Maja Ognjenović se oprostila od voljenog dresa: Definitivno je kraj! Uživala sam, bilo mi je prelepo

Sanjala je da završi reprezentativnu karijeru sa zlatom oko vrata, da na najlepši način proslavi 40. rođendan u Parizu, ali ovog puta joj se želje nisu ispunile.

Maja Ognjenović je večeras odigrala poslednju utakmicu za nacionalni tim – to je potvrdila i na kraju izlaganja posle meča.

“Bilo je emotivno, trudila sam se da nemam nikakvu emociju – da li je poslednje, da li je opraštanje… Nisam dozvolila da me omete. Niti sad imam neku emociju – jao kraj. Svakako da jeste – teško je za prihvatiti. Ali, mislim da je ovo jedini put da su svi moji bili tu. Inače sam bila emotivna, raspala sam se na Noletov govor. Imale smo juče i neki naš video u Selu, gde nam se naši javljaju, šalju želje, pozdravljaju… Bilo je veoma emotivno poslednja dva dana. Mnogo se plakalo i mislim da je to bio ogroman naboj za sve nas. Prevelika želja i sve to. Nije bilo jednostavno ostati priseban i prihvatiti poraz – prijatelji i porodica na tribinama, a rezultat je izostao…“.

Više nema nikakve dileme…

“Kraj je definitivno. Nije Rio, nije Tokio. Došlo je vreme za to. Uživala sam, bilo mi je prelepo, prezahvalna sam na svemu, emocijama, svakoj medalji, porazu, naučenoj stvari, svim saigračicama – bivšim i sadašnjim, selektorima – bivšim i sadašnjim, Savezu. Svima… Ogroman osećaj zahvalnosti. Mnogo mi je bilo lepo i mnogo mi je bilo teško…“, zaplakala je Maja posle ovoga…

Egonu partibrejker – Srbija ostala bez polufinala, Maja Ognjenović bez zlata

Pre nego što je i zvanično izgovorila da se oprostila – pričala je o utakmici. Krenula je od prvog seta…

“Bila sam veoma zadovoljna kako smo počeli meč. Imali smo drugačiju energiju nego na prethodnim utakmicama. To je dalo svakoj od nas dozu vere i samopouzdanja. Bilo je na sve ili ništa. Bez straha, dobrih poteza, sve je bilo sjajno do nekog rezultata 19:15. Mislila sam da na ovom nivou na ovakvim utakmicama ta prednost ne može da se ispusti. Evo danima smo gledali odbojku – što mušku, što žensku, igrala se vrhunska odbojka… Bilo je raznih rezultata, a verovala sam da smo mi tim koji ne može to da ispusti. I onda bi posle 1:0 u setovima značilo mnogo psihološki“.

Izgubljen prvi set je uticao na nastavak.

“Žao mi je jer se od drugog seta videlo da smo mi poljuljane. Verovale smo, ali set je lošije otvoren. Pokušavale smo da nađemo priključak. U trećem je ispalo kao da su toliko dominantnije. Ne mogu to da prihvatim i ne slažem se s tim. Ne zato što smo s njima uvek igrale egal, nego zato što one danas nisu ništa značajno pokazale u poređenju sa nama. Uvek smo strahovale od Egonu, koja je sigurno njihov najbolji pojedinac. Znali smo da igraju bez igrača u četvorci – niko se od njih nije posebno izdvojio. Samim tim mi je još teže da razumem kako je to bilo toliko ubedljivo u trećem setu. Delovalo je kao da su nas rasturile. Bilo je izmena, pokušaja da se nešto promeni, ali nije uspelo“.

Dobro su znale Italiju, često su se sretale prethodnih godina – i pobeđivale. Ipak…

“I pre nego što smo došli znali smo da ima 5-6 ekipa koje su dobre, koje će se boriti, ali ako bismo pre četvrtfinale mogli da biramo, verujem da bi smo njih izabrali, jer znamo sa njima da igramo. Dobili smo na Evropskom, na Olimpijskim igrama, na prijateljskim u Firenci. Italija nam je uvek ležala, ali danas su nas nadigrale. Ostaje žal, pričali smo o zlatu i medalji, a na kraju ovako veliki poraz u četvrtfinalu. Moramo to da prihvatimo. Ne može puno šta da se doda na 3-0“, zaključila je Maja Ognjenović.

Bonus video: