Svetsko juniorsko prvenstvo završilo se laganom pobedom Amerikanaca, baš onako kako je Marin Sedlaček predvideo posle dva kola grupne faze. Stručnjak kome je šampionat u Lozani bio deseti uzastopni kad je reč o skupu najboljih igrača planete do 19 godina za Meridian sport analizirao je takmičenje na obali Ženevskog jezera.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Počeli smo od Srbije. Na konstataciju da su verovatno koledž ugovori uticali na fokus i poremetili hemiju u odnosu na prošlu, daleko uspešniju akciju, Sedlaček se nadovezao:
„Verovatno. Pazite, deset igrača je od prošle godine, nedostajali su Srzentić i Bošnjaković. Pre svega Bošnjaković kao lider, kao neko ko će da nagazi, zagrize, pokaže određenu dozu bezobrazluka. Ne mogu da kažem da se nisu borili, bili dovoljno agresivni, ali u tim prvim utakmicama nismo imali pravog vođu na terenu”, počeo je Sedlaček, dijagnostikojući uzroke neočekivanog starta. „Oscilacije su i posledica toga što su igrači koji su naše vođe okupili nekoliko dana pred početak zbog klupskih obaveza koje su imali, a neki su išli i na kamp u Trevizu.”
Reprezentacija po Sedlačekovom mišljenju je i sa švajcarskog turnira izvukla korist.
„Dobili smo igrača koji do sada nije bio u sklopu tima – Džepinu koji je odlaskom u Valensiju na masi dobio 15 kila za godinu i po dana i postaje ozbiljan igrač na kog može računati. Prijatno je iznenadio i Plisnić koji je imao sasvim dobru rolu u utakmicama koje smo dobijali. Od sedam utakmica prve dve smo izgubili, zatim jednu dobili, a od ostale četiri nažalost izgubili smo prvu od Nemaca koji su bolji od nas i poslednje tri dobili. Pokazali smo određen karakter, sistem je funkcionisao. Generalno zaključak svih koji su gledali turnir je da je utakmica Srbija – Francuska vrlo lako mogla da bude u najmanju ruku meč za bronzanu medalju, a ne za deveto mesto.”
Posle priče o tome da su svi prijatno iznenađeni sjajnom organizacijom i brojem gledalaca u gradu koji nije košarkaški, kao i dvoranama koje su bazično namenjene hokeju na red je došao i šampion. Amerikancima je po rezultatu meča samo Kanada bila ozbiljniji test.
„Da, ali ta utakmica je za njih bila ‘easy come, easy go’ što bi oni rekli, jer su SAD prošle godine na prvenstvu Amerike do 18 godina pocepale Kanadu 40 razlike… Za Amerikance je interesantno da su u timu imali osmoricu igrača koji su osvojili Svetsko prvenstvo do 17 godina, što se ranije nikada nije dešavalo. Oni su najmlađi i najbolji i treba imati u vidu činjenicu da će od ovog tima petorica igrača biti u Top 10 na sledećem draftu. Strašna generacija, apsolutno su bili najsuperiorniji.”
Ističe da su imali neke uspone i padove tokom turnira, poput meča sa Australijom na kom su se dosta mučili.
„To je tipično za mentalitet klinaca od 17, 18 godina koji su zagrebali kad je bilo potrebno, demolirali Novi Zeland. Oni su u finalu prošle godine na U17 dobili dobili Italijane mislim sa 40 razlike.”
Nemci koje sa klupe predvodi Alan Ibrahimagić, trener rođen u Beogradu 1978, a pomaže mu Mostarac Mario Dugandžić opravdali su titulu prvaka Evrope osvojenu prošlog leta.
„Plus im je nedostajao Harčenkov iz Bajerna sa kojim bi bili još jači. Agenti koji njega vode su tražili da mu FIBA plati osiguranje za NIL, zahtev im je FIBA odbila. Novo što su Nemci doneli u igri u odnosu na prethodna prvenstva, je da su imali visoke igrače koji dobro šutiraju trojke i koji su mobilni da prodru licem, kao i da igraju leđima ispod koša. Pre svega mislim na Štajnbaha i Reibija, koji su multifunkcionalni igrači koji odgovaraju trenutnim profilima i standardima igrača na tim pozicijama.”
Faktor Dončić i titula prvaka Evrope iz 2017. ogleda se i u dobroj generaciji Slovenaca koji su se okitili bronzom.
„Slovenci imaju dobru ekipu u kojoj su dobro raspoređeni poeni, na četvoricu igrača. Kroflića koji igra kod nas, Smrekara koji je bio najveće otkrovenje i ušao u petorku turnira, Pađena izuzetno stabilnog i sigurnog šutera, kao i Hrabara. Posle Nemaca oni su najviše igrali timsku košarku. Najteža utakmica bila im je za prolazak među osam protiv Argentine, kad su to ostvarili u četvrtinalu sa Izraelom bilo je samo pitanje trenutka kad će prelomiti meč. U nekim drugim utakmicama ključna je bila uloga igrača sa klupe koji su skakali i dosta dobro popunjavali. Jedan je verovatno naš zemljak Zdravković, dok Petkovskom po prezimenu možemo da otkrijemo makedonsko poreklo. Takođe imali su i Danijela Radosavljevića, trenera koji je to izvanredno postavio i proglašen je za najboljeg mladog trenera prvenstva.”
Za kraj smo se osvrnuli na dvojicu interesantnih igrača iz Kanade – Stefana Ilića (17, 206) i Olivijea Rijua (19, 233). „Ilić nije bio toliko eksponiran kao prošle godine, jer reprezentacija Kanade je formirana od igrača koji imaju određeno iskustvo. Riju me podseća na Nila Singltona. Što se Rijua tiče Kanađani nemaju baš tolike divove kao sad, ali uvek imaju neke gorostase. Bobi Marjanović je za Rijua Vatrena strela, jer nije dovoljno mobilan. Ne može uopšte da skoči, delimično razume igru, sporo se kreće, još uvek deluje kao početnik. Možda nešto bude od njega, ali ne znam kako će uspeti motorički s obzirom na standarde moderne košarke, koja se igra gore-dole. Njegova visina mu otežava mogućnost driblinga i stvaranja prostora, a još nije dovoljno obučen da se postavi tačno ispod koša i tu iskoristi visinsku prednost. On glavom dotiče mrežicu tako da ako se samo okrene i podigne na prste to je zakucavanje. Ipak pred njim je dug put.”, zaključio je Sedlaček.
Bonus video:
davidpantelic80
Ne moze stalno ni medalja da se uzme, mora nekad i neki igrac da se izbaci
vanicdusan01
Biće bolje sledeći put a i kako sam Sedlaček kaže koledž ugovori su uticali na fokus tima pa su zato tako lako gubili neke utakmice.
kluka4002
Boga mi ovi momci su pokazali zavidan kvalitet ostavili su strašan trag iza sebe i dosta njih se izdvojilo