Prvo je pred novinare stao Stefanos Cicipas. Pričao je Grk o iskustvima igranja protiv Novaka Đokovića, o stresu koji je doživljavao kada je gubio dobijene mečeve, recimo baš u finalu na Rolan Garosu… Tada je Cicipas vodio 2:0, a izgubio 3:2.
Đoković, naravno, vidi sve to drugačijim očima.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
„Ne očekujem ništa drugo osim velike borbe. On ima servis, forhend, poznajem njegovu igru veoma dobro. Verovatno više voli šljaku nego druge podloge, vidi se to i po rezultatima. Igrao je neka finala, protiv mene zapravo ovde i u Australiji. On je jedan od najkonstantnijih u poslednjih pet-deset godina. Zna kako se nosi sa pritiskom i predstavlja svoju zemlju. Neka bolji pobedi“, poručio je Đoković o sutrašnjem četvrtfinalu.
U nadi, naravno, da će organizatori objaviti da će igrati u kasnijem terminu, ne po vrelini kakva ga je danas dočekala protiv Nemca, Dominika Kepfera.
„Videćemo kad će biti, video sam da Cicipas ne igra miks, tako da postoji dobra šansa da se igra kasnije. Ali, šta god daju, moram biti spreman. Sada su bili užasno teški uslovi, velika vlaga. Mnogo smo se znojili, sve se promenilo u odnosu na pre dva dana. Visoko je odskakala loptica, brže je bilo, a Dominik je izašao na teren sa jasnim planom i rasterećenim umom. Nije imao šta da izgubi. Bio sam zatečen njegovom igrom na početku, branio se, pokušavao da se nađem na terenu. Od 5-5 sam prelomio. To je odlučilo.“
Đoković grabi prema snu: Protutnjao pored Nemca i otišao pravac na Cicipasa
Da li bi voleo više da igra protiv Cicipasa na tri dobijena seta, ili kao što će biti – na dva?
„Ne znam. Igrao sam u oba slučaja protiv njega. On je sjajan, ume da igra, osvojio je Monte Karlo, igrao finale ovde, konstantno je dobar.“
Usledila su pitanja druge vrste. Broj jedan – Olimpijske igre su mu prioritet…
„Doneti medalju Srbiji je meni uvek bio veliki cilj. Od Pekinga. Zapravo, imao sam neke dobre Igre, ali polufinalna prepreka je bila tri od četiri puta previsoka. Ovo je najveća čast i sjajno iskustvo, samo biti u Selu, dobijati podršku od drugih sportova i njih isto tako podržavati … Cela energija je drugačija i srećan sam što sam deo.“
Kada bi birao između zlata na OI ili osvajanja Grend slema…?
„Oba. Želim sve. Ne volim da pričam o tome šta bi bilo kad bi bilo, samo verujem da se sve u životu dešava s razlogom. Sada se približavam cilju korak po korak.“
Stranim novinarima je objasnio zašto nije u Olimpijskom selu:
„Nisam bio ni na poslednja dva takmičenja, ali sam više posećivao nego sada. Ove godine sam samo jednom posetio, juče. Želim da se koncentrišem na igru, na oporavak. Sada se svakodnevno igra, bilo bi previše da se šetkam, iako je to verovatno najlepše iskustvo za sportistu.“
Srpskim predstavnicima medija, dodatno je opisao kako je bilo u Selu.
„Sjajno! Kratka poseta, znao sam da igram prvi meč danas pa nisam želeo da mnogo energije i vremena trošim. Ali, napuniš se energijom i moraš da odeš. Bilo je malo previše u menzi, kad smo krenuli da obilazimo selo, ali u našoj misiji sam imao priliku da vidim ljude koje poznajem, koji su deo tima, deo medicinskog olimpijskog tima kao što je profesor Gaga Radovanović… Razgovarao sam sa mnogo različitih sportista i nadam se da će oni iz moje posete izvući lepe, pozitivne stvari, da će se inspirisati da budu najbolji. Mene je samo provođenje vremena sa najboljim našim sportistima inspirisalo. Da pričamo, bodrimo, hrabrimo jedni druge… To je u duhu Olimpijskih igara i to ih čini rako posebnim.“
Zorana Arunović i Damir Mikec su sa zlatom došli da podrže Novaka Đokovića.
„Nisam video naše olimpijske šampione, ali čuo sam da su bili. Da im se pre svega zahvalim za zlatnu medalju, što su obradovali Srbiju, sada sa najsvetlijim odličjem. A hvala im mnogo i na podršci, nisam znao da će doći. Nadam se da ću uspeti i uživo da im čestitam.“
Na tribinama je podrška stizala i od porodice. Nasmešio se Đoković na pomen njegovog sina od strane stranog novinara.
„Mnogo mi znači. On je najveća podrška, vrišti iz sve snage, zajedno sa mojom suprugom, naravno i kćerkom kada je tu. Potpuno je u tenisu, igra, zna imena… Kada bih u prošlosti izgubio velike mečeve, pitao bi me šta je bio problem. Posle poraza u finalu Vimbldona samo je došao, zagrlio me, rekao: ’Biće dobro, to je samo meč, imaćeš još šansi!’ Koliko si ti star!? Sa devet godina mi daješ takve savete. Neverovatno. Ali, kada dođem kući, ja sam prvo otac, ne teniser.“
stanko.trkulja
Najpametniji potez koji je mogao da uradi jeste da ne bude u Selu već privatno sa porodicom