Poslednjih 10 godina završnog Mastersa: Ko je nastavio da pobeđuje, a ko je najviše razočarao?

Jeste da je Endi Mari bio najslabiji deo nekadašnje Velike četvorke, ali je Britanac (ili Škot za one kojima se ostaje u Evropskoj uniji) povremeno uspevao da zabrine trijumvirat u sastavu Đoković – Federer – Nadal. Ostali mogu samo da slažu ramenima kao Izner ili da izgledaju kao da su zalutali kao Tim.

Pobeda protiv nekog od trojice najboljih na svetu slobodno može da se smatra za statističku grešku. Novak Đoković se nalazi možda i u najboljoj formi u karijeri, pa uslovno rečeno, njegove lake pobede nisu baš toliko čudo.

Međutim, kada se Rodžer Federer sa punih 37 godina skoro ne oznoji ni protiv jednog od deset najboljih na svetu (izuzev zna se koje dvojice), onda i pojam čuda dobija neki sasvim drugi smisao. Tenis koji se ovih dana igra u Londonu u najvećoj meri ukazuje koliko u tom odnosu snaga ipak nedostaje Endi Mari.

Možda nas rasplet na završnom Mastersu sezone demantuje, ali za sada sve nagoveštava da ćemo posle izvanrednog meča u Parizu, videti novi duel između Đokovića i Federera.

U poslednjih deset godina na ovom turniru je bilo pet pobednika. Doduše, Đoković je vlasnik tačno polovine titula, dok su preostala četvorica raspodelili preostale. Federer je u tom periodu osvojio dve (2010, 2011), a Dimitrov (2017), Mari (2016) i Davidenko (2009) po jednu. Logično je pomisliti da pobeda u konkurenciji najboljih osam tenisera najavljuje odličnu sledeću sezonu, ali da je uvek bilo baš tako.

Novak Đoković (2008, 2012-2015)

Srpski teniser je prvi trofej osvojio na poslednjem izdanju ovog turnira u Šangaju 2008. godine. Očekivalo se da sledeća godina bude u njegovom znaku, a novi Grend slem se podrazumevao. Stvari su se odigrale znatno drugačije, pa se među pet titula našla samo jedna značajnija sa Mastersa u Parizu.

🙏 @ATPWorldTour #TeamDjokovic #NoleFam pic.twitter.com/RZocWyeOqm

— Novak Djokovic (@DjokerNole) November 11, 2018

Slika se potpuno promenila posle četiri sledeće pobede u Londonu koje su došle u nizu od 2012-15. U godinama koje su usledile Đoković je osvajao veliki broj turnira, nijednom manje od sedam, a 2015 je sa jedanaest titula postavio lični rekord. U toj ubitačnoj seriji po prvi put su padali Monte Karlo i Rolan Garos, ali nažalost ne i olimpijski turnir.

Nikolaj Davidenko (2009)

Rus je sve iznenadio svojim trijumfom na prvom turniru koji se održao u prestonici Engleske. Ta godina je za njega bila najplodnija posle 2006 kada je takođe osvojio pet titula. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će da usledi veliki pad u njegovoj igri, ali i karijeri.

Remember when Nikolay #Davydenko produced some magical tennis to win the first #ATPFinals in London in 2009?

📹 >> https://t.co/C0aYPbIepd pic.twitter.com/hzzj35t7vM

— Live Tennis (@livetennis) November 8, 2017

Iako je 2010. započeo odlično pobedom u Dohi, Davidenko doživljava povredu zgloba zbog koje ne samo da do kraja godine nije uspeo da pobedi ni na jednom turniru, nego čak ne bude ni u jednom finalu. Do kraja karijere osvojio je samo još jednu titulu (Minhen 2011).

Rodžer Federer (2010, 2011)

Mnogi su već tih godina mislili da se Švajcarac lagano bliži svom kraju. Iako je pobedio na dva uzastopna završna turnira, Federer je tih godina imao i dosta problema. Doduše, ne tolikih da 2011 ne osvoji četiri turnira, a godinu dana kasnije čak šest.

Was it ever in doubt?

Roger Federer has bounced back from his first-match nightmare at the ATP Finals.

👉 https://t.co/wyPfLHDFmd pic.twitter.com/HCnwGbwxry

— BBC Sport (@BBCSport) November 13, 2018

2012 uzima svoj sedmi i pretposlednji Vimbldon, ali i tri Mastersa i vraća se na prvo mesto na ATP listi. Ceh plaća naredne godine kada zbog povrede leđa ne uspeva da uradi ništa značajnije.

Endi Mari (2016)

https://twitter.com/tennisnewschan1/status/1060457411952234497

Britanac je te godine skinuo sa trona Novaka Đokovića ne samo u Londonu, gde ga je savladao u finalu, već mu preoteo i poziciju na vrhu liste najboljih tenisera. Nažalost, ispostavilo se da je to poslednja velika stvar koju smo dočekali od Marija. Posle najbolje godine u karijeri, osvajanja drugog Vimbldona, tri Mastersa i olimpijskog zlata, Mari počinje da oseća posledice problema sa kukom koji i dalje traju. 2017 pobeđuje u Dubaiju, ali mu taj trijumf do danas ostaje poslednji.

Grigor Dimitrov (2017)

Koliko god da je bilo iznenađenje to što je Bugarin prošle godine pobedio u Londonu, ništa manje šok nije izazvalo ono što je uradio ove godine. Tačnije, Dimitrov ove godine nije uradio ništa, osim ako u to ne ubrojimo razočarajuće nastupe gde god se pojavio. Izuzev finala u Roterdamu, nigde nije pokazao skoro ništa od onoga zbog čega su ga godinama svrstavali među najtalentovanije tenisere na ATP sceni, neki čak proglašavali i budućim Grend slem šampionom.

There have been 13 first-time champions at the World Tour final, Grigor #Dimitrov added his name to that illustrious list with his 2017 victory >> https://t.co/F33k2lbUJ1 pic.twitter.com/GmP0z3YmmB

— Live Tennis (@livetennis) November 9, 2018

Od svih pobednika završnog Mastersa u poslednjoj dekadi, Bugarin je imao najlošiju sledeću sezonu.