Tomovićeva zahvalnost Sferopulosu na lekciji o najvećem rivalu: U teškim trenucima Janis prvi dolazi sa osmehom, Kalinić čuje i kad ne sluša

Badnje veče okupulja porodicu za astal. U toplini doma čuje se pucketanje badnjaka, a crveno-bela familija je uz posnu trpezu dobila desert sa posebnim ukusom. Janis Sferopulos je produžio ugovor sa Crvenom zvezdom Meridianbet, čime je uneo dodatnu radost u crveno-bele kuće.

Došao je pre više od godinu dana dana da ugasi požar, a postao je vinovnik uspeha, lice i mozak operacije. Ali, na zvezdanom putu nije sam, uza sebe ima vojnike koji rade do kasno u noć kako bi priprema bila savršena. Tomislav Tomović je jedan od njih – čovek čija pojava može da prevari gledaoce kraj malih ekrana da na Zvezdinoj klupi sedi Toko Šengelija. Direktno sa plaže je stigao na Mali Kalemegdan u eri Duška Ivanovića, a sudbina je htela da upozna Sferopulosa – koji mu je postavo više od saradnika. Danas prijatelji – zajedno kraj terena, ali i na novogodišnjem koktelu. Prisutni u Kraun plazi su mogli da vide zajedništvo Zvezdinog stručnog štaba i kada košarka nije glavna tema, već čašica razgovora i dobro druženje. Porodice su im se okupile na jednom mestu – nakratko su mogli da uživaju u plodovima rada, ali su uveliko u svojim glavama imali nacrt narednog protivnika.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

“Biti asistent, saradnik, prijatelj Janisa Sferopulosa je zaista sjajno! Prvenstveno bih voleo da istaknem kod njega ljudske kvalitete i osećaj normalnog odnosa. Naravno, poslovna saradnja se podrazumeva i ona je izuzetna – zato što postoji razumevanje, poštovanje i uvažavanje asistenata čije mišljenje izuzetno uvažava. To nam daje elan i značaj da doprinosimo. Nebitno da li se predlozi usvajaju ili ne – mnogo znači kada se sasluša, pa se razmisli i diskutuje. Takve situacije nama asistentima olakšava da se osećamo slobodno kada sarađujemo. Kada imate pet glava koje daju svoje viđenje, mislim da se tako dolazi do najboljeg rešenja”, rekao je Tomović za Meridian sport.

Iako je imao legitimno pravo da se tadašnjim trenerima zahvali na saradnji, odlučio je da zadrži gro stručnog štaba, što je još jedan pokazatelj Sferopulosove veličine.

“Veoma je lepo sarađivati sa Janisom zato što imate osećaj normalnosti. Svi se osećamo kao porodica. Stalno je pozitivna energija u kanceleriji. I kada nije dobro, trudimo se da budemo složni. Upravo se tako sve lakše prebordi. On je čovek koji čini da raspoloženje bude takvo. On kreira okruženje i prenosi na ostale. Mnogo znači svima nama. Svakom stafu je potrebno vreme da postane ujedinjen i da se formira. Mislim da smo prošle godine uspeli. Jeste bile turbulentno, ali otvorenost od samog početka je učinila da se lako međusobno adaptiramo. Čim jee stigao, odmah nam je poručio da svi možemo da ostanemo. Ko nije želeo, naravno da je mogao da ode. Nije došao sa predrasudama, što meni mnogo znači, kao i mojim kolegama. To je njegov veliki kvalitet. Njegova ljudskost donosi sve ovo što se dešava u timu, kao i za sve oko kluba. Sa druge strane, velika odmerenost i skromnost. Na taj način kada se na okupu nađe pozitivina grupa ljudi – sve je lakše”.

S plaže u Crvenu zvezdu

Grčki strateg u Beograd nije stigao sam, već je zajedno sa njim put novog izazova krenuo i Vasilis Jorgotelis, koji je takođe produžio vernost crveno-belima.

“Gledam iz perspektive posla kojim se bavi. Veliki je podvig kada vi imate čoveka koji je spreman da vas prati deset i više godina. To znači da se taj neko oseća dobro pored vas. Automastki je značilo i za nas, i govorilo mnogo o Janisu. Ako je neko uz vas toliko dugo, čak i u trenucima kada nema posla, to znači da taj neko ima određene kvalitete. Vasilis je takođe sjajan tip i stvarno smo dobro legli jedni sa drugima. Sigurno da je mogao da ima krene samostalnim putem, ali očigledno znače mnogo jedan drugom i pomažu se međusobno. Mi smo došli kao dodatak na celu priču”

Uloga Jorgotelisa je specifična i istovremeno neobična. Učinio je da period adaptacije prođe značajno brže nego što je bilo očekivano. Janis i Vasilis su znali gde dolaze, tako da su vrlo brzo osetili puls kluba kao što je Zvezda.

“Svaki glavni trener nosi sa sobom određenu filozofiju. Kada dođete u novi klub, svoje ideje treba da prenesete na tri čoveka. Ukoliko imate čoveka pored sebe – koji zna kako reagujete, mislite, dišete – onda je mnogo lakše da kroz njega prenesete na ostatak stručnog štaba. To je svakako plus sa Janisa i zato je uloga Vasilisa specifična. On nije klasičan pomoćnik. Vasilis je dopuna glavnog trenera. Svako ko se bavi ozbiljno ovim poslom, treba da ima svoje ljude kojima veruje. Postoji million primera koji potvrđuju reči. Aleksandar Đorđević ima dva, tri čoveka koji stalno idu sa njim… I tako mnogi drugi”.

Ko god je imao priliku da izbliza posmatra saradnju Zvezdinog stručnog štaba zaista je mogao da vidi kompaktnu celinu.

“Nije fejk! Svi mi uđemo i u nervozu, ali naši odnosi zasita nisu lažni. Važno za celu priču je činjenica da je Sferopulos deset godina bio asistent, tako da razume koliko je naš posao zahtevan, a u realnosti neprimetan. Mnogo je bitno što razume sve to. Izgradio je odnos sa nama. Zato sam izdvjio njegove ogromne ljudkse kvalitete, jer mislim da je doprinelo da atmosfera bude sjajna. Koliko god bude teško, uvek se trudimo da budemo zajedno”.

Naravno, postoje situacije kada Sferopulosov temperament dostigne tačke usijanja.

“Veoma malo trenera je koji su ravni. Normalno je da ima karakter što veoma poštujem. Da bi mogao da upravljaš sa 12 igrača, stručnim štabom, odnosima u klubu – jednostavno moraš da imaš nešto u sebi. U teškim situacijma je prvi koji sutradan dođe sa osmehom, sa novom idejom… Stalno okrećemo sve na pozitivu”.

Tomović ne krije da je mnogo naučio iz rada sa 57-godišnjim strategom iz Soluna.

“Prvi važan momenat je bio Niš. To ostavilo trag na celu grupu. Na mene je najjači utisak ostavila druga stvar. Pošto je radio u Olmipijakosu, gde postoji poseban rivalitet sa Panatinaikosom, Janis nas je naučio da ne bavimo protivnikom, najvećim rivalom, da ne obraćamo pažnju šta se priča okolo, već da budemo fokusirani na košarku kako bismo ostali mirni. To nam je donelo mnogo. Najbolja njegova lekcija za mene. Drago mi je što sam osetio tako nešto. Pričao je kako dok je bio pomoćnik u Olimpijakosu, stalno je osećao da se previše misli o najvećem rivalu. Kada je preuzeo prvi tim, učinio je sve što je mogao kako bi se takva razmišljanja prekinula. Da natera tim da stalno misli samo na sebe. Na taj način je uspeo da u kontinuitetu osvajao titule. Za mene je to jedna lepa lekcija i nešto posebno što je Janis uradio. Prvi trofej je svakako bio potvrda da radimo dobro i dao nam elan za dalje”.

Asistenti se nalaze u senci igrača i ne dobijaju lovorike slave, a posao koji radi zahteva 24-časovnu posvećenost košarci i Zvezdi. Igrač čim završi trening ili utakmicu, nema više brige u svojoj glavi, dok radno vreme trenera nastavlja da teče i često nema kraj, već samo novi početak. Ako je na rasporedu utakmica sa Parizom, znajte da je već dokumentovan Fenerbahče, dok je mnogo materijala obrađeno i za susret sa Monakom.

“Neću da se žalim, ali radimo zaista mnogo. Ako je sastanak sa igračima u 12, mi smo u Areni već u pola deset. Tada radimo zajedničke poslove, onda ide trening, pa ostaneš malo posle sa nekim igračem da radiš individualno, a tek posle stigneš kući gde počinje zapravo tvoj glavni posao. Sigurno preko deset sati dnevno smo usmereni na košarkaške obaveze. Najlepše kad me pitaju koliko imate slobodnih dana za Novu godinu. Slobodan dan ne postoji. Ima dana kada igrači dobiju voljno, pa ne moramo u halu, ali moram da otvorim lapotop, da pošaljem video Janisu, igraču… Ili možda neko od momaka nije igrao prethodnu utakmicu, pa odemo ipak u salu da odradimo. Kad se osvoji Kup, možda ima taj jedan dan kada baš ništa ne radimo. Ali, to je naš život”.

Sve je lakše kada imate radoznale učenike. Mnogo je odlikaša, a posebno se izdvaja jedan momak.

“Nikola Kalinić je neko ko čuje sve i kad možda izgleda kao da vas ne gleda i ne prati, ali sve upija i sve mu ostaje. Kalinić svakako, Luka je dobar, Teodosić, Nedović, Davidovac… Oni zaista pomno prate svaki detalj, u pola noći da ih pitate neke stvari, znali bi sve da vam kažu. Pogledaju video, pa te pitaju nešto što si mislio da neće primetiti. Iako nekad deluje da ne gledaju, pošto je svaki dan analiza i sigurno su umorni od svega, sve upijaju. Naši igrači su naučeni da je priprema važna. Imaju kulturu, Amerikanci možda drugačije gledaju, ali ne znači da ne prate”

Pitanje koje se nametnulo je došlo prirodno – ko ima najveći potencijal da sutra bude veliki trener?

“Kalinić! Opet moram njega da istaknem, jer mislim da Kalina zaista ima žicu. Naravno, Miloš Teodosić takođe. Ne znam da li ga zanima i kako bi sve išlo u svetu današnje košarke sa njegovim impulsivnim karakterom, ali definitivno da ako bi želeo, da bi mogao da bude ozbiljan trener”.

Praznici su uvek dani kada zamišljamo želje, a 41-godišnji Beograđanin se nada da će ponovo osetiti emocije koje su mu prolazile kroz telo na kraju prošle sezone.

“Voleo bih da ova sezone bude uspešna kao prošla, jer meni timski rezultat mnogo znači. Moji cilj je da mogu da dam sve od sebe kako bi pomogao timu. Za moje lične želje ćemo videti. Voleo bih da osetim ono što sam prošle sezone”, zaključio je Tomović za Meridian sport.

Bonus video: