Kada se Flojd Mejveder, valjda, definitivno povukao, mesto na vrhu uvek kontroverzne boks liste “pound to pound” ostalo je upražnjeno.
Ko je najuspešniji trenutno, kad je boks u pitanju, bez obzira na kategoriju? Jedno ime se izdvaja – Vasilij Lomačenko.
Ukrajinac iz Bilgorod-Dnjistrovskog, visok 170 centimetara, ima prilično dobru biografiju da ponese taj status.
Rođen je 1988. godine u gradu na obali Crnog mora, a njegov otac Anatolij, bokserski trener, znao je kako da usmeri sina od ranog detinjstva. U tipičnom sovjetskom maniru, čelična disciplina gradila se i van ringa – tata Anatolij nije mu dozvoljavao da trenira boks dok nije pohađao časove ukrajinskog tradicionalnog plesa i gimnastike.
Koliko god to delovalo kao nesvrsishodno treniranje strogoće, imaće ogromnu ulogu u kreiranju jednog od najvećih bokserskih inovatora 21. veka. O to,me kasnije.
Usledilo je isto ono što se dogodi u karijeri svakog uspešnog sovjetskog boksera – dugogodišnja dominacija amaterskim takmičenjima, pred odlazak u profesionalce.
S 19 godina postao je svetski vicešampion u perolakoj kategoriji (57 kilograma), izgubivši u finalu od Lezgina Alberta Selimova.
Usledile su Olimpijske igre u Pekingu, na kojima je „počistio“ konkurenciju na putu do zlata u perolakoj kategoriji.
Uključujući i ruskog prestavnika Selimova, koji ga je godinu ranije ostavio bez titule svetskog prvaka.
Svetska zlata u Milanu i Bakuu, pa još jedno olimpijsko – u Londonu je Lomačenko ponovo razbio svakog rivala na putu do vrha podijuma, ovaj put u lakoj kategoriji (60 kilograma).
Nije bilo boljeg amaterskog boksera na planeti – Loma je u amaterskim takmičenjima ostvario skor od 396 trijumfa i jednog poraza!
Selimova, jedinog koji ga je porazio, potom je pobedio dvaput.
Iako njihov izbor ne treba uzeti kao isključiv i apsolutno merodavan, o poštovanju navijača prema Lomačenku najbolje govori činjenica da su ga posetioci vebsajta „Svit sajens“ proglasili najvećim amaterskim bokserom svih vremena.
Dakle, ispred gorostasa amaterskog boksa poput Kubanaca Teofila Stivensona, Feliksa Savona, Giljerma Ringondoa, Lasla Papa, Marka Brilenda i ostalih legendi…
Neizbežan je bio prelazak na drugi nivo – u profesionalni boks.
Odabrao je američku promociju Top Renk i zakazao debi u SAD, gde je u Las Vegasu u oktobru 2013. godine nokautirao Meksikanca Hosea Ramiresa i započeo profesionalnu karijeru.
Onda se desilo prvo, do sada jedino spoticanje.
U teksaškom Alamodomu organizovana je druga borba Lomačenkove profesionalne karijere, a na talonu je već bio upražnjeni WBO pojas u perolakoj kategoriji.
Meksikanac Orlando Salido je posle 12 rundi slavio protiv Ukrajinca.
Desilo se to veoma kontroverznom podeljenom odlukom sudija…
Tako je Lomačenko je propustio priliku da pobedom obori rekord star 40 godina i postane bokser koji je najbrže došao do svetske titule u jednoj od eminentnih verzija.
Loma je izjavio da je odluka poštena, da nije dobro slušao savete svog ugla, obećao da će naučiti iz tog iskustva i najavio da će se iz poraza vratiti jači… Jedini ispravan pristup.
Posle poraza od Salida zaista se vratio jači.
U trećem meču u karijeri osvojio je WBO pojas protiv Gerija Rasela Juniora, branio ga sve do danas, a usput je osvojio i WBA super titulu, WBC naslov i šampionsko zvanje časopisa Ring.
Naročito je po protivnike zastrašujuća bila serija od četiri uzastopna meča u kojima je ugao Lomačenkovog protivnika morao da preda meč kako bi zaštitio svog borca.
Četvrti u tom nizu bio je protiv legendarnog Kubanca Giljerma Rigondoa, nakon čega je Lomačenko sebe ponosno nazvao „No-más-čenko“, aludirajući na to da protivnici protiv njega moraju da odustanu.
Briljantne predstave u ringu bile su viđane ranije, ali ono što je revolucionarno kod Ukrajinca je metod treninga.
Internetom kruže snimci vežbi kojima Vasilj ne unapređuje samo kretanje i udarce, već i svoj mozak trenirajući reakcije.
Žongliranje kamenčićima, slaganje istih u cilju popravljanja ravnoteže, brzo sabiranje i kombinovanje različitih boja pri velikim brzinama…
Vežbe koje nemaju direktne veze s boksom, ali takmičaru popravljaju ono možda i najbitnije – brzo snalaženje.
To je zapravo ključ munjevitih reakcija i objašnjenje zbog čega Ukrajinac uvek deluje kao da je „korak ispred.“
U svakom sportu postoji osuđujuće mišljenje starijih, da su sportisti nečije mladosti bili jedini ispravni, a današnji “nemaju pojma”.
"Nekad su bokseri bili pravi, a sad?" I sad su sjajni! https://t.co/bReDlwHkOd via @sportklub @nnikola70
— Sport Klub (@sportklub) March 29, 2020
Ipak, u malo kom sportu je taj stav zastupljen kao u boksu.
Mnogi obožavaoci najpopularnijeg borilačkog sporta godinama nisu odgledali meč, ali “znaju” da nema boksera koje se isplati gledati.
Lomačenko je definitivno najbolji predstavnik aktuelne generacije boksera.
svojom veštinom jasno stavlja do znanja da je i u 2020. godini moguće ponovo izmisliti nove metode i ostati upamćen.
Ono što Lomu izdvaja od ostatka svetskog bokserskog krema su ta dva segmenta borbe.
Prvi je manir u kojem nadmoćno uspeva da potčini protivnike, a drugi uvođenje novih elemenata u rad i izvedbe, prava mini-revolucija u ovom 150 godina starom sportu.
Ostaće upamćen, to je i najvažnije, a ljudi… Svakako će pričati.
