Nikolo Meli je dokazao da je kao vino – što je stariji, sve je bolji. I ove sezone je bio izuzetan, pa da nije bilo povrede, možda bismo pričali o Fenerbahčeu kao prvoplasiranom timu Evrolige, što je i bio dok je Italijan bio u stroju.
Sada se vratio, oporavio i spreman dočekuje plej-of seriju sa Žalgirisom, koji će pokušati da zaustavi aktuelnog šampiona da dođe do nove titule.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Uoči početka plej-ofa Evrolige, Italijan je pričao za turski S Sport, gde se dotakao novog ugovora, sezone iza sebe i svoje uloge u timu Šarunasa Jasikevičusa.
Naravno, prva tema bilo je njegovo zdravstveno stanje.
„Na terenu sam, dobro sam. Stopalo je mirno, tako da je sve u redu. Sada imamo još nedelju dana do plej-ofa, jednu utakmicu u turskom prvenstvu, i trudimo se da budemo spremni za prvu utakmicu kod kuće.“
Nije želeo da daje sud o urađenom do sada, jer je ispred Fenera još mnogo utakmica i prilika da dođe do titula.
„Sezone uvek ocenjujem na kraju, jer mnogo toga zavisi od toga da li pobediš ili izgubiš i kako pobediš ili izgubiš. Sada je teško suditi. Mislim da smo do sada odradili dobar posao: nije bilo lako završiti među prve četiri ekipe u Evroligi. Imali smo mnogo povreda, kao i drugi timovi, ali smo morali da se nosimo sa raznim situacijama. Prvi deo sezone bio je malo težak, zatim smo pronašli ravnotežu i u drugom delu igrali veoma, veoma dobro. Sada smo prošli kroz malo komplikovan period, ali se nadamo da ćemo se podići u naredna dva meseca.“
Evidentno je bilo da se Fener mučio dok je Italijan bio van tima zbog povrede.
„Da sam lukav, rekao bih da sve zavisi od mene, ali to nije istina. Dolazili smo iz možda čak i previše dobrog perioda, imali smo neverovatan skor, pa je bilo normalno da dođe do malog pada. Prema mom mišljenju, to je bila slučajnost, jer su bez mene osvojili Kup Turske i dobili dve ili tri utakmice u Evroligi. Mislim da je falio i Devon Hol, tako da nisam bio jedini.“
Nastavio je u istom dahu, pokušavajući da fokus skloni sa sopstvenog uticaja.
„Sigurno ne zavisi samo od mene, naprotiv – naša snaga je upravo tim. Mislim da je došlo do prirodnog pada forme i da smo malo izgubili samopouzdanje. Neke utakmice koje obično dobijamo nismo uspeli da dobijemo. Zatim, povratkom Tarika, Devona i mene, rotacija se proširila i vratilo se više samopouzdanja. To je normalno, ali bila je samo slučajnost.“
Vrlo simpatično je odgovorio na pitanje o liderskoj ulozi, odnosno konstataciji da je „mozak“ Fenerovih operacija.
„Zamisli koliko su drugi glupi ako sam ja ‘mozak’. Ne, nije tako. Ali sigurno sam jedan od najiskusnijih igrača. Ne znam da li mi je ovo osamnaesta ili devetnaesta sezona. Imao sam mnogo velikih trenera, mnogo loših i mnogo dobrih godina. Nije toliko stvar u inteligenciji koliko u iskustvu. Pokušavam da dam doprinos kroz čitanje igre, na terenu i van njega. Postoje situacije koje se ne vide, u svlačionici ili drugde, i trudim se da unesem ravnotežu. Više nego ‘mozak’, mislim da sam neko ko pokušava da donese balans: da smiri saigrače kada se neko iznervira ili padne. ‘Nikad previsoko, nikad prenisko’, kako se kaže. Nije lako, ni meni to ne uspeva uvek, ali pokušavam.“
Uporedio je ovu sezonu s prethodnom, a setio se vremena dok je i Željko Obradović bio deo Fenerbahčea.
„Pre svega, treba reći da sam igrao i u izuzetno jakim timovima koji nisu postali šampioni jer možda tog vikenda nisu igrali najbolje ili su imali povrede. Pogrešno je reći: ‘Prošle godine šampioni, ove godine sve zavisi od toga da li ćemo ponovo biti šampioni.’ Po meni, i timovi iz mojih prvih godina sa Željkom bili su izuzetno jaki: jednom smo izgubili finale, drugi put smo došli sa četiri povređena igrača. To su bile komplikovane situacije, ali su to bili zaista jaki timovi.“
Nastavio je:
„Sličnost sa prošlogodišnjim timom, koji je na kraju pobedio, jeste karakter. Dešavalo nam se da gubimo pa se vratimo, ili da vodimo i održimo prednost. Imati tako dug pozitivan period znači imati karakter i ostati fokusiran, a to nije lako. Razlika je što ove godine imamo manje iskustva: izgubili smo igrače sa velikim iskustvom poput Najdžela Hejs-Dejvisa i Marka Gudurića.“
Jasikevičus je autentična ličnost i svakako trener koji se dokazao kao vrhunski.
„Šaras je veoma odlučna osoba. Zna šta želi, zna kako to da postigne i pokazao je da to može. Ima snažan karakter – imao ga je kao igrač i ima ga kao trener. Sa njim nema mnogo sredine: ili ga pratiš ili ne. U svojoj karijeri je pokazao, uključujući i prošlu godinu, da je pobednički trener. Bolje je raditi sa ljudima jake ličnosti koji ti pomažu da pobeđuješ nego sa onima koji su jaki, ali negativni.“
Za kraj, Italijan je, između redova, najavio da bi mogao da produži saradnju sa Fenerom.
„Za to treba da razgovarate sa klubom, ne sa mnom. Ali rekao bih da smo na dobrom putu. Sviđa mi se Istanbul, recimo to tako. Sviđaju mi se navijači, moja ćerka stalno peva himnu Fenera, pa ćemo videti.“
Bonus video:
