Domaća publika još nije stigla ni da ga upozna, a on je već ‘odleteo preko’. Vuk Kulpinac je prošlog leta, tek punoletan, izabrao Pariz za naredni korak u karijeri i životu.
Nije prošlo dugo, a stigla je nova vest – čuveni koledž Peperdajn čeka Kulpinca.
Plan je, ipak, brzo definisan: sezona u Parizu, pa selidba u Ameriku.
A pravi preokret dogodio se još ranije. Prošlu sezonu započeo je na klupi Vojvodine kao tinejdžer – a završio kao seniorski reprezentativac. Leto je proveo radeći sa najboljom selekcijom Srbije, potom se preselio u Pariz, a ubrzo i doneo odluku o nastavku karijere na koledžu.
Za samo godinu dana njegov život je dobio potpuno novu putanju – velike odluke su se ređale jedna za drugom, a sve kao posledica talenta koji nije promakao široj odbojkaškoj javnosti.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
I, sudeći po svemu, Pariz mu je ‘legao’. Pod reflektorima velikog grada stigla je i potvrda: trofej. Pre dva dana Kulpinac je osvojio Kup Francuske uz čak 23 poena. Za nekadašnjeg prvaka Evrope to je prvi pehar u ovom takmičenju posle 22 godine – i prvi trofej uopšte posle decenije. Dovoljno da se jasno vidi koliki je njegov trag u tom uspehu.
O svemu tome govorio je za Meridian Sport.
“Bilo je moćno igrati pred punom arenom… Kažu da je bilo sedam, osam hiljada ljudi. Krcato baš… Nismo propustili priliku koja se pruži ne znam koliko puta u životu“, prokomentarisao je na početku razgovora za Meridian Sport mladi srpski odbojkaš Vuk Kulpinac.
Borba za trofej – a na terenu dečko rođen 2007. godine – neko bi pomislio da će biti treme, straha, da će ruka zadrhtati… Međutim, on je odigrao kao mator.
“Nije bilo treme… A i da je bilo – ja volim sa njom da igram. Kod saigrača je bilo – to me malo uplašilo. Ali, uspeli smo“.
I pre ovog trofeja Vuk je dobio potvrdu da je napravio pravu stvar kad je odlučio veoma rano da ode u inostranstvo. Trofej je samo trešnjica na torti.
“Mislim da je bio pravi potez, da sam se kao igrač mnogo razvio, da sam dobio značajno iskustvo jer sam imao veliku minutažu. Sigurno da znači ovoliki broj utakmica u ligi koja je jača od naše“.
Mnogo veći izazov zapravo sačekao ga je kod kuće.
“Najteže je bilo da se naviknem na život van odbojke. Po kući, nema mame da mi pomaže. Sam sam, pa moram da kuvam, perem, čistim… To je bilo najteže. Na početku je bila borba, ali vremenom sam se navikao. Sad mi je sve to normalno, nema problema“.
Francuska liga je bila taman po meri za prvi inostrani korak.
“Ima sjajnih igrača… Svaki klub može svakome da pruži otpor, utakmice su neizvesne. Može da se desi i da poslednji pobedi prvog. Na svaki meč mora da se ulazi sa sto odsto. Ima favorita naravno, ali prilično je neizvesno“.
Broj sati koje provodi u hali nije se mnogo promenio.
“Trenira se isto, samo je kvalitet treninga malo bolji… Po mom mišljenju“.
KAD MI NEKO DOĐE U GOSTE ONDA SAM KAO TURISTIČKI VODIČ U PARIZU
Kada nije na treningu, Vuk upoznaje Grad svetlosti i koristi priliku da ga pokaže drugima.
“Odmaram se dok mi neko ne dođe u goste, a onda sam kao turistički vodič u Parizu. Ljudi vole da dolaze. Skoro svi su me obišli – familija, drugovi…“.
Ipak, uprkos tome što živi u jednom od najpoznatijih gradova sveta, njegov lični utisak je nešto drugačiji od očekivanog.
“Bio sam jednom pre nego što sam došao ovde da igram… Lep je grad, ali nisam previše oduševljen. Možda jer sam sad dugo tu, pa mi je postalo svejedno“.
Prošlog leta Kulpinac je osetio i šta znači biti član seniorske reprezentacije Srbije. To iskustvo bilo je dragoceno pred velike izazove na klupskoj pozornici…
“Mislim da mi je to od svega najviše pomoglo. Bili su mnogo bolji igrači nego što su ovde, tako da sam imao neku viziju kako će izgledati kad odem u inostranstvo. Imao sam dobro iskustvo“.
Mnoge je iznenadila odluka da ode na koledž, ali pojasnio je kako je do nje došlo.
“Roditelji su hteli da učim školu… Ja sam rekao da ću teško učiti školu ako ostanem da igram u Evropi. Onda smo napravili kompromis. Rekao sam: ‘Jedino tako mogu da učim’, a oni: ‘Dobro, onda idi u Ameriku’. Peperdajn me kontaktirao na Evropskom prvenstvu u Vrnjačkoj Banji. Ja tad nisam bio zainteresovan. Posle kad sam ja bio za odlazak, oni su se ponudili i uklopili smo se. Nisam izabrao smer, to sam prepustio mami, da mi izabere bilo šta…“.
Pariz uzeo Kup posle 22 godine, srpski biser dominirao na terenu
Za sada je cela ta priča Vuku nepoznanica. I dalje je koncentrisan na Pariz, potom i na reprezentaciju, a tek onda na red dolazi Amerika.
“Ne znam šta da očekujem. Mislim da će biti mnogo drugačije, verovatno teže jer ću morati da učim, a lakše što se odbojke tiče“.
Ipak, dugoročno gledano, njegova vizija karijere ostaje vezana za evropsku odbojku.
“Da, vidim sebe u Evropi posle toga. Sigurno…“.
Govoreći o životu daleko od kuće, istakao je da mu odvajanje nije teško palo u onoj meri u kojoj bi se možda očekivalo.
“Nije mi teško palo što se odvajam od kuće, više zbog ljudi. Ali, sad sam se navikao skroz. Ipak živim sam već osam meseci. Neće biti problema ni preseljenje u Ameriku“.
Kada je reč o timu u kojem trenutno igra, kroz osmeh je prokomentarisao i strukturu ekipe.
“Svi su skoro mladi. Imamo jednog od 30 godina, drugi od 40, svi ostali su ispod 25. Ja sam i dalje najmlađi, naravno“, nasmejao se Vuk.
Nakon velikog uspeha i osvajanja trofeja, slavlje je bilo kratko, ali zasluženo.
“Malo smo proslavili, ali smo bili previše umorni da nastavimo. Malo proslave, pa na spavanje“.
Za kraj, osvrnuo se i na ono što sledi – ključnu utakmicu koja će odrediti dalju sudbinu Pariza.
“Ako izgubimo jeste kraj sezone, ako pobedimo onda nastavljamo. Valjda se nismo ispraznili skroz emotivno. Biće pitanje kako ćemo ući u utakmicu. Ali, imamo pojačanje – medikal džokera – novog igrača. Pa je barem on svež“, podvukao je Kulpinac.
Bonus video:
una
U reprezentaciji se nije nesto proslavio,ali zato u Parizu igra odlicno…
oleg
Svaka njemu čast kroz to je sve prošao i opet stoji čvrsto na svojim nogama i karijera mu ide uzlaznom putanjom