Nikola Žugić je igrač sa fantastičnim fizičkim predispozicijama. Shvatiće to svako ko pogleda nekoliko minuta Zvezdine utakmice… Nekada deluje kao da će da poleti. Njegov dohvat bi poželeo svaki sportista (365 cm napad, 340 cm blok). Redovno mu potezi izgledaju kao sa TV špica. Eksplozivan je, brz i atraktivan. Zbog takvih igrača publika voli da dolazi u dvoranu.
Ljubitelji odbojke ponovo mogu da ga gledaju u crveno-belom. Na kraju prošle sezone je napustio Marakanu, tokom leta je pronašao angažman u Makabiju iz Tel Aviva, ali zadržao se samo mesec dana.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Kako je uopšte došlo do brzinskog povratka ispričao je u razgovoru za Meridian sport, a dotakao se i raznih drugih tema…
„Sudbina je ipak rekla da nije vreme da se razdvajamo. Nažalost, na obe strane je povod za ponovnu saradnju bio ružan… Iz mog ličnog ugla – desio se odlazak iz Izraela. Njihova ratna situacija je počela da se zakuvava u poslednjih deset do 15 dana. Posle napada Irana počeo sam da razmišljam o povratku. Ne zato što tamo nije sigurno – u smislu da će da se desi nešto po gradu ili da će da padne negde raketa, nego zbog mogućnosti da se prekine liga. Ovo je moj posao, od ovoga živim… Nisam želeo da se izlažem takvom riziku“, objasnio je Nikola Žugić.
U istom periodu Zvezda je ostala bez Filipa Stoilovića, koji je tokom leta pojačao ekipu. Ozbiljni zdrastveni problemi postali su nepremostiva prepreka.
„Njima se desilo to što se desilo… Nažalost. Čujem da je Filipu sve bolje i zbog toga mi je mnogo drago. Ne bih poželeo nikome da se tako nešto desi. Iako je on došao tu na moje mesto. To jest ja sam otišao, a Filip je bio rešenje. Znam koliko je dobar dečko i kakav život živi. Sportista je pravi. Baš je iznenađujuće sve to bilo… Mnogo mi je krivo, kao i svima koji ga bolje znaju, a i onima koji ga uopšte ne znaju, a čuli su. Ovim putem mu želim brz oporavak i da što pre stane na noge. Ipak ima i porodicu“.
Danilo Ilić bačen u vatru: Svi smo uz Filipa, pobedili smo i za njega
Zvezda je definitivno morala da traži rešenje na poziciji primača.
„Ivica Jevtić je čuo za političku situaciju u Izraelu i pozvao me… Počeo sam da razmišljam da bi neka priča mogla da se napravi. On i ja imamo sada nešto više od poslovnog odnosa. Ovo nam je četvrta zajednička godina. Jedna sezona u Požarevcu, jedna u Subotici i evo sad druga u Zvezdi. Baš se dobro poznajemo, odlično sarađujemo. Ja sa njim volim da radim, a verujem da i on sa mnom. Našli smo neki zajednički dogovor – i on i ja, a i Zvezda i ja. Vratio sam se i brže bolje sa aerodroma u krevet, iz kreveta ujutru na registraciju… Ugovor, notar, trening i odmah utakmica protiv Niša“.
Pre nego što je nastavio priču o novoj misiji u crveno-belom dresu, sumirao je završenu epizodu u Izraelu.
“Ljudi su stvarno divni bili, kulturni, topli. Lepo sam prihvaćen, na svaki zahtev su odgovorili pozitivno i brzo. Lep je grad, plaže su prelepe. Leto im traje još mesec dana. Svaki dan je bilo po 30 stepeni. Prihvatili su i mene i sve druge strance. Celokupni utisak je lep, ali je taj rat bio ružna stavka. Mada, oni su tamo razumeli situaciju. Nisam jedini koji je otišao od naših, a ni generalno od sportista. Znaju oni šta se dešava… Pokušavaju da spreče da se rasipaju timovi, ali kad neko odluči, onda ne prave problem“.
Stigao je da odigra jednu utakmicu za izraelski klub. Zabeležio je 23 poena, uz sjajan napadački učinak (38-21, 55 odsto).
“Bio je to Čelendž kup. Doduše, nisam bio na svojoj poziciji, igrao sam korektora. To je prošlo i više nego dobro. Nisam takav učinak očekivao. Dobili smo 3:1, a ja sam direktno iz Luksemburga leteo za Beograd. Nisam se vraćao za Izrael… Momci su već tada znali da odlazim i bilo im je to u redu, niko se nije ljutio“.
Od prošle nedelje je ponovo u Srbiji.
“Mnogo mi je trebalo da se odmorim, a opet me sve sada stiglo. Imamo ovu nedelju da se pripremimo za meč sa Radničkim. Koliko sam ja njih razumeo ovo im je prva nedelja treninga gde mogu da odrade sve postepeno i teretane i odbranu i blok i uigravanje. Treba Radnički da se pripremi kako treba. Do sada je sve bilo utakmica, dan odmora, trening, nova utakmica… Sad ima prostora za normalan trening. Očekujem da ćemo dizač Ivan Lukjanenko i ja već protiv Kragujevca da budemo mnogo bolje uigrani. Očekujem da nastavimo u ritmu u kome je i otvoren ligaški deo“.
Na prvom meču ove sezone za Zvezdu Nikola je postigao 15 poena. Imao je napad 23-11 (48 odsto) i četiri asa. Prijem gotovo savršen – čak 28 puta su ga pogodili, a on je dodao 82 odsto pozitivnog, 57 odsto idealnog. Saradnja sa Lukjanenkom uopšte nije delovala loše… Naprotiv.
“Stvarno bi trebalo dobro da se uklopimo, gledajući moje fizičke dispozicije. On ima specifičan brz izbačaj lopte koji zahteva bržeg i eksplozivnijeg igrača u napadu. Mislim da ćemo se baš dobro naći i da će to lepo izgledati, ali treba nam malo vremena da se uigravamo“.
Svi koji prate razvoj Žugićeve karijere znaju da je skoro do 20. godine igrao na poziciji dizača.
“Svašta sam prošao na toj poziciji. Kada sam prešao u Radnički iz Kragujevca prebacili su me na primača. Za to je najzaslužniji Predrag Srećković Baki, tadašnji trener Radničkog koji je jedini uvideo da imam potencijal i predispozicije za tu poziciju. Sad mogu da kažem i da sam novopečen na prijemu, imam još prostora da stičem iskustvo iako imam 27 godina“.
Još je prostora i za napredak – posebno u napadu.
“Prijem sam nekako oduvek imao. To mi je više urođeno, talenat za koji nekada nisam imao pojma da posedujem. U prijemu sam najbrže napredovao… Mnogo mi je pomogla pozicija dizača oko prijema prstima i tog nekog osećaja. Isto mi znači oko pomoćnog dizanja, kada sam nazad u šestici, ako se dizač odbranio ili ne stiže loptu, tu sam… Ima mnogo benefita jer sam igrao dizača. Imam prostora najviše u napadu da napredujem, jer mi je to najnovije. Tehničar sam po sebi po nazivu treba da ima dobru tehniku – prsti, čekić… Servirao sam pa sam servirao. Treba najviše da radim na napadu, ali to ne znači da ću zapostaviti druge elemente“.
Tokom prethodne sezone Nikola je zasijao u punom sjaju. Dolazak na Marakanu pokazao se kao pravi potez.
“Svaka sezona do sada je donela za mene nešto svoje… Svakako prošla godina jeste moja kruna i najbolja sezona otkad igram odbojku. Otkad igram na primaču sigurno. Stvarno volim da radim sa Jozom (prim. aut. Ivicom Jevtićem), momci koji su bili tu su mi prijali. Bila je lepa atmosfera. Naravno, svi smo mi imali uspone i padove. Dešavalo sve svašta, kao i svima. Na kraju je došla titula, krunisali smo rad na najlepši način. Doživeli smo onakvu petu utakmicu… Pričao sam već koliko mi je drago što se onako nešto desilo“.
Posle svega toga želja za nastavak saradnje je bila velika.
“Naravno… Već posle dva, tri dana, kada su se strasti smirile, ja sam znao da želim da ostanem. I zbog ekipe, a i zbog činjenice da će se napadati Ligu šampiona. Znao sam da su rešili da se igra Evropa. Ali, do dogovora tada nije došlo. To je sasvim OK, posao je posao“.
Visoke ambicije su sigurno i sada prisutne. Plasman u Ligu šampiona jeste izmakao, ali je tu borba na domaćoj pozornici, kao i u CEV kupu.
“Sad mogu da ispričam anegdotu iz prošle sezone. Nisu još ni počeli treninzi, tek smo potpisivali ugovore i sedeli, pričali. Ja sam bio sa Jozom i Rosićem. Rekao sam im da sledeće godine (2024) osvajamo titulu. Oni su pričali: ‘Polako, čekaj, nama je cilj da uđemo u prve četiri ekipe’. Ja sam bio ubeđen da ćemo biti šampioni. Tako se i desilo. Na neki način sam i prizvao titulu. Isto tako razmišljam i ove godine. Volim da igram odbojku, trudim se da budem što bolji. Nekad ne ide, ali padovi su sastavni deo sporta. Znam da je klubu bitno domaće prvenstvo, naravno i Kup. Superkup su već osvojili. To sam ispratio, čestitao, sve po redu… Znam da je cilj da se osvoji sve do kraja. Za sada, ja lično ne osećam pritisak u ekipi, možda i zato što je tek početak. Kasnije se možda bude osetilo da nešto moramo ili da bi trebalo, ali sada ne. Opušteno… Korak po korak, trening po trening“.
Stigao je Žugić malo da baci pogled i na ostale klubove u Srbiji.
“Pratio sam u poslednje dve nedelje. Nisu još sve ekipe bile kompletne, neki su imali probleme sa papirima. Ima igrača koji nažalost, iako zaslužuju, ne mogu da nađu inostrane klubove, pa su prinuđeni da budu ovde na otvoreni ugovor. Poprilično jaka liga u ovom trenutku… Da ekipe ostanu iste, bilo bi neizvesnije. I taj Niš sa kojim smo igrali za vikend je doveo neka zvučna imena, sasvim dobar tim. Nije bila laka utakmica, što smo unapred i znali. Pripremali smo se na to da svašta može da bude. Tu je Partizan jedan od najjačih kao i svake godine. Sačuvao je glavne igrače, imaju mladost, imaju iskustvo… Vojvodina – jeste mlada, ali ima iskustvo od prošle godine. Uzeli su dva trofeja, pokazali da mogu da se bore za pehare i da osvajaju. Kragujevac ima dobru ekipu, Subotica uvek nezgodna – to sam osetio i kad sam tamo igrao, a i protiv njih. Ove nove ekipe nisam uspeo da ispratim. Karađorđe da ne zaboravim… Ostali su skoro svi tu, a još su se i pojačali. Pretiće posebno na njihovom domaćem terenu. Topola je uvek teško gostovanje kao i Subotica. Biće duga liga i zanimljiva“, podvukao je Nikola Žugić.
Filip Stoilović želi u Ligu šampiona: U Zvezdi sam proživeo najlepše godine, hoću da ponovim to
Bonus video:
kluka4002
Dobro je sto se vratio u klub ima iskustvo ima kvalitet mnogo će im zbaciti ovaj tip igrača to je sigurno prošao je mnogo i verujem da će opravdati sva očekivanja
stanko.trkulja
Ne znam zašto je uopšte pristao da potpiše za Makabi kad je znao kakva je situacija
srboljub.birmancevic
Žugić je imao sreću da je Zvezda imala slobodno mesto u svom timu i razumevanje za njegovu potrebu da ode iz nestabilne zemlje.
vojinovmarko15
Pametnu odluku je doneo,nije vazno sto je bio samo mesec dana.Najvaznije je ziva glava na ramenima!