Celu inostranu karijeru Tijana Bošković je provela u Ezačibašiju. Došla je kao tinejdžerka u Istanbul sa 18 godina, rasla je, sazrevala, dokazivala se, napredovala. Provela je čitavu deceniju na jednom mestu i uradila je sve što je do nje. Čini se da je teško mogla bolje. A klub je definitivno, sa njom u postavi, morao više.
Srpkinja je stigla 2015. u klub koji je aktuelni šampion Evrope. Popeo se na evropski tron prvi put u sezoni 2014-2015. Do tog trenutka Ezačibaši je 28 puta bio prvak Turske. Delovalo je da sa talentovanim korektorom dolazi samo lepša budućnost i da će uspesi nastaviti da se nižu.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Posle deset godina može da se podvuče crta i donese zaključak da je klub iz Istanbula uzeo osam trofeja u eri Tijane Bošković. Dva puta je bio najbolji na Svetskom klupskom prvenstvu, dva puta je osvajao CEV Kup, tri puta Superkup Turske i jednom domaći Kup. Dva najvažnija takmičenja nisu osvojena – prvenstvo Turske i Liga šampiona.
Naša odbojkašica je bila ubeđena da će do njih doći. Bila je veoma poštovana, predstavljala je ikonu Ezačibašija. Bila je više od igrača. Kapiten. Vođa. Oslonac. Često je nosila sama ekipu na leđima. Vreme je prolazilo, a ona nije odustajala. Želela je boravak u narandžastom dresu da kruniše sa najvećim trofejima. Strpljivo je čekala da se skocka tim po meri. Ali, posle deset godina je shvatila da je vreme za rastanak i da mora da proba negde drugde.
Žaliće Ezačibaši za ovom decenijom, koja je rezultatski bila prilično skromna. Mnogo prilika je propušteno, mnogo slabih pojačanja dovedeno, na mnogo trenerskih bubica je zažmureno, previše finala izgubljeno (12).
Šta se unutra tačno nije poklopilo to znaju samo glavni akteri, ali sa strane može samo da se zaključi da je Tijana Bošković predugo ostala… Odbijala je godinama ponude, nije želela da pređe u konkurentni turski klub. Dugo se držala tog stava jer je njeno srce kucalo za Ezačibaši. Ali, što je mnogo – mnogo je. Ove godine je odlučila da prihvati ponudu Vakifbanka i preseli se u Gvidetijev tabor. Grad neće menjati, možda ni mesto stanovanja, ali dres hoće… Kada taj transfer bude i zvanično obelodanjen sigurno da će izazvati veliku reakciju navijača, koji su u Turskoj ogromni fanatici.
Igrač ovakvog kalibra je zaslužio da se svake godine bori za trofeje. U Ezačibašiju očigledno nije bilo suđeno da Tijana postane šampionka Evrope ili Turske, a na narednoj destinaciji sigurno da se šanse povećavaju…
TROFEJI
Svetsko klupsko prvenstvo 2016, 2023
CEV Kup 2018, 2022
Superkup Turske 2018, 2019, 2020
Kup Turske 2019
Bonus video:
kluka4002
Nestvarno je da imate najbolju igračicu na svetu u svojoj postavi i da ne ispete ništa uradite morate biti bas loši
srboljub.birmancevic
Kad posle pet sezona Ezačibaši nije uzeo ta dva trofeja e tada je Tijana trebalo da ode, još je bila mlada i mogla je sa nekom drugom ekipom da ostvari svoj cilj.
nemanja.stanisic
Posle deset godina sigurno je doslo do zasicenja u jednom klubu i logicno je da promeni klub u svojim zrelim igrackim godinama!!!!