Negde je neko primetio, analizirao i zapisao, da bi potom drugi počeli da prepoznaju sličnosti, vrednosti, karakteristike… Krenulo je verovanje u sistem u kojem položaj planeta i zvezda može da nam kaže kakav je ko karakter u odnosu na dan i čas rođenja.
Od tih 12 znakova Zodijaka, jednom u „opisu“ piše: vatreni znak kojim vlada Sunce. Odlike: harizma, hrabrost, ambicioznost i liderstvo.
Tek što smo zagazili u mesec Lavova, jedan od njih slavi rođendan. Ambiciozan, lider, čovek koji je stajao – i dalje stoji – iza moćnog CSKA i čiji glas posebno vredi za stolom Evrolige. Andrej Vatutin je prihvatio poziv Meridian sporta za ovu, ispostaviće se, rođendansku rubriku, samo što je bilo jasno da prvom čoveku Armejaca nije do standardnih tema.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Zašto ne krenuti onda od…
Kažu da su ljudi rođeni u znaku Lava rođeni lideri koji vole reflektore i ne vole da gube. Da li se slažete sa ovim opisom?
„Nikada sebe nisam smatrao liderom i nikada nisam želeo to da budem. Umesto toga, ispunjavam odgovornosti lidera i, zajedno sa svojim kolegama, trudim se da dobro obavljam ovaj posao. Ne crpim neko posebno zadovoljstvo iz moći, ali me privlači jer znači promenu odgovornosti za svoje ljude i rezultate. Pažnja javnosti je neizbežan faktor u našem radu. A svakako ne volim da gubim. Čak i više nego što volim da pobeđujem“, počinje Vatutin javljanje za Meridian sport dok odmotava rođendanske poklone.
A poklon koji bi želeo da dobije…?
„Postoji poznata parabola o ribi. Ona glasi otprilike ovako: Daj gladnoj osobi nešto da jede i hranićeš je jedan dan. Daj joj štap za pecanje i nauči je kako da peca – hranićeš je za ceo život. Nisam nikakav ribolovac, ali u širem smislu, voleo bih da uvek imam taj štap za pecanje u potoku.“
Dobar uvod za neke košarkaške teme koje su više nego aktuelne, a u kojima klubovi maštaju o tome da imaju štap, umesto jednog obroka. Zašto se onda neki klub, uključujući i moskovski CSKA, ne bi pridružio NBA Evropi ako se projekcije NBA rukovodilaca pokažu tačnima – odnosno da će raspodela prihoda između klubova u prvih deset godina biti oko nestvarnih 10 milijardi evra?
„Da biste se pridružili ovom projektu, u najmanju ruku, morate biti pozvani da budete njegov deo. To je to. Pod dva – uprkos suspenziji, CSKA je među prvima potpisao produžetak ugovora sa Evroligom. Osim toga, rusko tržište, iz očiglednih razloga nije predmet pažnje NBA. Sa nama niko nije vodio suštinske pregovore na ovu temu, tako da moja procena o tome šta se dešava na neki način možda nije baš tačna“, objašnjava svoju poziciju Vatutin po ovom pitanju, pa nastavlja:
„Ipak, pokušaću da odgovorim na vaše pitanje. Generalno, rukovodioci NBA sigurno znaju mnogo o poslovanju i svakako daju obrazložene prognoze – oko 10 milijardi za 10 godina, koliko ja znam, rekao je Mark Tejtum. U isto vreme, oni nisu mađioničari da generišu više od proizvoda nego što zapravo vredi. A ovaj proizvod se, zapravo, poklapa sa onim što nudi Evroliga. Ovo je odgovor: još ne vidim zašto će NBA projekat biti višestruko atraktivniji, jer je dizajniran za istu publiku – koju će morati da se osvajaju skoro sve iznova – u njemu će nastupati isti košarkaši i treneri. Verujem da i Evroliga može da razvije visok potencijal evropske košarke. Plus, slušamo o potrebi za skoro pola milijarde doprinosa svake franšize: sa takvim ulaganjima, takva plaćanja su moguća i bez komercijalnih prihoda. Generalno, ne može se isključiti neka kompromisna opcija spajanja dva turnira u ovom ili onom obliku, čime će se izbeći stvaranje nepotrebne konkurencije.“
„Ipak, šteta je što nam geopolitička situacija ne dozvoljava da istražimo mogućnosti ruskog tržišta za NBA uz angažovanje stručnjaka iz prekookeanske lige. Razgovor nije čak ni o teorijskom učešću CSKA, već o bilo kom timu iz naše zemlje. Uostalom, vidimo da u Rusiji postoji ogroman broj NBA navijača koji praktično ništa ne znaju o Evroligi. Ovo je zanimljiv slučaj za proučavanje u oblasti sportskog marketinga.“
Ako se prognoze ispostave kao tačne, značilo bi da neki klubovi mogu da postanu značajno bogatiji za samo jednu sezonu, stvarajući finansijski jaz u poređenju sa tradicionalno moćnijim klubovima koji se i dalje oslanjaju na modele sponzorstva koji sada postoje u većini evroligaških klubova (pomoć fudbalskih timova, vlada, bogatih vlasnika…)?
„Ponavljam, ne očekujemo magiju i nagli kvalitativni skok. Ako neko uspe da se obogati, mi ćemo se radovati našim kolegama. S druge strane, novac nije uvek odlučujući faktor na turnirima, jer je broj igrača u Evropi ograničen i neće moći da se namame svi. A i sada se Evroliga ponekad takmiči sa NBA: pogledajte koliko se zapaženih košarkaša doselilo iz Amerike poslednjih godina.“
Da li ste kao biznismen razočarani što Evroliga uprkos sjajnom proizvodu nije postala dovoljno finansijski jaka da komotno izdrži potencijalni dolazak NBA lige u Evropu?
„Dolazak NBA znači da je Evroliga, tokom proteklih decenija mukotrpnog rada, stvorila preduslove za značajno poboljšanje finansijske situacije i učinila evropsku košarku atraktivnom. Dok se prihod ne računa u brojevima sa devet nula, samo takmičenje kao poslovni projekat procenjen je na milijarde dolara, što znači da ima veliki potencijal. Klubovi veruju u svetlu budućnost i nastavljaju da progresivno rade na razvoju lige. A konkurencija – uključujući i poslovanje – samo pomaže razvoju.“
S obzirom na popularnost košarke i njene duboke korene na kontinentu, zašto mislite da medijska prava i prihodi od emitovanja u Evropi nisu porasli na viši nivo?
„Ako se uporedimo sa NBA, sa Amerikom, moramo se podsetiti značajne razlike i u strukturi sporta, sistemskoj i geografskoj. Tamo se razvoj igrača i njihov prelazak sa nivoa na nivo odvija drugačije. Plus, u Evropi postoje jake nacionalne lige koje tradicionalno privlače veliko interesovanje i na neki način se takmiče sa panevropskim turnirima, razvodnjavajući celokupno tržište. Da podsetim da je sredinom 2000-ih situacija sa medijskim pravima bila haotična. Sredstva od prodaje prava, recimo, u Grčkoj, otišla su samo klubovima iz Grčke, što je stvorilo nepravednu neravnotežu. Sada sve funkcioniše potpuno drugačije“, ističe Vatutin.
Da li bi povratak CSKA na evropsku scenu mogao da bude magnet za najveći porast popularnosti košarke u istoriji Rusije? Na kraju krajeva, klubovi su godinama bili odsutni iz evropskih takmičenja, dok je strast prema košarci među ruskim navijačima tradicionalno jaka.
„Ako koristite termin ’strast’, onda se on u mnogo većoj i intenzivnijoj meri odnosi na gledaoce u Srbiji; ruski navijači imaju drugačiju vrstu navijačke baze. Naravno, Rusiji nedostaju gostovanja vrhunskih evropskih klubova, a moskovski navijači bi voleli da vide CSKA kako se ponovo takmiči protiv gostiju iz Španije, Grčke i Srbije. Interesovanje za utakmice VTB lige je značajno, ali ako se ikada dogodi povratak u Evroligu, to će definitivno generisati veliko interesovanje, mada ne bih očekivao nikakav porast. Odsustvo Evrolige je značajno promenilo našu stvarnost, ali je svakako nije učinilo nepodnošljivom; život ide dalje. Ljudi nastavljaju da gledaju košarku, iako bez Evrolige.“
Hoće li CSKA moći da ubere finansijske koristi od ovoga?
„Vreme će pokazati, ali u trenutnoj političkoj i ekonomskoj klimi teško je računati na to.“
Mnogo puta ste govorili o Vašem odnosu sa Milošem Teodosićem i šta on znači za Vas lično i profesionalno. Da li danas vidite nekoga ko bi mogao biti njegov pravi naslednik – ne samo po talentu, već i po svemu što je doneo igri i kako je uticao na nju na terenu?
„Miloš je košarkaški genije i jedinstven igrač. Teško je pronaći nekoga za poređenje među današnjim igračima, ali to nije razlog za uznemirenost. Nije slučajno što postoji uobičajena fraza ’jedan po generaciji’. Od svih sadašnjih poznatih košarkaša, u smislu njihove sposobnosti da utiču na igru i stvaraju za sebe i svoje saigrače, Luka Dončić je verovatno najbolji za poređenje. Moje poređenje može delovati kontroverzno, ali njih dvojica su igrači koji zaista stvaraju magiju. Nije bitno kolike su brojke na ugovorima ili koliko godina su proveli u NBA.“
Crvena zvezda Meridianbet je imenovala Teodosića za sportskog direktora. Da li ste bili iznenađeni njegovim imenovanjem?
„Ne baš. Prvo, koliko znam on je već bio angažovan pre godinu dana. Drugo, bilo bi pogrešno da Zvezda ne iskoristi usluge nekoga sa tako dubokim razumevanjem košarke, posebno imajući u vidu njegove afinitete prema klubu. Miloš ne samo da radi svoj posao; on je neverovatno motivisan da Zvezdu učini boljom. Želim mu puno sreće.“
Šta očekujete od njega na ovoj poziciji? I poznajući ga tako dobro kao vi, koje kvalitete mislite da će doneti?
„Duboko razumevanje igre i nijanse vođenja velikog kluba koje je stekao godinama igranja na najvišim nivoima u Evroligi i NBA. Mudrost i sposobnost donošenja teških odluka. Sve će to nesumnjivo pomoći njemu i klubu.“
Nije neuobičajeno da bivši asovi kao treneri ili menadžeri favorizuju stil košarke potpuno drugačiji od onog koji su demonstrirali tokom svojih igračkih karijera. Da li mislite da će Miloš tražiti igrače sa sličnom kreativnošću i košarkaškom inteligencijom kakve je posedovao kao igrač, ili očekujete suprotno – možda veći naglasak na igračima sa defanzivnim stilom igre?
„Verujem da će mu mudrost i razumevanje igre omogućiti da izbegne vezivanje za određeni stil i da će mu pomoći da ostane fleksibilan u izgradnji tima. Nema smisla ponavljati se ili pokušavati da ponovo stvori tim iz ’senki prošlosti’. Ovaj rad se zasniva na mogućnostima kluba, razumevanju zahteva sadašnjosti, poznavanju košarkaškog tržišta, ravnoteži i interakciji sa trenerskim štabom.“
Sa povratkom Željka Obradovića u Panatinaikos, dolaskom izuzetnih igrača i rekordnim finansijskim ulaganjima, da li verujete da se ovaj zamah može u potpunosti iskoristiti iz marketinške perspektive? I da li bi sav taj entuzijazam i uzbuđenje oko kluba moglo da dovede do značajnih dugoročnih ekonomskih koristi?
„U pravu ste da je Panatinaikos veoma aktivan u svakom aspektu razvoja kluba i veoma smo srećni zbog Dimitrisa Janakopulosa i njegovih kolega. Uveren sam da će ovo uroditi plodom. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da nijedan klub ne može sam postići značajan finansijski uspeh. Potrebna je odlična saradnja u okviru svakog takmičenja i taj rad je u toku. Vraćajući se na početak našeg intervjua, sve ovo koristi našem zajedničkom takmičenju.“
Realno, kada očekujete da se CSKA vrati u evropska takmičenja?
„Često mi postavljaju ovo pitanje i svaki put moram da kažem: ’Ne znam’. Mislim da razumete zašto. Razumem da su nedavne preporuke MOK-a dale mnogima dodatni optimizam, ali ključne prepreke – nemogućnost direktnih letova, sankcije zemalja EU, problemi sa vizama – ostaju. U izvesnom smislu, MOK je jednostavno odustao od odgovornosti, prebacujući je na federacije. Kao što nam je nedavno rečeno na sastanku akcionara Evrolige: sećamo vas se, nedostajete nam, ali sada nije vreme za povratak. Uz dužno poštovanje, Evroliga nije potpuno nezavisna po ovom pitanju; evropske političke strukture se nedvosmisleno protive povratku naših klubova.“
Kružile su glasine da bi klub mogao privremeno da igra svoje domaće utakmice u Beogradu. Šta možete reći o tim izveštajima?
„Naš princip je da ne komentarišemo glasine. Mogu da ponovim ono što sam već rekao: Obožavamo Beograd i srpske navijače. Istovremeno, CSKA igra, pre svega, za svoje navijače. Ne želimo da igramo u takmičenju samo da bismo igrali – naš primarni cilj je da udovoljimo navijačima. Primer izraelskih timova, koji su praktično morali da žive u drugim zemljama, daleko je od inspirativnog, posebno imajući u vidu da moraju da igraju i u VTB ligi. Kombinovanje svega ovoga je praktično nemoguće fizički i ekonomski.“
Nikola Milutinov je ostao u CSKA tokom veoma teških godina, daleko od Evrolige, iako je bio jedan od najboljih centara Evrope. Koliko ste bili srećni kada ste videli da je Nikola konačno osvojio evropski tron i da je zvanično proglašen za najboljeg centra u Evroligi?
„Bio sam izuzetno srećan zbog Nikole lično. On je neverovatno otvorena, iskrena i pristojna osoba. Bio sam srećan zbog njega koliko i zbog sebe. Veoma cenimo sve što je uradio u CSKA i ostajemo prijatelji. Nažalost, imao je lošu sreću sa nama – prvo je udario Kovid, zatim je sreća ponestala u polufinalu Kelna, a na kraju je došla zabrana učešća u Evroligi. Sjajno je što je Nikola na kraju dobio ono što je zaslužio.“
Kao bivši novinar, šta biste promenili u modernom novinarstvu u eri preplavljenoj dezinformacijama i neproverenim ili nepotvrđenim izveštajima?
„Moderno novinarstvo se više ne može nazvati čistim novinarstvom. Umesto toga, imamo posla sa medijskim pejzažom, okruženjem u kojem postoji ogroman broj načina za širenje i dobijanje informacija. Koliko god ja – ili bilo ko drugi – želeo, nemoguće je uticati na ovaj pejzaž; on se razvija vrtoglavom brzinom. Gotovo svako može postati novinar ovih dana i upravo se to dešava. Profesionalno obrazovanje postaje sporedno, na bolje ili na gore.“
Kao pripadniku stare škole novinarstva, da li Vam nedostaju dani novina, gde su predstavnici sedme sile nesumnjivo radili pod ogromnim pritiskom, ali su ipak uspevali da pruže sveobuhvatnije, uravnoteženije i promišljenije izveštavanje – manje haotično i manje podložno stalnom prilivu polovičnih informacija?
„Kažemo: ’Sunce je bilo jače, a trava zelenija tada.’ Kada su novine objavljivale jučerašnje vesti, odgovornost za kvalitet provere i prezentacije informacija bila je drugačija. Kada sam radio kao novinar, internet je bio u povoju, a društvene mreže još nisu ni bile razmatrane. U današnjem svetu, brzina je najvažnija i moramo novinarima dati više prostora za greške. I sve je važnije da čitaoci i gledaoci konzumiraju informacije promišljenije, sa zdravom dozom nepoverenja. Dakle, iako nam možda nedostaju određeni trenuci iz prošlosti, malo je verovatno da ćemo ih ikada moći vratiti“, poručio je Vatutin i otišao da slavi 53. rođendan – gledajući samo u budućnost.
Bonus video:
