/Od izveštača Meridian Sporta iz Istanbula/
Odigrala je toliko velikih utakmica u karijeri. Donosila pehare, titule, medalje… Ali, ovo što je večeras uradila Tijana Bošković dugo će se pamtiti i prepričavati.
Koneljano je držao sve u svojim rukama, vodio je 2:0, imao četiri meč lopte… Stajale su kao ukopane igračice Vakifa. Ubledela lica, spuštene glave… Morale su onda da se udruže Srpkinje.
Tijana Bošković kao pravi lider i Katarina Dangubić kao velika snaga sa klupe. Zajedno su režirale preokret, ali nisu zajedno slavile pobedu. Nažalost.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Tijana je završila susret sa 34 poena, a Katarina je zbog povrede napustila teren u četvrtom setu. Do tada je igrala savršen meč – skupila je sedam poena (napad 8-5, jedan as, jedan blok, 23 prijema), dodala važne lopte u odbrani, zaštitila napadače… Sve bi bilo idealno, da se nije desio taj težak trenutak.
Svesna je toga i Tijana Bošković.
“I dalje smo u šoku što se to desilo. Ali, to nam je bio motiv više da preokrenemo ovu utakmicu. Ona je pomogla da se vratimo, odradila je fenomenalan posao, kao i svaki put kad uđe u teren. I napad, odbrana… Ovo je bilo za nju! Žao nam je svima što se to desilo. Lazu poznajem dugo, znam da će se vratiti samo jača. Šaljem joj jedno veliko srce. Bićemo uz nju“, rekla je Tijana Bošković posle velike pobede.
Onda se osvrnula na samu utakmicu.
“Neverovatno stvarno. Ne pamtim kad sam odigrala ovakvu utakmicu. Ne ja lično, nego moja ekipa. Posle 2:0 za Koneljano, četiri meč lopte… Ne znam kako smo se vratile. Mislim da je to snaga ovog tima. Stvarno sam ponosna. I kako smo završile treći set, a i kako smo odigrale četvrti i peti. Znamo da Koneljano nikad ne odustaje. Oni u Italiji redovno igraju utakmice 3:2 i znali smo da će se ponovo podići u petom setu. Ali, mi smo bili na sasvim drugačijem nivou u odnosu na početak utakmice. Pokazali smo sve što smo radili prethodnih sedam meseci. Dugo smo se spremali za ovaj momenat. Imamo malo vremena da se odmorimo. I fizički I mentalno… I da se spremimo za finale“.
I pre polufinala nije želela da njihov duel naziva ‘finalom pre finala’.
“Ne, zato što izuzetno poštujem i Ezadžibaši i Skandići. Naša Maja igra za Skandići, ja sam deset godina bila u Ezačibašiju. Znam kvalitet igrača. Tako da… Bez obzira s kim da igramo znamo da će biti teško ipak igramo finale Lige šampiona“.
Ne pamti da je igrala luđu utakmicu u klupskoj karijeri.
“Ovakav preokret u ovako bitnoj utakmici – mislim da ne. Stvarno sam uživala, posebno od trećeg seta do kraja”.
Na kraju je upitana da li u finalu priželjukuje Skandići i Maju Ognjenović.
“Iskreno, ne. Svejedno mi je… Ezačibaši ima posebno mesto u mom srcu. Ali, već smo se sastajali ove sezone mnogo puta. Već sam navikla da budem na drugoj strani terena. Ko god bude protivnik – znamo da nas čeka teška utakmica“.
Bonus video:
