Povratak dostojan istorije - Sanderlend pevao i kad je padao

Postoje klubovi u engleskom fudbalu koji su mnogo više od običnih subjekata, koji su ogledala svojih zajednica, simboli radničke upornosti, ponosa i identiteta. Sanderlend je jedan od takvih. Posle godina lutanja po nižim ligama, neuspesima i čak ispadanju u treći rang, Crne mačke su se, poput Feniksa, podigle iz pepela i konačno izborile povratak u Premijer ligu.

Na prepunom Vembliju, u jednom od najdramatičnijih finala plej-ofa za ulazak u Premijer ligu u poslednjih godina, Sanderland je ispisao novo, sjajno poglavlje svoje burne istorije. Heroj dana bio je tinejdžer Tomi Votson, koji je u petom minutu sudijske nadoknade pogodio mrežu Šefild junajteda i doneo timu sa severa pobedu od 2:1 – trijumf koji znači mesto u najjačem engleskom društvu posle osam teških godina.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Ova pobeda nije samo sportski uspeh, već i kulminacija izuzetno zahtevne i emotivne fudbalske epopeje. Sanderland je, pod vođstvom francuskog trenera Režisa Le Brisa, krenuo na put koji je delovao gotovo neverovatno – pogotovo posle prošlosezonskog skromnog 16. mesta u Čempionšipu. Malo ko je mogao da zamisli da će Mačke, predvođene gotovo isključivo mladim i neiskusnim igračima, da izbore povratak među najbolje.

Pored sportskog uspeha, promocija u Premijer ligu nosi i ogroman finansijski benefit. Prema određenim procenama Sanderlend će da inkasira najmanje 262 miliona evra, što je suma koja uključuje prihode od prodaje ulaznica, TV prava i komercijalnih ugovora.

Sanderlend je nekada bio stalni član elitnog društva – šestostruki šampion Engleske i klub bogate tradicije. Međutim, posle više neuspešnih kampanja u Premijer ligi, klub je 2017. godine završio na dnu tabele i ispao u Čempionšip. Umesto trenutnog povratka, usledio je još gori scenario – 2018. je ispao u Ligu 1. Za navijače je to bio pravi nokaut. Direkt u bradu.

Klub je postao simbol haotične fudbalske politike: česte promene trenera, nespretni potezi u prelaznim rokovima i vlasnička nestabilnost. Navijači su trpeli, ali su ostali verni. To je, nekako, u svim sličnim pričama sa srećnim krajem, konstanta. I u tom mračnom periodu, Stadion svetlosti je znao da okupi i po 30.000 ljudi na utakmicama treće lige.

Najlepša bajka evropskog fudbala: Sanderlend se vratio u Premijer ligu – i to kako!

Međutim, da nije bilo “prozora” u svet, pitanje je gde bi danas tumarale Crne mačke… Sada već čuveni Netfliksov dokumentarac “Sunderland ’Til I Die” postao je globalno poznat jer je surovo iskreno prikazao unutrašnju borbu kluba. A, upravo taj dokumentarac postao je neka vrsta katarze.

“Gledao sam Sunderland ‘Til I Die i zaljubio se u taj tim, te ljude, u tu priču“, priznao je za BBC Rob Mekelheni, glumac i suvlasnik Reksema, koji je takođe ispisao bajku ulaskom u Čempionšip.

Serija je inspirisala njegovu investiciju, zajedno sa Rajanom Rejnoldsom, u velški klub, ali i osvetlila globalno zanimanje za Sanderlendov uspon i pad. I sada, njegovu renesansu.

Globalna vidljivost donela je, dakle, novu pažnju klubu, ali i pritisak da se nešto promeni. Nova era započela je dolaskom francuskog investitora Kirila Luj-Drajfusa, potom njegovog partnera Kristijana Spikmana, koji su odlučili da prestanu sa “gašenjem požara” i krenu da grade od temelja.

Promene su dočekane sa mešavinom nade i skepticizma, posebno zbog nastavka prisustva direktora iz prethodne, kontroverzne uprave. Međutim, nova struktura tima ubrzo je počela da daje rezultate. Navijači su dobili osećaj da se gradi nešto novo – ne samo kroz rezultate, već i kroz atmosferu unutar kluba.

“Od prvog dana kad sam došao, do danas, to je potpuno drugi klub“, izjavio je kapiten Luk O’Najn za The Athletic. “To je moje lično mišljenje. Kao nebo i zemlja“.

Sanderlend se pod novim vlasništvom nije razbacivao novcem, uprkos činjenici da Luj-Drajfus dolazi iz jedne od najbogatijih evropskih porodica.

“Ovo nikada nije trebalo da bude priča o bogatoj porodici koja baca pare. Uvek je plan bio da se klub pažljivo gradi, organski raste i postane bolji. To je uvek bila Kirilova filozofija“, govorio je bivši direktor Džim Rodvel.

Tako je Sanderlend sistematski formirao najmlađi tim u Čempionšipu, ulažući u talente kao što su Kris Rig (17), Džob Belingem (19), Elijezer Majenda (20), Den Nil (23), pa i srpski as Milan Aleksić (19), koji je stigao iz kragujevačkog Radničkog za sumu od 3,5 miliona evra.

Povratak među elitu nije bio bez trzavica. Menjali su se treneri – od Džonsona do Nila, zatim Maubrija, Bila i privremenog rešenja Majka Dodsa, sve do dolaska Režisa Le Brisa, koji je postao peti trener pod novim rukovodstvom. Svaki od njih ostavio je trag, ali čovek sa diplomom u sportskoj fiziologiji i neko ko je većinu trenerskog posla proveo radeći sa mlađima bio je taj koji je sastavio sve delove u celinu i isporučio najvažniji rezultat.

Tek da se zna, u finalu na Vembliju, Sanderlend je stajao naspram Šefild junajteda, iskusnijeg i uigranijeg sastava, sa igračima koji zajedno imaju gotovo 300 nastupa u Premijer ligi. S druge strane, Crne mačke su istrčale sa jedanaestoricom od kojih niko nikada nije igrao u engleskoj eliti. Ipak, na terenu su porušene sve brojke i statistike. Sve prognoze. Ono što je presudilo bio je karakter, vera i talenat.

U vremenu kada klubovi jure globalno tržište, Sanderlend nije zaboravio lokalnu bazu. Istinski ju je negovao. Istovremeno, grad koji je dugo bio sinonim za industrijsku moć severoistoka Engleske, a potom i za siromaštvo i tranziciju, nikada nije okrenuo leđa klubu.

Na Stadionu svetlosti, koji prima više od 48.000 ljudi, redovno se okupljalo više gledalaca nego na pojedinim mečevima Premijer lige. Transparenti, pesme, podrška i u trenucima najtežih poraza – sve je to čuvalo duh istorijski važnog kluba. Zato ovaj uspeh Crnih mačaka nije samo sportski.

Povratak u Premijer ligu za Sanderlend je ulazak u svet drugačijih pravila. Biće potrebno ojačati tim, dovesti iskusnije adute i zadržati okosnicu koja je iznela sezonu. Ali i ostati dosledan, ne ponavljati greške iz prošlosti, kada su milioni trošeni na igrače koji nisu imali motivaciju da igraju za grb, već samo i isključivo za novac.

Na kraju, put koji je počeo u februaru 2021. porazom u Šruzberiju i sa Kirilom Luj-Drajfusom prvi put na tribinama, dobio je epilog trijumfom u Londonu. Osam godina lutanja, četiri godine u trećem rangu, nesrećni porazi, promene vlasništva i uprava – sve je to sada deo prošlosti.

Sanderlend se konačno vratio tamo gde oduvek pripada – u Premijer ligu.

Bonus video: