DULE SAVIĆ OTKRIVA ZA MERIDIAN: Pamte me po golu protiv Arsenala, ali on nije najlepši i najdraži u mojoj karijeri! (VIDEO)

Malo koji fudbaler sa naših prostora može da se podiči statusom koji ima legendarni golgeter Crvene zvezde, Dušan Dule Savić!

Navijači Crvene zvezde ga obožavaju, što je potpuno normalno i srazmerno radosti koju im je nekada sjajni napadač donosio svojim spektakularnim golovim. Ali je pored toga, rođeni Ubljanin je uvek izazivao veliko poštovanje najvatrenijih pristalica najvećeg rivala, Partizana.

Da li je takvo stanje stvari bilo zbog izvenrednog fudbalskog umeća? Zbog uvek umerenih izjava i džentlmenskog odnosa prema velikom rivalu?

Ne može sa sigurnošću da se kaže, ali jedno je sigurno, Dule Savić je istinska legenda. Upravo je sjajni fudbalski majstor bio gosto nove epizode Meridianovog podkasta Sport fokus u kojoj smo imali prilike da otvorimo brojne teme.

Naravno, kao što je i očekivano, početak je bio posvećen uspesima koji su u prethodnih godinu dana uspeli da ostvare Crvena zvezda i Partizan, ali i nacionalni tim naše zemlje.

Večiti rivali su se domogli osmine finala evropskih takmičenja, dok je reprezentacija Srbije pod komandnom palicom Dragana Stojkovića Piksija uspela da obezbedi direktnu vizu za Svetsko prvenstvo u Kataru.

Da li odlični rezultati ulivaju poverenje da je konačno došlo vreme za preporod?

– Imali smo odlične rezultate Crvene zvezde i Partizana u evropskim takmičenjima, pored toga reprezentacija se na jedan dominantan način plasirala na Svetsko prvenstvo u Kataru. Da li je to naznaka preporoda? Rekao bih da nije, jer preporod već postoji, u toku je. Možemo samo da očekujemo bolje rezultate – počeo je Dule Savić razgovor za Meridian sport.

Detalj koji je bio posebno interesantan za sve velike Zvezdaše kao što je Dule Saviće, jeste odlično izdanje aktuelnog šampiona Srbije u revanš meču protiv Rendžersa u okviru osmine finala Lige Evrope.

Crvena zvezda je bila u nezavidnom položaju, imala zaostatak od tri gola, ali je beskompromisno ušla u meč i pokazala fudbal koji do sada nismo imali prilike da vidimo.

Ostvarena je pobeda, ali nije bila dovoljna da crveno-beli prođu u četvrtfinale Lige Evrope. Bez obzira na sve, legenda Crvene zvezde smatra da je srpskom timu nedostajalo malo sreće…

– Crvena zvezda je po mom mišljenju bolja od Rendžersa, ali je usled spleta nerećnih okolnosti tim iz Glazgova otišao dalje. Tu pre svega mislim na prvi meč gde se ispostavilo da nije bilo „ove nove tehnologije“ Crvena zvezda bi sa golom iz penala u najmanju ruku uspela da izvuče 3:3. Međutim, kada u revanšu jurite minus tri nije nimalo lako. Zvezda je dala dva gola, primila jedan u situaciji gde povređen igrač nije uspeo da stigne protivnika, još na sve to promašene su tri ili četiri stopostotne šanse. Kada promašite toliko šansi protiv kluba kao što je Rendžers nije realno da se nadate prolazu. Ali ispadanje u osmini finala Lige Evrope nije ukaljalo ugled Crvene zvezde i nije poništilo sve ono što je uradila u dosadašnjem periodu.

Dobre igre u Evropi su se reflektovale na domaći šampionat, u kojem je Crvena zvezda uspela da stigne zaostatak u odnosu na Partizan.

Da li su obaveze u Ligi Evrope sputali Crvenu zvezdu u šampionatu Srbije?

– Crvena zvezda već pet sezona igra na veoma visokom nivou. Neki “glupi” promašaji i ispušteni bodovi protiv Radnika iz Surdulice su mogli skupo da nas koštaju. Ali smo dobrom igrom uspeli da sustignemo Partizan i sada je sve ostvoreno. Bilo je evidentno da je Crvena zvezda u Evropi igrala kvalitetnije, osim prvog poluvremena protiv Partizana i još nekih utakmica. To je uslovno rečeno normanlo, Crvena zvezda je klub koji živi za velike utakmice. Nažalost, mi nemamo kvalitetno prvenstvo, tako da su prave utakmice u Evropi – ističe Dule Savić i potom otkriva recept za osvajanje titule u domaćem prvenstvu:

Utakmica sa Rendžersom u Beogradu je izdanje Crvene zvezde koju žele da vide svi navijači kluba i to je pravi recept za osvajanje titule!

Za dobre igre Crvene zvezde mnogi kao jedog od glavnih „krivaca“ vide prvog šefa struke, Dejana Stankovića.

Kakav je utisak ostavio Dejan Stanković u dosadašnjem mandatu na stadionu „Rajko Mitić“?

– Od kada je fudbala trener je uvek kriv. Kada nema rezultata trener je kriv, a kada ekipa pobeđuje zaslužni su majstori na terenu. U malo klubova u svetu se dešava da se treneri izdignu iznad kluba. To su mogli samo veliki ljudi i lideri koji su pronašli način da se pitaju za sve bitne stvari u klubu, kao što je legendarni Miljan Miljanić, u Engleskoj su to bili Ferguson Venger – rekao je legendarni Dule Savić i dodao:

– Što se tiče Dejana Stankovića, on jeste došao na dobre temelje koje je postavio Vladan Milojević, ali to ne umanjuje njegove uspehe. Kada ste trener Crvene zvezde svake godine vaš tim mora da pokaže bolju igru u odnosu na prethodnu. Neophodno je ostvariti bolje rezultate u Evropi nego ranije, jer Zvezdaška javnost smatra da se osvajanje titule u domaćem prvenstvu podrazumeva. Tako da bismo mogli da damo pravu ocenu o radu Dejana Stankovića najbolje je da sačekamo još godinu ili dve. Pokazao je trenerski talenat, ali ima još prostora za napredak – objašnjava Dule Savić.

„Ovo danas ne može da se poredi sa našim vremenom“

Crvena zvezda i Partizan su konačno postali bitan faktor u evropskim okvirima, da li to podseća na vremena kada je Crvena zvezda stizala po pravilu do završnice velikih evropskih kupova?

– Nije za poređenje. Format takmičenja je znatno promenjen. Ako se samo setimo velikog uspeha koji je ostvarila Crvena zvezda 1991. godine u Bariju možemo videti da je osvojen trofej nakon svega devet odigranih mečava. Tako je bilo i u Kupu kupova i Kupu UEFA. Sada je ritam surov, Crvena zvezda je u sezoni 2017/18 odigrala 14 mečeva do Nove godine. Da moja generacija odigra toliki broj utakmica bilo je potrebno oko dve godine. Nekada su se više iščekivali mečevi, a da budemo iskreni igrali smo protiv jačih klubova od samog starta – uporedio je Dule Savić.

A onda je nekada sjajni napadač nastavio sa objašnjenjem… Sistem i filozofija su bili drugačiji nego danas.

– Tada nisu dovođeni skupi igrači kao danas. Ne mislim tu samo na Crvenu zvezdu, već i na ostale klub u staroj Jugoslaviji. Crvena zvezda je oslanjala na sopstveni pogon. Što se tiče trenera kao što je Branko Stanković, za njega nije bilo bitno koliko koji igrač ima godina. Njegovo mišljenje je bilo da kada si već igrač Crvene zvezde znaš sve da napraviš na terenu, njegovo je samo bilo da fizički i mentalno spremi ekipu za velike izazove. Mi smo protiv Vest Bromvič Albiona u Beogradu na klupi imali rezervnog golmana i četiri igrača iz omladinske škole. To je jako važna informacija, pogotovu kada se osvrnemo da smo mi tada igrali četvrfinale Kupa UEFA protvi ekipe koja je bila evropski hit i jedna od najjačih u Engleskoj. Branko Stanković nije tražio alibi za potencijalni neuspeh, nije bitno da li ne igra Pižon ili Dule Savić, bilo je bitno da funkcionišemo kao tim koji može da pobedi svakog i rezultat je na kraju došao.

Slavna generacija Crvene zvezde koju su predvodili Dule Savić i Vladimir Petrović Pižon je stigla do finala Kupa UEFA 1979. godine, šta je nedostajalo da vaša generacija osvoji prvi veliki trofej za crveno-bele?

– Nedostajalo da postignemo dva gola na gostujućem terenu. Šalu na stranu, to je bila jedina utakmica u kojoj nismo koristili šanse. To nije bilo karakteristično za nas, do finala smo bili veoma ubojiti, ali veliki broj promašaja nas je koštao velikog evropskog trofeja. Mada kada pogledamo realno sa ove distance možda nismo bili zreli kao ekipa za trofej Kupa UEFA. Bez obzira na sve, mislim da ljudi nisu bili svesni koliko je to veliki uspeh. Dragan Džajić je u jednom intervjuu rekao da je uspeh iz 1979. godine, mogao da se izjednači sa uspehom iz Barija 1991. godine.

Dule Savić je u crveno-belom dresu odigrao 202 meča i postigao 123 gola. Neki od njih su bili od izuzetne važnosti, a koji je posebno ostao urezan u srcu?

– Uvek su najdraži oni golovi koji su donosili trofeje, oni koji su vam stvarali ime, oni koji su bili zaslužni za prolaz ekipe u narednu fazu nekog evropskog takmičenja, ali svi smo saglasni da je moju karijeru obeležio gol protiv Arsenala. Bio je to lep i spektakularan gol, ali moram da naglasim da je kompletna akcija bila perfektna. Uvek se šalim da smo mi pre trideset godina igrali akcije koje danas igra Barselona, to su oni ukrali od nas – dodaje Dule Savić i potom otkriva:

– Međutim, ima golova koji su meni lično izuzetno važni. Jedan od najvažnijih je prvi u derbiju protiv Partizana 1974. godine. Kao mali sam maštao da igram večiti derbi na stadionu Crvene zvezde, da postigne gol i da na kraju mogu da se vratim na Ub. Ali u prvom derbiju se ostvarilo više od toga, prva stvar igrao sam zajedno sa Draganom Džajićem, a drugo uspeo sam da postignem gol. Tako da je jedan mali Ub uspeo da pobedi Partizan, stvarno je bilo nestvarno!

Ali ni to nije sve…

Pored toga tu su još dva moja pogotka o kojima se malo priča. Oba sam postigao u Kupu UEFA, prvi je bio protiv Dinama iz Berlina koji nisu puštali često na TV špicama, ali da su ga puštali videli bi da je to strašan gol glavom bio. Realno govoreći ni ta utakmica nije imala neku veliku vrednost, izgubili smo 5:2, tako da se tom mom pogotku odmah „umanjuje“ i lepota i težina. Drugi je bio protiv Herte u Beogradu kada smo pobedili 1:0, o njemu se malo više pričalo samo iz razloga zato što smo pobedili.

„Retkost je da mala varoš kao što je Ub iznedri pet reprezentativaca!“

Kao što smo imali prilike da pomenemo, Dule Savić je rođen u maloj varoši kao što je Ub, odakle su potekli brojni fudbalski majstori kao što su između ostalog Dragan Džajić i Nemanja Matić.

Kakvu tajnu krije UB?

– Često sam dobijao to pitanje, pa sam pokušavao da smislim pametan odgovor, ali nisam uspeo. A onda sam došao na ideju da iskopiram legendarni mit o košarkašima i Čačku – počeo je Dule Savić i potom odmah nastavio:

– Postoji legenda da ko opere ruke u Moravi u Čačku da će postati vrhunski košarkaš. Budući da mi nemamo veliku reku na Ubu kao što je Morava u Čačku, morao sam da budem kreativniji. U centru Uba postoji tzv. „Konjski vir“ na kojem nam je bilo zabranjeno da se kupamo kada smo bili dece, došao sam na ideju da izjavim da ko opere noge u „Konjskom viru“ da će taj postati vrhunski fudbaler. Neki ljudi su poverali u tu moju priču, pa sam morao da se poravdam…

Ali šalu na stranu, stvarno je retkost da tako mala varoš kao što je Ub iznedri pet reprezentativaca. Tu su još i brat Nemanje Matića, Uroš koji ima lepu nternacionalnu karijeru, kao i moj sin Vujadin koji će „morati“ poslednju sezonu u karijeri da odigra u očevom zavičaju. Biće fenomenalno da tri generacije Savića koja igra za Jedinstvo.

Fenomen – Dule Savić!

Pored zapaženog učinka na travnatom terenu, Dule Savić je dobio dodatni publicitet pojavljivanjem u domaćoj kinematografiji.

Zanimljivo je da se jedan od najboljih igrača Crvene zvezde našao u filmovima koje su režirali veliki navijači Partizana

– Uvek volim da kažem da su navijači Partizana zbog generacije za koju smo igrali Pižon i ja imali ružno detinjstvo. Zbog toga su morali da mi se osvete tako što će me staviti u neki film. Ali ispalo je da su se prevarili, replike iz tih filmova su postale kultne.

– Sjajni reditelji, Raša Andrić i Srđan Dragojević, su veliki navijači Partizana, ali su bez obzira na sve učinili veliku čast što sam bio deo njihovih projekata. Nisam verovao da film „Munje“ može da bude uspešan, čak sam nakon premijere bio malo razočaran, ali se ispostavilo da je film ušao u legendu. A to što su me ubacivali u svoje filmove samo znači da je postojao jedan odnos uzajamnog poštovanja bez obzira na navijačke razlike, to se danas nažalost retko viđa… – podvukao je Dule Savić.

PIKSIJEVA SRBIJA SE NIKOGA NE PLAŠI! Dule Savić veruje u „Orlove“: Neće ustuknuti pred Brazilom i Nemačkom!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Mirko Poledica: Zvezda ima individualce, ali Partizan je bolji tim! EP37