mom slučaju nije bilo tako veliko iznenađenje, čak mi je košarkaški i prijalo, jer nisam bio srećan u Nju Orleansu, ali je porodica morala da ostane, jer mi je sin bio veoma mali i nije bilo lako provesti tri meseca bez njih, kako za mene, tako i za moju suprugu. Sada vidimo da to može da se desi svima i zato su svi bili iznenađeni. Uvek su postojali nedodirljivi igrači, ali kada vidite da i Dončić može da bude trejdovan, osetite olakšanje što tako nešto ne postoji u Evropi“.

Bilo je priča da bi Evroliga mogla da uvede neku vrstu razmena igrača…

“Nadam se da se to nikada neće desiti“, napominje Satoranski.

Posle NBA vratio se u Barselonu, a minule sezone je imao priliku da igra u Blaugrani i sa jednim srpskim košarkašem – Nikolom Kalinićem.

“Kalina ima snažan karakter. Stalno smo se družili on, Jan i Nikola Mirotić dok je bio sa nama. Poseban je tip, a kao igrač i osoba je tako zreo, pun iskustva i obavlja veliki posao u stvarima na koje ljudi na obraćaju pažnju. Definitivno nam nedostaje takav igrač, koji može da igra odbranu i radi sve što je timu potrebno, kao lepak koji spaja sve”.

Daleko od toga da je Kalinić bio prvi srpski igrač sa kojim se Tomaš sreo u karijeri. Vratio je film i na početke profesionalne karijere, kada je u Sevilji igrao uz Duška Savanovića, Nikolu Radičevića, Luku Bogdanovića, Milenka Tepića…

“Bilo je sjajno. U prvoj godini je tu bio Duško Savanović, pa je došao i Radičević… To mi je verovatno bilo prvo iskustvo u košarci na visokom seniorksom nivou. Definitivno su mi pomogli, više sam igrao sa Lukom i Milenkom i bilo je zabavno. Često sam pričao sa njima, ispitivao ih o Zvezdi i Partizanu, tom rivalstvu. Kao i Jana što sam ispitivao. Imam i veliki broj srpskih prijatelja u Pragu. Sjajno je bilo imati ih za saigrače“.

Leandro Bolmaro – Argentinac koji jedva čeka da vidi Brazilca: S Jagom sam delio sobu u SAD, Kampaco i Vildoza mi pričali sve najbolje o Zvezdi

Za kraj razgovora ostavili smo priču o Češkoj. Najpre o reprezentaciji, koja je peti put uzastopno izborila plasman na Evrobasket.

“Imali smo mnogo uspeha poslednjih godina, veoma smo srećni što ćemo igrati još jedan Evrobasket. Biće teško kada naša generacija završi i dobro je povesti neke mlađe igrače, koji mogu da steknu iskustvo. Nadam se da će svi biti tu preko leta. Uvek je teško tokom sezone, ali ko će sve biti tu, nisam siguran. To što smo u trećem šeširu nam daje dobre šanse da se plasiramo u narednu rundu. Videćemo kakvo će biti zdravstveno stanje. Možda to bude i naš poslednji ples“.

Setio se i verovatno najvećeg uspeha državnog tima, šestog mesta na Mundobasketu 2019. u Kini. Mogli su Česi da osvoje i peto, ali su im na put stali Srbija i Bogdan Bogdanović, koji je u borbi za plasman postigao čak 31 poen.

“Bilo je neverovatno to proživeti. Omogućilo nam je da igramo i na Olimpijskim igrama. Igrali smo bez Jana, nismo znali kako će to izgledati i na kraju smo igrali sjajno. Imali smo mnogo igrača koji nisu igrali NBA, Evroligu, Evrokup, veliki broj momaka iz Nimburka i mislim da smo mnoge iznenadili. To što smo igrali sa Srbijom, koja je bila jedan od najboljih timova tamo, za peto mesto, tako nešto nismo očekivali. Vodili smo i sa 10 razlike u prvom poluvremenu, a onda su pokazali svoju snagu, ali za nas je bilo gotovo čudo što smo uspeli da im pariramo do kraja“.

Osvrnuo se i na dešavanja u klupskoj košarci, popularnost igre pod obručima u njegovoj domovini, ali i na budućnost.

“Jedna od najboljih perioda što se tiče popularnosti, možda i u istoriji, zahvaljujući Svetskom prvenstvu, nekolicini nas koji smo igrali u NBA, Olimpijskim igrama… Problem će biti sa mlađim igračima, nema ih toliko i liga nije baš najjača, kako bi vam omogućila da stvarate dobre igrače. Malo sam zabrinut, ali i dalje imamo veoma dobre i talentovane igrače koji igraju na strani i zahvaljujući tome imamo uspeha sa reprezentacijom, ali predstojeće godine će biti ključne. Da vidimo kako će to funkcionisati sa mlađim generacijama, jer košarka nije tako jaka kao u Srbiji recimo, uglavnom su fudbal i hokej glavni”, zaključio je Tomaš Satoranski u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: