Dugo je Olimpijakos bio neprelazna prepreka za Zvezdu u Evroligi. Četiri godine od prvog susreta u Evroligi srpska ekipa je čekala na prvi skalp nad bratskim klubom iz Pireja. Vreme je odmicalo, a mlađi brat je porastao, osamostalio se i postao ravnopravan, pa zato nije čudno što je Džered Batler izabrao Zvezdu pre Olimpijakosa, koji će večeras od 20 časova i 15 minuta ugostiti tim sa Malog Kalemegdana.
Upravo su beogradske zidine podarile poseban šmek crveno-belima, koji ispred sebe imaju Pobednika kao putokaz – da je sve moguće. Nova sezona je dala nadu i veru da neće biti kao prethodne, da će konačno iskorak postati istorijski. Dragiša Vučinić je koračao putevima na čijem cilju je bio evropski trofej, pošto je bio deo generacije Zvezde koja je osvojila Kup kupova 1974. godine, a kasnije je vodio crveno-bele i kao predsednik do dve titule šampiona države.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iako u penziji, izuzetno je upućen u dešavanja u klubu – prati trendove, pa je bilo sasvim normalno da intervju da preko blutut slušalice dok vozi svoju rutu.
Prethodne sezone bio je deo Zvezdine ekspedicije u Pireju i zajedno sa Vladislavom Lučićem i Zoranom Slavnićem bio je talija ekipi, koja je na iznenađenje cele Evrope pobedila Olimpijakos.
„Prošle godine smo bili totalni autsajderi. Sećam se da smo svi bili iznenađeni. Sada idemo u Pirej sa objektivnom šansom da pobedimo. Ekipa igra dobro, što se videlo i protiv Makabija, gde, nažalost, nismo pobedili. Momci su bili borbeni i jedna lopta je odlučila. Olimpijakos igra promenljivo i to vidim kao našu priliku. Ako odigramo čvrsto u odbrani – imamo velike šanse da pobedimo“, rekao je Vučinić za Meridian sport.
Ambijent u dvorani Mira i prijateljstva neće biti karakterističan za gostujuće utakmice.
„Svečarska atmosfera, bez loših misli i reči prema protivniku. To su retki tereni gde se ne oseća pritisak domaćeg terena protivnika.“
Grčki velikan trenutno u svojim redovima ima najboljeg igrača Evrolige, što potvrđuju brojevi. Na drugoj strani, Saša Obradović ima svoje kečeve u rukavu koji bi mogli da donesu 17. pobedu u sezoni.
„Olimpijakos ima prednost na visokim pozicijama, pre svega zbog Vezenkova kao rasnog strelca. I naši centri su izuzetni, ali nisu tako šuterski raspoloženi kao Vezenkov. Tu oni imaju štih, dok su naše prednosti Batler i Nvora. Takve šutere, kada izuzmete Vezenkova, oni nemaju. Odlučujuće je koja će kombinacija biti uspešnija, a nemam dilemu da će utakmica biti zanimljiva. Uveren sam da će biti puno koševa, jer Zvezda igra tako u poslednje vreme – prevashodno zbog Nvore i Batlera.“
Dodatan kvalitet ove Zvezde je činjenica da ne zavisi isključivo od glavnih protagonista.
„Izundu je pravi X faktor u poslednje vreme, dok konstantno na visokom nivou igra Odželej. Čovek možda jednu ili dve nije odigrao dobro, a sve ostalo je bilo sjajno. To su igrači koji daju stabilnost. Zvezda je posebno dobila Bolombojem, koji će biti sve bolji, kao i Izunduom, koji se nametnuo kao ozbiljan evroligaški nivo.“
Uporedio je Vučinić i razliku u odnosu na tim koji je prošle godine umalo došao do plej-ofa.
„Ono što je ove sezone bolje nego prošle je faktor Mekintajer. Preuzeo je ulogu pravog plejmejkera i igra mnogo bolje nego ranije – sa više energije i asistencija. Hrani ekipu tokom čitave sezone. Mali problem je činjenica da na plejmejkerskoj poziciji imamo najkraći roster. Jago igra bolje nego na početku sezone i to pre svega u organizaciji igre. Saša je uspeo da zaustavi ono njegovo kada se zaleti među petoricom. I dalje ima toga u njegovoj igri, ali je uspeo da uđe u Sašinu šemu igre i zamenio je igrača od kojeg smo najviše očekivali. Nažalost, Grejem nije uspeo da se adaptira i Jago, iako nije planiran, dobio je značajnu ulogu u timu.“
Obradovića i više nego dobro poznaje – zajedno su potpisali istoriju kluba sa Malog Kalemegdana.
„Ja sam bio predsednik kluba dok je Saša igrao u Zvezdi, tako da ga vrlo dobro poznajem. On je bio naš najbolji igrač i tada je bio energičan i maksimalno disciplinovan. Odnos prema igri preneo je na trenerski posao. Najbolji posao je odradio protiv najboljih – uspeo je da pobedi najjače timove Evrolige. Mali problem je imao sa atipičnim ekipama kao što su Valensija i Pariz. Istovremeno, besprekorno taktički je pripremio utakmice protiv Panatinaikosa, Olimpijakosa, Monaka… Ako nastavi ovako, mi imamo velike šanse u plej-ofu, pa čak i protiv najjačih. Posedujemo ogromnu snagu, imamo ozbiljan roster gde svako može da pomogne. Zvezda ima velike šanse – neću reći da ćemo osvojiti Evroligu, ali vrlo lako možemo da napravimo istorijski uspeh za klub.“
Vratio je film od pre više od 30 godina i setio se povratka Obradovića u Zvezdu.
„Uvek ću pamtiti kada smo 1993. godine osvojili prvenstvo, posle čega smo prodali celu prvu petorku. Bili smo pod sankcijama, nije bilo lako, ali smo solidno plaćali igrače. Prvi veći ugovor bio je upravo između Zvezde i Saše. On je otišao u Limož kod Bože Maljkovića kao veliko pojačanje, ali tamo nije igrao – bio je rezerva. Ne znam iz kojih razloga. Sa druge strane, nama je nedostajao igrač baš kao što je Saša. Uspeo sam da ga ubedim da dođe na pola sezone, Saša je to apsolutno prihvatio, došao je i osvojili smo drugu titulu, pre svega zahvaljujući njemu jer je stabilizovao ekipu. Naravno, zajedno sa saigračima, ali on je bio prevaga. Osvojili smo oba prvenstva protiv Partizana u majstoricama, što ima dodatnu težinu.“
I tada je moglo da se nasluti da će Saša krenuti trenerskim putem.
„Ako bih gledao stabilnost, on je bio najstaloženiji i najdisciplinovaniji igrač Zvezde u to vreme. Da ste me tada pitali da tipujem ko će biti trener – bez sumnje bih rekao Saša i Aleksandar Trifunović. Na kraju su obojica postali uspešni treneri.“
Imao je Vučinić i komplimente na račun sportskog sektora.
„Selekcija je izvanredno urađena. Pogodilo se da imamo četvoricu momaka iz Nigerije, koji žele da se dokazuju i bore. Imamo sreću, oni donose čvrstinu timu – snagu u odbrani i volju za pobedom. Amerikanci su se uklopili – imamo Batlera, kome je potrebno još malo da se aklimatizuje na evropsku košarku i biće najbolji stranac u istoriji Zvezde. To je naša sreća. Tu je i Mekintajer, koji je sazreo kao čovek i igrač. Kad sve sklopiš, dobiješ jedan sjajan tim.“
Priča o domaćim igračima i strancima svakodnevno je deo košarkaškog narativa. Ipak, realnost je takva da je Zvezda letos htela Marka Gudurića, Filipa Petruševa i Vasilija Micića, ali su oni izabrali druge sredine.
„Zvezda ima veliku želju da dovodi domaće igrače, to je uostalom i odluka uprave kluba, ali pogledajte tržište. Koga mi možemo da angažujemo? Imamo desetak igrača u Evroligi i mahom su preko 30 godina… U Zvezdi imamo trojicu isto preko 30 godina. Ne računam mladog Miljenovića, koji ima 24 godine, a tek se sprema za velike izazove u Evroligi. Šta će se desiti za dve, tri godine… Možda neće biti nijedan. To je veliki problem – o kojem se uopšte ne priča, svi ćute. On traje i produbljuje se. Evo, dajte mi jednog igrača iz srpske lige koji za godinu dana može da igra Evroligu. Teško da ćete naći nekog… Ako vredi, otišao je u Ameriku, a šta će biti posle o tom – potom. Moramo da napravimo analizu i ustanovimo bolji sistem. Pogledajte reprezentaciju bez NBA igrača i videćete da nismo nadmoćni u odnosu na baltičke zemlje, koje smo pobeđivali sa šestim timom“, zaključio je Dragiša Vučinić za Meridian sport i ujedno postavio suštinsko pitanje vezano za srpsku košarku.
Bonus video:
anastasija
Izgleda da je i dalje Olimpijakos nepremostiva prepreka za Crvenu Zvezdu.