Zoran Lukić, režiser čuda protiv Panatinaikosa: Klubovi hteli da me ucenjuju jer sam selektor Rusije, Zvezda ne sme da živi samo od Batlera, a Srbija da sledi Pešića

„Sedim na terasi, gledam more kako se talasa i pijem fredo kapućino“…

Trenutak hedonizma, kratki predak od napornog posla i osvrt na istoriju, o kojoj ne bi ni pričao da nije stigao poziv Meridian sporta.

Zoran Lukić se javio iz sunčane Atine posle pobede koja je otišla direktno u knjige Iraklisa. Uspeo je da potpiše pobedu nad Panatinaikosom koja se čekala 21 godinu. Postao je heroj kluba i čovek čije ime navijači prizivaju da i sledeće godine vodi klub iz Soluna.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Krajem 2025. je stigao u Iraklis, koji je inače prošle sezone igrao drugu ligu, i učinio da se ekipa trenutno nalazi na sedmom mestu grčkog prvenstva, pa ima i više nego izgledne šanse da se nađe u plej-ofu. Lukić je i dalje na kormilu reprezentacije Rusije, ali je zbog novih okolnosti promenio centranu tačku, pošto sada većinu vremena provodi u Solunu, odakle piše košarkašku bajku.

“Odavno sam pričao da sam južni čovek koji voli more. Sticajem okolnosti, posle skoro 30 godina sam dočekao da radim u ovakvom ambijentu”, počeo je priču za naš portal u opuštenom tonu.

Iako je potpisao skalp koji je do prošle nedelje delovao gotovo nemoguće, želi da spusti euforiju i natera ekipu da s obe noge ostane na zemlji.

„Prijatno je kad uopšte imaš šansu da pobediš Panatinaikos. Nedavno smo izgubili u Kupu od njih i zaista smo bili odvratni. Prava reč da opiše kako smo izgledali. Odigrali smo prethodno najbolju utakmicu u sezoni, na Kupu, protiv Mikonosa i onda smo se uljuljkali… Izašli smo pod utiskom emocija i zadovoljni od prošlog meča i baš je bilo ružno. Imali smo želju, ne da pobedimo, jer nemamo pravo da bilo pretimo takvom timu, nego da pokažemo šta zaista možemo. Nisam spomenuo „pobediti Panatinaikos“ mojim igračima, međutim, pružila se šansa i bili bismo ludi da nismo probali da je iskoristimo. Posebno mi je drago što poslednji napad nije bio slučajnost, već proizvod rada na tom detalju, pa je ispalo najbolje moguće. Ispunjava, jer kad se desi tako nešto, onda vidiš da igrači prihvataju ideje trenera.“

Pojedini igrači su plakali, navijači su padali u trans… Iraklis i Solun su videli kako najskuplji tim Evrope pada na pod u poslednjoj sekundi.

„Bilo je emotivno, jer smo gubili, a imali smo mnogo promašenih penala, zicera… Atipično za nas, imali smo i loš procenat šuta do samog kraja, ali smo promenili način igre i balans na terenu, što je dovelo do toga da s mnogo samopouzdanja dođemo do preokreta i pobede…“

Čestitke su stizale s raznih strana, posebno se izdvaja jedna od neimenovanog kolege.

„U pitanjukje grčki trener, vrlo bitan za mene, koji mi je poslao poruku. Neću da potenciram ime, ali ne radi trenutno u Grčkoj i baš je bilo srdačno. Mnogo mi je bilo drago, jer zna u kojoj sam situaciji i ceni podvig koji smo napravili.“

Odmah pošto se meč sa Panatinaikosm završio, izrazio je poštovanje prema gestu Ergina Atamana, koji se za promenu nije bunio zbog sudijske odluke, koja je bila očigledno ispravna, pa je osetio potrebu da čestita Lukiću i pre zvanične potvde.

„Nismo se sreli posle utakmice, ali zbog celog tog narativa oko njega sam i rekao to. Ima mnogo priča, pumpaju se baloni, a kad puknu – ne izgleda mnogo lepo. Bio je zaista vrlo korektan, jer je situacija bila takva da je ekran za proveru bio na njihovoj strani i on je krajičkom oka mogao da isprati situaciju. Čim je video da je regularno, odmah je prišao i čestitao na pobedi. Maksimalno fer-plej! Znam da je svima interesantna bombastičnost, ali i mi treneri smo ljudi. Imamo dobre strane, naravno i loše, ali bih više voleo da se priča o ovim prvim.“

Već nekoliko dana se priča o budućnosti Lukića. Iraklis nedvosmisleno želi da Beograđanin ostane u klubu iako udvarača neće manjkati.

„Ja imam ugovor za sledeću godinu, postoje neke opcije – o čemu ne razgovaramo. Tema nam je selekcija tima i koga bismo zadržali od aktuelnog sastava, odnosno ko su mete. Meni zaista prija rad u Iraklisu, imam ugovor i razmišljam samo o trenutnom klubu. Znam da već sada postoji nešto veće, čak mi je i moj generalni menadžer rekao nešto o tome, ali hvala Bogu nisam čovek koji prati društvene mreže, pa se previše ne osvrćem na pisanja. Nisam neko ko previše voli da se pojavljuje, zamolili su me ljudi iz kluba da se pojavim na nacionalnoj televiziji zbog ove pobede. Prihvatio sam zahtev i rekao da se posle toga zatvara radnja i da se okrećem samo terenu i ekipi. Moramo da spustimo euforiju, Panatinaikos je već prošlo vreme i sve je mnogo lepo, ali mnogo lepo nekada može i da prevari. Vreme za veselje je na kraju sezone, a mi se nalazimo u najbitnijem delu takmičarske godine.“

Zbog situacije u kojoj se nalazi ruska košarka dugo pre Iraklisa nije osetio čari takmičarske košarke, za koju je rekao da teče u trenerskim venama.

„Ako neko zna kako je osetiti nepravdu na svojoj koži, onda je to Srbija. Naravno da mi je nedostajala takmičarska košarka, a ja sam i imao ponude, ali pojedine federacije nisu želele da mi izdaju licencu u njihovim zemljama, jer sam selektor Rusije. Zato sam izuzetno zahvalan Grčkoj i tim menadžeru, koji je dao sve od sebe da ne bude problema. Olakšavajuća okolnost je bila što klub ne igra Evropu. Videćemo kako će biti sledeće godine…“

Lukić je otkrio tamnu stranu sporta. Zbog činjenice da je selektor Rusije nije mogao da radi na pojedinim mestima, iako su klubovi silno želeli da vide našeg trenera na mestu glavnog kormilara.

“To je balast koji nosim sa sobom. Nisam spreman da napustim rusku reprezentaciju, pogotovo zbog ucenjivačkog momenta. Raditi i biti trener ruske reprezentacije isto je kao i raditi u Evroligi. Tako osećam i tim putem nastavljam. Imao sam ugovore na stolu, ali pod uslovom da napustim reprezentaciju Rusije. Federacije nisu htele da mi daju licencu da radim… Dali bi mi, ali da se povučem iz Rusije. To je ta ovozemaljska pravd. Šta da se radi… To je cena koju neko možda ne bi platio, ali ja imam svoj put.“

Kao čovek koji je na vrhu ruske košarkaške piramide, veoma se raduje što sve veći broj srpskih trenera dolazi u VTB ligu. Jedan od onih koji mu se posebno dopadaju je Tomislav Tomović, kojeg je među prvima hvalio posle pobede Zvede nad Fenerbahčeom.

“Ja sam bio iznenađen što je otišao u Lokomotivu. U pitanju je veoma dobar klub, ali izrazito specifičan. Želim mu sve najbolje, apsolutno razumem želju da napravi iskorak i nadam se da će uspeti, a koliko je izabrao dobru sredinu – vreme će pokazati. Imao sam za njega samo reči hvale dok je bio u Zvezdi i žao mi je što je otišao iz kluba”.

Osvrnuo se i na dolazak još jednog bivšeg trenera crveno-belih koji radi i živi u Rusiji.

“Radonjić je čovek koji je bio potreban Zenitu, da svojim autoritetom i čvrstom rukom tu lepršavost postavi u okvire i sistem, pogotovo odbrambeni. To im je trebalo i uveren sam da će uspeti. Tu je Goran Vučković, koji je bio moj saradnik, koji je u drugoj ligi i veoma dobro gura, pošto je neočekivano prvi. Rusija je uvek cenila naš košarkaški sistem i drago mi je da je tako, a nadam se da će se nastaviti tradicija srpskih trenera u Rusiji.

Posle priče o Rusiji, razgovor se vratio na teren. Iraklis je pobedio Panatinaikos i time pokazao put Zvezdi koja dolazi sledeće nedelje u Atinu, a istovremeno možda i otežao situaciju.

„Sigurno će poraz od nas prodrmati Panatinaikos. Imaju nekoliko kikseva u poslednje vreme. Mnogo se priča o promenama, naduvao se balon… Ono što je veoma važno – trener bez igrača ne može ništa. Ako igrači ne sprovedu ideju, biće veoma teško. Isto mislim i za Zvezdu. Sigurno će biti taktičkog nadmudrivanja. Zvezda ima kvalitet da pobedi, ali poraz Panatinaikosa od nas im ne ide u prilog. Ataman ima mnogo kvalitetnih igrača, dok crveno-beli s druge strane treba da gledaju sebe i svoje ideje. Oba tima imaju slabosti, ali treba više da funkcionišu kao ekipa, jer živeti od pul-ap situacija, jedan na jedan, veoma je opasno. To Zvezdi trenutno nedostaje u ovom momentu – timska konekcija. Individualno su izvanredni, ali kad ne prolazi individualno, onda je ozbiljan problem. Mora da postoji opcija B kad ne ide opcija A i da bude prilično efektivna, odnosno funkcionalna. To isto važi i za Panatinaikos, koji igra izuzetno individualnu košarku, što im je trenutno najveći problem”.

Lukić je dao svoj sud o situaciji na Malom Kalemegdanu, pohvalio trenera Obradovića i uvideo potencijalni problem.

“Zvezda je definitivno preokrenula sezonu dolaskom Saše, jer dobro pamtim kako su izgledali na VTB Superkupu. Sada su imali dve utakmice koje su izgubili kod kuće, gde mislim da je zakazao timski momenat. Zvezda ne može, ne sme i ne treba da živi samo od Batlera i njegovih rešenja. Ako misli tako da igra, plej-of je daleko. Mora da se postavi sistem da bude funkcionalan. Ne sumnjam u Sašu da će naći način”.

Nadovezao se na poraz od Bajerna.

“Svi su očekivali pobedu, a moram da kažem da sam pričao mojim saradnicima: Kari dolazi u Beograd – nije dobro za Zvezdu… Pogotovo što je euforija bila velika. Čim krene ta priča, spasavaj se. Zvezda ne može da funkcioniše od jednog igrača, jer vrlo lako, što u šali kažem, može da se stane na koru od banane i doviđenja”.

Nije moglo bez priče o reprezentaciji, odnosno čoveku kojeg bi voleo da je svetionik mladim trenerima.

“Ne znam koliko je naš poslednji Mohikanac Kari Pešić blizu reprezentacije. Čini mi se da nije, a mislim da ga treba slediti. Ne deluje da je protiv takve ideje, a treba uzeti sve što daje i da nastavimo dalje. Talenat kao takav nije dovoljan, ima mnogo bitnijih faktora. Ljudski kvaliteti su za mene na prvom mestu. Mislim da bi bilo bitno da bude kraj reprezentacije, da posavetuje i usmeri. Ne treba imati strah vezan za budućnost naših trenera. Važno je nastaviti putem koji su utabale prethodne generacije”.

Za kraj pitanje da li bi u nekom momentu sunačni Solun zamenio za Srbiju. Već 20 godina je preko…

„Postojale su šanse da radim u Srbiji, ali se nisu poklopile kockice. Da li će u budućnosti – zaista ne znam. Sigurno da bi mi bilo mnogo lakše da sam u Srbiji, gde su mi deca i porodica. Ipak, mnogo toga mora da se složi… Ja dugo radim u Rusiji, tako da imam dve domovine. Povratak u Srbiju? Sigurno da ne bih imao ništa protiv. Ali, kad i da li će se ikad poklopiti, pokazaće vreme. Sada sam veoma blizu Beograda, što mi prija i odgovara. Ono što je važno sada – idem s osmehom na trening“, zaključio je Lukić za Meridian sport.