Avdalović: Dete sam Partizana i kad Obradović odluči da ode, voleo bih da budem trener crno-belih

Kao igrač bio je nadasve pouzdan. Za Vuleta Avdalovića ste uvek mogli da kažete da će dati maksimum i ispuniti postavljen zadatak. Igrao je za Partizan, Valensiju, Albu… Bio je mladi, studentski i seniorski reprezentativac. Učestvovao je na dva evropska i svetskom prvenstvu, Olimpijskim igrama, osvojio zlato sa univerzitetskom selekcijom 2001.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Po završetku karijere se opredelio za trenerski poziv. Drugu košarkašku etapu počeo je 2015. kao asistent u stručnom štabu Partizana. Potom je prešao u Megu, a pre dve godine se osamostalio i vodi OKK Beograd. A kako radi svedoči i odluka KS Srbije da ga postavi za trenera juniorske reprezentacije.

„Prošle godine su juniori osvojili zlato. Želja mi je da nastavimo niz, da probamo da ponovimo njihov uspeh”, počeo je za Meridian sport priču Avdalović, trener mladića od 18 godina koje za sedam dana u 14,30 u Tampereu očekuje premijerni meč Evropskog prvenstva protiv Italije.

Upitan da povuče paralelu između trenerskog izazova koji je pred njim sa onima koje je susretao kao igrač u mladoj reprezentaciji, odgovorio je:

„Nisam bio član svih mlađih selekcija, prvi put sam bio u reprezentaciji do 20 godina. Iskustvo koje imam kao igrač i kao trener govori mi da treba da se nastavi sa našom trenerskom tradicijom, malo starijom školom i ne smemo da zaboravimo na uspehe koje nam je donela u mlađim kategorijama i seniorima. Na nama je da sad prenosimo to znanje. Svakako uz usvajanje novih nekih stvari, jer treba da učimo od drugih zemalja, drugih trenera, ali takođe ne smemo da zaboravimo naše stručnjake koji su bili na dobrom putu kojim samo treba da nastavimo.”

Nekada su treneri mlađih selekcija imali za mentore Branislava Rajačića, potom i Boru Cenića. Avdalović kaže da veliku podršku ima od Aleksandra Bućana i da se gotovo svakodnevno čuje sa Vladom Jovanovićem. Ali, da li sada ima talenata kakvi su bili u njegovim generacijama Vladimir Radmanović, Miloš Vujanić, Nenad Krstić…

„I u tom pogledu ne smemo da odustajemo od principa koje smo imali. Talenti postoje. I u ovoj selekciji ih ima sigurno četvorica-petorica sa NBA potencijalom. Naravno, na njima je da li će potencijal razviti do tih visina, a na nama trenerima, ne samo u reprezentaciji, već i u klubovima, da iz njih izvučemo maksimum. Izuzetno je važno da se svakodnevno radi sa njima, da im se priča i objasni zašto se nešto radi. Dostigao sam maksimum potencijala koji sam imao, bio sam evroligaški igrač, a oni imaju veći potencijal. Mene i još neke igrače je izdvojio pristup treningu, svakoj utakmici, vrlo ozbiljan pristup životu i mislim da je za njih ključno da stvore takve radne navike. Nije im lako uz sve ove nove “stvari”, socijalne mreže… Dosta gledaju šta rade NBA i naši vrhunski igrači, ali ne vide suštinu. Prezentuje im se samo marketinški deo, hajlajtsi kako se to dešava na utakmicama i treninzima, ali se iza toga krije pristup svih tih velikana, naših i stranih. To će ih izdvojiti u odnosu na vršnjake i igrače koji su približno njihovim kvalitetima.”

U mlađim selekcijama bitnije od rezultata je razviti igrača. Ipak uspesima se gradi pobednički mentalitet. Na pitanje da li je moguće spojiti te dve „krajnosti” Avdalović odgovara:

„Recimo, bićemo sad zajedno 35 dana i u tom vremenu ih nije lako menjati. Mislim da se igrač razvija tokom cele godine u klubovima i reprezentaciji, ali i tokom leta kad su slobodni. U reprezentaciji je najbitnije da se stvori hemija da bi taj tim trebalo da donese uspeh. Uz to je i individualni napredak moguć, za njihov razvoj nije presudno da li ćemo uzeti zlato, srebro, bronzu ili ćemo završiti peti. Bitno je da shvate šta je tim, šta je reprezentacija, da shvate da imaju obavezu da dođu i imaju najpozitivniji pristup. Državni tim je nešto posebno, u njemu morate da date sve od sebe. Za tim i državu. Reprezentacija je iznad svih nas i taj duh treba da se oseti već u juniorima, kako bi došli spremni za seniore. Već sam istakao da imaju talenat, a pristup reprezentativnim obavezama je jedan od ključnih elemenata za njih u ovom uzrastu.”

Avdalović i njegovi vršnjaci su kao juniori bili motivisani za rad jer su imali osnov da se nadaju da će zaigrati za Partizan i Zvezdu. Priliku da zaigraju i osete najjača međunarodna takmičenja vrlo rano su dobili Rakočević, Vujanić, Krstić, Perović, Peković… Situacija je sad sasvim drugačija…

„Drugačija su vremena. Partizan na evroligaškoj sceni i Zvezda na nekom drugom vrhunskom nivou takmičenja su davali šansu domaćim igračima. Nije bilo toliko stranaca, dvojica-trojica po timu. Od naših igrača su se na tim utakmicama stvarali vrhunski asovi. Ono što je godinama radio Partizan je iz sadašnjeg ugla potpuno neverovatno. Setimo se samo koliko je igrača prošlo kroz taj klub koji su posle nosili reprezentaciju, što je fenomenalno. Vremena su takva da je sad praktično nemoguće u Partizanu izvesti da neki mlad igrač dobije šansu. U Zvezdi se prošle godine pojavio Nikola Topić i dobio priliku. Šteta je što se povredio, ali mislim da taj jedan vrhunski igrač ne sme da bude izuzetak. Mislim da bi i neki drugi mlađi igrači trebalo da dobijaju šansu. Mega je klub koji daje šansu mladima, iako to nije evroligaška scena, opet je značajno za njih da igraju Jadransku ligu. I kroz Megu je godinama unazad takođe prošlo dosta igrača koji su postali A reprezentativci. To je klub na koga bi mnogi mogli da se ugledaju.”

U prvom kontrolnom meču sa Nemačkom plavi su slavili sa 88:81, danas sledi nova provera sa istim protivnikom. Nedelju dana pred premijeru sa Azurima, Avdalović o ambicijama kaže:

„Želimo da uzmemo neku od medalja. Do sad smo igrali sa Slovenijom koja se pokazala kao dobar protivnik i Crnom Gorom. Bez trojice, četvorice igrača došli smo do pobede, videli neke dobre, ali i dosta loših detalja na kojima treba da se radi. Nemačka je poslednja provera pred prvenstvo gde smo u grupi sa Italijom, Letonijom i Izraelom. Azure smo upoznali u Manhajmu, izgubili smo od njih. Oni će takođe imati na raspolaganju neke od najboljih igrača koji nisu bili na turniru Albert Švajcer. Letonija i Izrael su nezgodni. Letonija igra drugačije nego većina ekipa sa kojima smo igrali. Izrael je takođe poznat po atipičnoj košarci, godinama unazad imaju dobre rezultate u mlađim kategorijama. Posle toga najvažnija utakmica će biti ta prva posle grupe. Sve ekipe prolaze dalje, pa znamo da će nam rival biti Litvanija, Španija, Finska ili Slovenija. Na prvenstvima mladih, pokazalo se i u Poljskoj, najmanji znak opuštanja kad se igra sa slabijim protivnikom skupo košta. Takva greška apsolutno ne sme da se desi, jer u turnirskom sistemu to te deli od vrha i borbe za opstanak. Mladi su imali otvoren put do finala, a na kraju su se borili od 9. do 16. mesta. Takođe, ako idemo na jačeg protivnika, treba da znamo da je to presudna utakmica i da svako mora da pruži maksimu da bi se ostvario rezultat.”

Vule Avdalović ima ambicije da kao trener dostigne iste visine kao u igračkoj karijeri. Ističe da se pronašao i da uživa u poslu i radu sa mladima u OKK Beogradu. Naglašava da još skuplja iskustvo i veruje da stepenice ne treba preskakati, već ići korak po korak. Iz „njegove” ekipe Partizana stasala trojica trenera – Petar Božić, Nenad Čanak i on, a zanat su krali još dok su igrali.

„U kontaktu sam i sa Čankom i sa Perom. Sigurno je dosta na nas uticao taj period koji smo proveli zajedno u Partizanu sa Duletom Vujoševićem. Prvenstveno mi znači zbog odnosa i rada sa mladim igračima i na sve nas je sigurno pozitivno uticao. Imao sam i druge trenere sa kojima sam sarađivao. Od svakog sam nešto „pokupio”, ali pravim svoju filozofiju o priču. Na primer, vidim da trening kroz koji smo mi prolazili jednostavno nije sto odsto primenljiv za današnje generacije. U nekom trenutku mora da se koriguje intenzitet i količina rada, jer način odrastanja naše generacije i današnje dece nije isti. Ipak, dosta stvari koje smo radili u Partizanu primenjujem i ja.”

Božić i Čanak su se opekli u Partizanu. Na pitanje da li u budućnosti vidi sebe u klubu njegove mladosti, odgovara:

„Sigurno mi je najveća želja da u jednom trenutku preuzmem Partizan. Znamo da je Željko Obradović trener i da će biti još neko vreme. Kad jednog dana odluči da ode, sigurno će meni i većini trenera biti želja da vodimo Partizan. To postoji u meni, dete sa Partizana, sve mlađe kategorije sam prošao kao igrač, bio kapiten, pomoćni trener…”

Posle sjajne sezone crno-belih došla je ne baš idealna. Odgovorom na pitanje čemu se kao partizanovac nada u sledećoj sezoni Avdalović je pred polazak sa ekipom na ručak, zaključio razgovor:

„S obzirom da vidimo šta se dešava u ovom prelaznom roku, očekujemo nešto sasvim novo. Mislim da prave dobru selekciju, sve su to vrhunski igrači koji su potpisani. Nisam siguran ko će biti od domaćih igrača, koji po meni imaju presudnu ulogu. Osnova od domaćih igrača u principu drži svlačionicu, trening. Sa previše stranaca, domaći postaju praktično nebitni, što ne vodi dobru. Zato uz te strance koji su došli očekujem i kvalitetne domaće igrače. I mislim da bi mogli da naprave dobru ekipu i kao pre dve godine probaju da se domognu fajnal fora.”

U videu an Jutjub kanalu Meridian sporta između ostalog možete videti i kako je Avdaloviću da sad trenira sinove nekadašnjih saigrača, te da li su Aleksa Stanojević i Uroš Šuput bolji od Jove i Predraga.