Ognjen Simjanovski - od basketa sa Nikolom Kalinićem do trofeja sa Srbijom: Znali smo da osvajamo titulu! Zvezda je Zvezda - mnogo mi znači što sam potpisao

„Jesu se Kusturica i Bjelica izdvojili priznanjima, ali ja bih istakao još jednog momka koji je odigrao neverovatno prvenstvo, bio naš najkonstantniji igrač uz njih dvojicu – Ognjen Simjanovski“, rekao je Stevan Mijović u razgovoru za Meridian sport.

Iako se nije našao u idealnoj petorci, (stručnom žiriju su verovatno trojica iz jedne reprezentacije bila mnogo…) talentovani plejmejker bio je neizostavni začin zlatne zakuske koju su pripremili mladi košarkaši Srbije na Evropskom prvenstvu u Tbilisiju. Taman kada se na trenutak smirilo, kada je kročio u svoju Suboticu i krenuo prema prodavnici, stigao je poziv, jer ne postaje se ipak prvak Evrope svaki dan.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Simjanovski je obavio kupovne zadatke, a onda izdvojio 15 minuta za naš portal kako bi pokušao da pretrese prethodnih dva meseca, koji su doneli najlepše trenutke u njegovoj košarkaškoj karijeri. Dečak od 15 godina je prvo krajem maja potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom Meridinabet, da bi avgust doneo bajku iz Gruzije. Posle 16 godina posta, Srbija je u konkurenciji kadeta došla do zlatne medalje na velikom takmičenju.

Subotičanin je kao mator, kao da iza sebe ima pregršt turnira na najvećoj sceni. Kao čovek a ne dete. Prosek od 18.1 poen po meču, uz 3.9 asistencija govori da je imao impresivnu statistiku i da pomalo nepravedno nije u prvom planu, što mu, čini se, savršeno odgovara, jer je tokom razgovora pokazao skromnost i istovremeno ozbiljnu elokventnost, koja nije baš uobičajena za momka od 15 godina.

“Nisu se slegli utisci. I dalje nam je finale u glavama. Ne znamo ni sami šta smo postigli. Medijska pažnja nas odvlači od stvarnosti. Emocije su lepe, ali i dalje se nije ništa složilo u našim glavama”, rekao je Simjanovski za Meridian sport.

Zvezdin mladi plejmejker se po prvi put u životu susreo sa snagom medijskih reflektora.

“Prija i ne prija. Kako kada… Naravno, lepo je kada vidimo nas u novinama, na društevnim mrežama… Ipak, biti u centru pažnje ume da ne bude lepo, a sada realno prija”.

Nisu slučajno bili tema na svim srpskim portalima. Zlato se piše u knjige, a put do postolja će se prepričavati. Čista dominacija u nokaut fazi, pa veliki preokret u finalu i potvrda šampionskog mentaliteta. Faktora ima mnogo, ali glavni pokretač je bila jaka svlačionica.

“Hemija je na prvom mestu. Bila je nestvarna! Mi smo znali da osvajamo i nijednog trenutka nismo sumnjali u naše sposobnosti. Zbog toga smo pregurali ceo turnir, zbog atmosfere koja je bila na vrhunskom nivou i koja je bila presudna”.

I kada su izgubilI od Španije u grupnoj fazi, video se žar u očima i hrabro srce. Svaki mig, svaki pokret, svaki uzdah je odisao jednistvom i timskim duhom.

“Već dve-tri godine se znamo i deo smo istih selekcija. Mislim da je sve posebno kliknulo posle poraza od Španije. Tu smo skupili redove i videli kakva smo zaista ekipa, i da možemo sa svima da igramo bez problema. I na tom meču, barem iz ličnog ugla, smatram da smo bili bolji. Poraz se desio i tada nam je bilo jasno da možemo da guramo do kraja”.

Da se nešto ozbiljno kuva, videlo se već u osmini finala. Grčka je potučena sa 27 razlike. Naredni korak je doneo Turke na borilište i novu dominaciju. Bilo je 94:73, a onda je stiglo na red polufinale. Komšijama su bridele uši, jer poraz od 32 razlike je odjekivao.

“Ni mi nismo očekivali da ćemo te utakmice pobediti tako lako. Ali, jednostavno – uveren sam da smo mnogo više želeli od drugih reprezentacija. To smo na kraju i pokazali. Tako smo se i ponašali tokom utakmica, kao i van terena. I to je bio recept za pobedu”.

Finale nije počelo kao što se očekivalo – Litvanija je na poluvremenu vodila sa deset razlike. Međutim, momci nisu klonuli, već su izašli na parket kao besni psi i na kraju pobedili 99:86.

“Trener nas je digao na poluvremenu, maksimalno podržao, a istovremeno smo mi znali da smo bolja ekipa od Litvanije i to nas je održalo u utakmici. Steva nam je isto udelio i kritike, ali sve je bilo pozitivno. Onda smo izašli i pobili se sa njima, i uzeli to zlato”.

Saradnja sa Mijovićem je bila besprekorna.

“On je vrhunski trener. Ovo leto sa njima je bilo odlično i voleo bih da nastavim rad sa njim, jer mi zaista leži stil. On je još mlad i tek će praviti rezultate – u to sam uveren. Svaka mu čast i želim mu sreću u karijeri”

Simjanovski nije želeo previše o sebi, iako je mogao, jer brojevi ne lažu, a oni kažu da je bio drugi najbolji strelac evropskog šampiona.

“Bez saigrača ne bi bilo mene i mojih partija, kao i bez trenera. Zahvalan sam njima što su mi dali podršku i bili uz mene čak i kada nije išlo. Zasluga je više njihova nego moja”.

Vratio je film na početak cele ekspedicije, gde je bilo sumnji i vlažnih dlanova. Na kraju je hrabro srce pobedilo.

“Pre turnira smo svili bili napeti, nervozni, pod malom tremom, jer nam je ovo bio prvi veliki turnir ovog tipa. Pre Evropskog prvenstva smo odigrali turnir gde smo bili četvrti, tako da osećaj nije bio idealan. Ali, posle pobede nad Nemačkom se sve sleglo i krenuli smo da pokazujemo da smo najbolji tim na turniru”.

Posebnu ulogu u celoj priči su imali Saša Pavlović i Darko Miličić. Osim što su podržavali svoje sinove, davali su vetar u leđa svim drugim momcima podjedanko.

“Svi smo sa njima pričali pomalo posle utakmica i oni su nam davali dodatnu podršku. Nisu nam davali neke velike savete, ali su bili podrška tokom utakmica i sigurno su važan deo našeg uspeha”.

Kada poraste i postane ozbiljan košarkaš, neke će slike uvek imati pred očima.

“Sam kraj utakmice sa Litvanijom i slavlje na terenu, kao i van terena. Te scene sam uveren da niko nikada neće moći da zaboravi”.

Posle Gruzije i dočeka u Beogradu, stigao je u svoju Suboticu.

“Porodica mi je napravila mali doček, drugari su došli kod mene na stan. Želim da ih sve pozdravim, jer i bez njihove podrške ne bi bilo to to“.

Subotica je dobila novog šampiona i možda naslednika najvećeg košarkaškog sina grada – Nikole Kalinića. Imao je priliku da na kratko deli teren sa Zvezdinim liderom, ali priznaje da nemaju lični odnos. Ipak, vrlo brzo će moći da bliže upozna najpoznatijeg košaraša iz njegovog rodnog grada.

“Kalinić je jedan od najboljih košarkaša Srbije, legenda Zvezde i Subotice. Nisam imao priliku da pričam sa njim, ali sam ga viđao u Subotici na basketu. Čak smo i igrali u nekoliko navrata, ali da se znamo i čujemo, to ne”.

Basket je možda samo početak, možda za koju godinu budu zajedno na parketu.

“Nije bilo ništa preterano ozbiljno. Šutirao sam malo i bio sa njim tu na terenu”.

Stipedinski ugovor sa Zvezdom, koji je potpisao krajem maja, od izuzetnog je značaja za Simjanovskog.

“Kada klub veličine kao što je Zvezda zove, to daje podstrek za rad i dalju karijeru. Zvezda je Zvezda i taj poziv se ne odbija. Mnogo mi znači što sam postao igrač crveno-belih”.

Ognjenova je želja da ostane svoj i poseban.

“Nemam idola, ali Lebron Džejms je moj omiljeni igrač. Trudim se da gledam, pokušavam da skinem nešto ako mi se svidi, ali trudim se da gradim svoj stil”.

Prvotimce Zvezde ne poznaje lično, ali ih do pažljivo prati i analizira.

“Trenutno se ugledam na Kodija Milera Mekintajera. Nisam upoznao nikoga još od prvotimaca, ali kada odem za koji dan u Beograd, imaću priliku”.

Zlatom na kadetskom Evropskom prvenstvu je pokazao da može. Sada ostaje da nastavi istim putem i snove pretvori u javu.

“Najveći cilj je da igram za seniorsku reprezentaciju Srbije, a maštam da postanem deo prvog tima Zvezde i odem u NBA ligu. To sanjam od kada sam mali bio i nadam se da ću uspeti to da ostvarim”, zaključio je Simjanovski za Meridian sport.

Bonus video: