Šepajući je prilazila Angelina Topić novinarima u miks zoni Stad de Fransa. Zaobilazila nasmejane protivnice, koleginice… Samo ona nije imala osmeh na licu od svih devojaka koje su završile u finalu.
Dok je govorila, knedla joj je smetala u grlu. Sve vreme. Ali, uspevala je da se izbori sa suzama onako kako je uspela i sa povredom koja ju je na bizaran način sprečila da leti i više od 192.
„U isto vreme sam skakala ja i devojka iz Amerike“, prepričava ključne momente današnje drame Angelina Topić. „Bilo je – ako ona skoči, ja ispadam, a ako ruši – ulazim ja. U principu, trebalo je ja da skočim pre nje. Dala sam 100 odsto sebe, ali nije bilo moguće. Najiskrenije se osećam užasno zbog ovoga, ali sam čekala da vidim da li će ona da preskoči, ili da sruši. Da vidim koja od nas dve ide. Sport je brutalan.“
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!.
Ovo je bila neverovatna borba sa bolom posle povrede skočnog zgloba zadobijene na zagrevanju. Taj momenat opisala je ova draga devojka.
„Probala sam da skočim, nešto se zbunila u zaletu… Nezgodno sam stala na sunđer i desno stopalo mi je otišlo u stranu. Čula sam kako nešto puca. U trenutku ništa nisam osetila, ali kako sam sišla, nisam mogla da hodam. Otišli smo odmah kod doktora da stavimo zavoj, stegli da ne osećam ništa. Uzela sam i neke lekove za bolove. Rekli su mi da probam.“
Probala je drugačijom taktikom.
„Stavila sam početnu visinu na 188, što nikad ne radim. Ali, trebalo mi je više vremena da sve proradi. Stvarno nisam mogla. Nije bilo nikakve šanse u prvom i drugom skoku, ali u trećem sam nekako, iz mesta, sa leve noge uspela. Na sledećoj visini isto. Delovalo je da nema šanse, ali sam u trećem pokušaju uspela, što me i dovelo do finala. Tolike visine su nemoguće bez zaleta. Probala sam, dala sve od sebe. Nije bilo moguće 195 danas, ali hvala bogu – dovoljno je za finale.“
Dragutin Topić, trener i otac Angeline, sve vreme je bio aktivan na tribinama. Savetovao ćerku.
„U prvi mah stvarno nisam verovala da mogu. Ni sad ne mogu da stanem na nogu. Dao mi je dosta motivacije. U neku ruku me i lagao da mogu da skočim i žmureći, sa dve noge, u pola noći. Stvarno na treninzima sa lakoćom prelazim ovo. Ali, sada mi je delovalo nemoguće da ću se naći u finalu u Parizu sa povredom.“
Sada su planovi…
„Idemo da snimimo, da vidimo šta je. Ako nije ništa… A mislim da jeste, jer je puklo kao da se cepa lepljiva traka. Nadam se da nije neka tetiva. Ko zna. Lečenje počinje odmah. Imam samo dva dana. Ne znam koliko je moguće, ali probaćemo.“
Srbija je na ovu devojku uvek ponosna, a posle ovakve borbe – posebno.
„Hvala vam. Trebalo mi je to. Čula sam i ljude sa tribina koji su došli da me gledaju. Neizmerno sam im zahvalna, bez podrške drugih ne bih mogla. Verovala sam ja u sebe donekle, ali u ovo nisam mogla.“
Bonus video:
