KAD BELA TAČKA POSTANE CRNA: Ili kako je Sautgejt upropastio sve što je mogao?

Nakon dugo godina busanja u grudi najavljivanja medalja, pehara i čega sve ne, Englezi su ove godine konačno ušli u finale jednog takmičenja. Mogli su i do titule da ne beše dosta loših odluka selektora Gereta Sautgejta.

Pre nego što se osvrnemo na greške, moramo da se osvrnemo i na dobre strane Sautgejta. Selektor Engleske je, za razliku od mnogih prethodnika, imao viziju.

Kao neko ko je dugo pekao zanat u mladoj selekciji, pa potom i kao asistent u A timu, Sautgejt je tačno znao koje su prednosti Engleske, a koje mane.

I uspeo je prilično vešto na ovom Evropskom prvenstvu da pojedine fudbalere napravi mnogo boljima nego što to objektivno jesu.

Recimo, Kalvin Filips je od prosečnog igrača u Lidsu izrastao u pravi bedem na sredini terena. Luk Šo jeste standardni bek Mančester junajteda, ali je tek u reprezentaciji pokzao kakvim, pre sveta, napadačkim potencijalom raspolaže.

Bukajo Saka je od igrača koji pleše na ivici startera i rezerviste u Arsenalu došao do uloge neizostavnog šrafa kod Sautgejta…

Uz pojedine trenutke sreće, selektor Engleske je taktički izuzetno postavljao utakmice. Setimo se samo one pobede nad Ukrajinom od 4:0, a lako je moglo da bude i mnogo više.

I u prvih 45 minuta taktika Engleza protiv Italije je delovala odlično. Nisu “azuri” imali nikakvog rešenja za defanzivu rivala.

Engleska je svakog ofanzivca iz trija Kjeza – Imobile – Insinje okruživala sa dvojicom, ponekada i trojicom igrača. Jednostavno, činilo se da “gordi albion” ide ka sigurnoj pobedi…

Međutim, Italijani su u drugom delu zagospodarili terenom i bilo je pitanje samo kada će dati gol. Odmah je Sautgejt tu napravio grešku pošto je umesto balansa ili blage ofanzive naredio da se svi povuku na 40 metara od gola.

Jasno je u takvoj situaciji da nije pitanje da li će odbrana pući i primiti gol, već kada…

Zaista čudi odluka Sautgejta da verovatno i najplemenitijeg engleskog vezistu Džeka Griliša drži na klupi sve do 99. minuta?!

Pravi potop je usledio kada je za penal seriju uveo Markusa Rašforda umesto Džordana Hendersona (koji je i sam ušao u igru 74. minutu) i Džejdona Sanča umesto Kajla Vokera.

Posebno čudi prva izmena pošto Henderson i u Liverpulu izvodi penale i to sa ogromnim uspehom. Da nije tako ne bi bio kapiten i čovek koji preuzima odgovornost u svakom trenutku.

Uvoditi umesto njega momka od 23 leta koji se još nije profilisao kao važan šraf Junajteda je pucanj u nogu koji je Sautgejt skupo platio.

Rašford je promašio penal. Za njim i Sančo. I taman kada se očekivalo da će peti penal izvesti neko od iskusnijih kajli u timu (Griliš, Sterling, Šo…) loptu je uzeo 19-godišnji Bukajo Saka?!

Na stranu njegov talentat, ali dečko od samo 19 leta se nije do sada susretao sa pritiskom takve vrste. I naravno da se slomio pošto mu je (fantastični) Donaruma odbranio penal vredan titule prvaka Evrope.

Time je Sautgejt uprskao apsolutno sve dobro što je napravio na ovom turniru (a bilo je dosta toga) u samo tri poteza…

Na kraju je bela tačka koja obeležava 11 metara za Engleze postala crna, a za Sautgejta mračno crna pošto je tokom igračke karijere promašio onaj penal protiv Nemačke 1996. godine.

Zbog svega toga moraće u narednim danima da se suočava sa salvom kritika. I to ne samo u Engleskoj…

JEZIVO: Saka, Rašford i Sančo na meti rasista!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: SLAVIŠA JOKANOVIĆ | Priče iz kraja #39