Đoković se seća starih dobrih vremena, ne želi penziju, već san na javi: Uzbuđen zbog Nadala, neka bude peta sreća!

Na svojim petim Olimpijskim igrama najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković cilja zlatnu medalju, poslednje odličje koje mu nedostaje u prebogatoj karijeri. Za njega lično – najvažnije.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Neposredno nakon žreba Đoković je na konferenciji za medije govorio o očekivanjima i šansama na najvećem sportskom događaju na svetu na kom bi konačno mogao da ostvari san, 16 godina posle prvog učešća na OI u Tokiju (2008. bronza).

„Biće teško reći na toliko jezika, to je impresivno. Za mene je velika čast i zadovoljstvo što sam deo olimpijskog tima Srbije, peti put. Prve OI u Pekingu su jedina medalja, bronza, 2008. OI su istorijski najvažniji sportski događaj, svi znamo kakva je privilegija i odgovornost kada nosiš ime države na grudima. Kao i uvek, imam velika očekivanja, ali težak je turnir. Samo 64 igrača, svi se takmiče za medalju, intenzivno je, igraćemo šest mečeva za medalju u osam dana. Predstavljati zemlju uvek. Nadam se da ću imati dobar turnir. Imao sam dosta uspeha na Garosu, znam teren dobro, nadam se da ću doneti radost državi.“

U drugom kolu turnira mogao bi da se sastane sa Rafaelom Nadalom, čovekom sa kojim je u proteklih deceniju i po pisao istoriju belog sporta.

„Video sam žreb. Znam da postoji veliko interesovanje za taj eventualni duel u drugom kolu. Prvo moramo obojica da pobedimo da bismo došli do meča koji će sigurno biti spektakl. Kao u neka dobra stara vremena, kao kada smo igrali manje-više na svim velikim terenima širom sveta. Uzbuđen sam zbog tog eventualnog duela, ali moram da prebrodim prvu preprepku i da idem što dalje. Svestan sam težine olimpijskog turnira koji je u našem sportu drugačiji, iako igramo na Garosu koji nam je svima dobro poznat, posebno Nadalu. Ali, sam osećaj je drugačiji, predstavljaš svoju zemlju i olimpijski tim, osećaš jači pritisak, ali nije nešto na šta nisam navikao. Nadam se da će biti peta sreća“, kaže Novak i dodaje da se nada da će ovog puta napraviti korak dalje u odnosu na prethodna tri učešća na OI.

„Očekivanja su uvek jako visoka, to je nešto što ne mogu da promenim a i ne želim. To stvara podstrek lično da pristupim ovome na maksimalan način, sa zalaganjem, uloženim naporom na erenu i van njega da bih doneo medalju Srbiji. Na prethodnih nekoliko sam gubio u polufinalima, tri od četiri, to je prepreka koju nisam uspeo da prebrodim. Nadam se da ću sada uspeti. Nismo imali toliko vremena za pripremu za OI, teniski raspored turnira i kalendar je dosta zgusnut sa turnirima i obavezama. Razlog zašto sam igrao Vimbldon i ostvario sjajan rezultat s obzirom na okolnosti. Pre svega Vimbldon je u našem sportu najveći turnir, drugo jer sam osećao da zbog lakoće podloge mogu brže i lakše da se prilagodim posle povrede i prošao je turnir bez bolova. Poslednjih četiri-pet dana osećam da sam dosta spremniji za OI nego što sam bio za Vimbldon. I što se tiče kolena, i mentalno i fizički. Nisam imao pripreme za Vimbldon kao obično, što se odrazilo na nastup u finalu. Ali, ovde je drugačija priča.“

Obrazložio je zatim i zbog čega se odlučio da ne bude smešten u olimpijskom selu.

„Hteo sam prosto da imam više privatnosti, usredsređen na svoju ritnu. Iskustvo učestvovanja na OI je jedan od najlepših delova je Olimpijsko selo. Uzbuđenje raste kada si u Selu, jer tu osetiš energiju i draž i značaj Igara, tu je 10.000 najboljih sportista, u menzi si pored njih, kroz socijalni momenat razmeniš iskustva, doživljaje, pristup, naučiš. Posetiću sigurno Selo, ali sam odlučio. U Tokiju sam bio 1-2 noći, posle sam bio drugde. Ispravnije je za mene i za pripreme.“

Na pitanej da li je možda imao “signal” kroz snove kađe:

„Nisam još sanjao specifično, ili se barem ne sećam. Definitivno to ne menja zamisli i ciljeve i ambicije koje imam. Ostaje isto. Cilj je najveći.“

Dobra stvar je što se oseća mentalno spremnije nego za Vimbldon.

„Dobro sam. Osećam se spremnije nego pred Vimbldon, to mi je najbitnije, jer samo na to mogu da utičem, da sebe dovedem do optimalnog nivoa. Onda je rezultat u božjim rukama. Nadam se najboljem.“

Neažalost, ovog puta neće moći da isprati mečeve sunarodnika u borbama za odličje u meri u kojoj bi želeo.

„Voleo bih da gledam sve, ali neću imati prilike da uživo pratim koliko bih želeo. Vaterpoliste, odbojkašice, košarkaše… Njihov sam veliki obožavatelj, navijam za sve naše sportiste. Da nas obraduju sa što više medalja.“

Za vek postojanja Radio Beograda nada se da će pokloniti najsjasnije odličje.

„Čestitam vam vek postojanja, nadam se da će od mene dobiti zlato na poklon.“

Komentari da je njegovo vreme prošlo samo su dodatna motivacija za Đokovića.

„Ljudi će uvek pričati. Ove godine posle mnogo godina nisam osvojio titulu, to im daje veći povod da me otpisuju. Ali, dosta puta mi se dešavalo da me otpisuju, pa sam se vraćao. To mi samo daje podstrek.“

Dotakao se zatim povlačenja Endija Marija, izvesnom kraju karijere Rafaela Nadala, igrača koji su zajedno sa njim obeležili jednu eru tenisa. Novak ostaje poslednji na “nogama” i ne planira da se povuče. Naprotiv.

„Da, čuo sam o Endiju i nadam se da će imati najbolji mogući oproštaj na poslednjem olimpijskim za svoju zemlju. On je legenda našeg sporta, neverovatno važan za tenis globalno. Nadal, naravno, još više. Rezultati i ostvarenja, posebno u ovom gradu. Nadal još nije rekao koji mu je poslednji turnir, nadam se za dobro tenisa da će još igrati. Ja nemam povlačenje u glavi, iako znam da bi mnogi voleli da se povučem i da je era gotova. Sve dok je neko od nas tu, era i dalje traje. Generacija se promenila, Alkaraz i Siner su najbolji na svetu, igraju odlično i veoma su mladu, nosiće ovaj sport. Ali, prisutan sam bio u smenama više generacija, volim to da vidim, ali je sjajno što mogu još da igram, kao i Nadal i Vavrinka. To dodaje značaj i pažnju na naš sport. Lep je balans. Znam da je kraj bliži nego početak, ali uživam u takmičenju i igraću dok se ne vratim.“

Odustajenje Janika Sinera bilo je iznenađenje i za Novaka.

„Ne znam kako se oseća, ali sam siguran da apsolutno nije u stanju. Znam koliko voli da predstavlja Italiju, osvojio je Dejvis kup.“

Posebno je pohvalio publiku na OI koja doprinosi jedinstvenom osećaju.

„Iz Brazila ste? Jedno od najlepših osećaja u Riju, iako sam izgubio u prvoj rundi. Bilo je neverovatno emotivno veče, ljudi su me mnogo podržavali. Znam da ima mnogo Brazilaca, ali i drugih ljudi iz sveta koji podržavaju. To je lepota OI, multikulturalna publika koja dolazi. Divno je videti različite boje različitih nacija. Možda neće biti pravih teniskih navijača, ali sportskih hoće. Biće drugačije, ali na pravi način.“

Pored svega što je ostvario u karijeri nedostanjani san ostaje zlato na OI.

„To je definitivno jedan od najvećih snova. Približavaju se OI i to je za mene veliki pritisak za mene, izazov je. Imao sam dobre turnire, osim u Riju došao sam do polufinala uvek. Nadam se da ću barem doći do te faze, pa i dalje. Cilj je uvek najveći. Pripremam se za to. Stvari su drugačije u smislu površine, 2012. na travi, 2016. tvrd, sada šljaka. Na Garosu sam igrao pre nepuna dva meseca, znam teren. Nadam se da ću doći do meča za medalju.“

U ovoj fazi karijere prioriteti su se promenili – ne i ciljevi.

„Kada se takmičiš, meriš samo po rezultatima. Ali merim formu i kako se krećem, kako igram. Ova godina je bila izazovna za mene, fizički i mentalno. To su okolnosti koje ne srećem prvi put. Znam kako da se nosim sa tim, trudim se da izvučem lekcije i da iskoristim za sledeće. Imam 37, možda nemam još toliko vremena, igram manje turnira, fokusiram se na najveće u našem sportu, da predstavljam Srbiju na OI i Dejvis kupu. Zato sam ovde, zato se svakodnevno trudim da se dovedem u stanje da se borim sa 20-godišnjacima. Radujem se. Svaki sledeći turnir je veći izazov nego pre u karijeri. Dobro sam odgovarao na izazove tokom karijere”, zaključio je Đoković.

Bonus video: