“Znam da mogu da igram fizički protiv njega, jer i on igra tako, čvrst je i neće simulirati. Više volim takve igrače“, tako je Majk Džejms pričao o krilnom košarkašu Dubaija, bivšem NBA igraču – Džastinu Andersonu.
Poznat je kao veliki borac i neko ko se ne štedi na terenu. O tome svedoče i oguljena kolena jutro posle utakmice sa Partizanom. Čak i danas, posle sedam godina igranja u NBA, više od decenije na visokom nivou.
Takav igrač je zlata vredan za svaku ekipu, možda posebno s ove strane Atlantika i to su Jurica Golemac i njegovi saradnici u Emiratima minulog leta prepoznali, kad su odlučili da ga dovedu u svoje redove iz Barselone.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Postao je Anderson nesumnjivo važan faktor u redovima najbolje rangiranog tima posle prvog dela sezone u ABA ligi. Džastin i drugovi su bili u seriji od 15 vezanih pobeda na Jadranu, pre nego što su početkom tekuće sedmice izgubili od Partizana u poslednjem kolu pred početak borbe u Top 8.
Ipak, uspeli su i u Beogradskoj areni da sačuvaju prednost u međusobnim duelima sa crno-belima, pa sa prvog mesta na tabeli gledaju na ostatak konkurencije u borbi za plej-of.
“Zadovoljan sam. Kad god imaš priliku da završiš bez poraza, želiš to da uradiš — to je nešto na šta kasnije možeš da se osvrneš i kažeš da si dominirao. Ali verujem i u onu svetliju stranu svega. Verujem da se stvari dešavaju s razlogom. Ponekad ti je potreban i težak trenutak da ostaneš oštar. Upravo nam je utakmica sa Partizanom to donela. Imali smo osećaj da smo igrali dovoljno dobro da budemo u meču i da smo imali šansu da pobedimo, ali rezultat je takav kakav je. Ono što možemo da kontrolišemo jeste kako ćemo reagovati ubuduće,” rekao je Džastin Anderson u razgovoru za Meridian sport.
Prvi deo sezone na Jadranu je gotov, a krilni košarkaš Dubaija priznaje da mu je bilo potrebno vremena da se privikne na novo takmičenje, posle sedam godina u NBA i dve u španskoj ACB ligi.
“Ako ću iskreno, potpuno je drugačije nego u ACB ligi. Špansko prvenstvo je izuzetno zahtevno — verovatno jedno od najjačih na svetu. Tamo sredinom nedelje igraš protiv evroligaških timova, a vikendom protiv veoma fizičkih, brzih i talentovanih ekipa, poput Mursije. Naravno, poštujem ABA ligu i igrače ovde, ali nije toliko iscrpljujuća kao ACB. Razlika postoji, iako je svakako respektujem. Tu su i neke sitnice — recimo, igranje ponedeljkom, na šta nisam navikao. Sve su to male stvari koje donose drugačije izazove.”
Prvi evropski angažman imao je u Breoganu 2023. godine, ali je vrlo brzo skrenuo pažnju Valensije i već u prvoj sezoni se izborio za šansu u Evroligi. Nastavio je da bude deo elitnog evropskog takmičenja u Barseloni i sad u Dubaiju, sa kojim će do kraja ligaške faze voditi borbu za plasman u doigravanje.
“Imam dobar osećaj. Idemo korak po korak, ali verujem u nas. Uvek ću se kladiti na nas. Verujem da imamo talenat, fizikalije, sve što nam treba. Moramo samo da damo sve od sebe. U Evroligi je sve moguće, možemo da uđemo u Top 10, a ako uđemo, ko god nam bude protivnik, moraće da bude zabrinut. Moraće da doputuje u Dubai, tu je naš talenat… To će biti izazov za svakog. Ne želim da stvaram dramu, ali verujem u ono što imamo u Dubaiju.”
U Emiratima je dobio priliku da se upozna i sa nekoliko srpskih košarkaša, s ozbirom da deli svlačionicu i teren sa Nemanjom Dangubićem, Aleksom Avramovićem i Filipom Petruševim (na početku sezone je tu bio i Danilo Anđušić).
“Filip je sjajan tip. Ne mogu da kažem da je klinac, dobio je i dete, ali sjajan mladić. Izuzetno je talentovan. Ima priliku da napravi veliki iskorak. Prošao je kroz mnogo toga, ali i dalje može mnogo da napreduje u narednih nekoliko godina. Mlad je, radoznao. Svi mu stavljamo do znanja da može da bude bolji i zaista radi sjajan posao. Prihvata kritike, savete… Tako da sam veoma ponosan na njega. Jedan je od mojih omiljenih saigrača.”
Oduševljen je Avramovićevom energijom.
“Aleksa je – lud. Ne staje. Energija mu je na maksimumu u svakom trenutku. U sedam ujutru, posle sedam sati leta, posle teškog poraza, velike pobede – energija je uvek na 10. Retko je biti u društvu nekoga takvog duha. Nikad ne dozvoljava da nešto stane na put njegovom miru i sreći, kao i njegovim kvalitetima. Sjajan momak!”
Početkom sedmice je odigrao drugi meč protiv Partizana ove sezone – prvi put mu je stao na crtu još u uvodnom kolu Evrolige (propustio prvi meč protiv crno-belih u ABA ligi). Jasno je da se mnogo toga promenulo u redovima crno-belih od početka takmičarske godine. Na kraju krajeva, i rezultat poslednjeg njihovog susreta to govori. Ispratio je dešavanja u crno-belom delu Beograda i pre nekoliko večeri osetio veliki napredak u redovima Parnog valjka.
“Svi smo mi profesionalci. U jednom trenutku moraš da staneš iza sebe, kao čovek. Delovalo je da su oni u utakmicama pre naše baš to uradili — nisu želeli da ih ekipe shvataju olako, i to može samo da se poštuje. Promene kroz koje prolaze nisu lake, i to se oseća — vidi se u energiji oko tima. Mislim da sam gledao njihovu utakmicu odmah posle odlaska trenera (Obradovića, prim. aut.), i razlika u odnosu na energiju sada je velika. Ipak, i dalje se čini da još traže svoj identitet, a to je potpuno normalno. Jasno je da je ovoj zemlji teško kad se takve stvari dešavaju, jer su ljudi ovde izuzetno vezani za svoje klubove. Ali sve je to deo procesa. Mislim da sada pokušavaju da pronađu pravac u kom žele da idu. To je jednostavno deo košarke. Imaš dobre i loše godine, uspone i padove — a kako će dalje, to zavisi od njih.”
A jedan od ključnih faktora za uspon Partizana je bez sumnje i trener Đoan Penjaroja. Džastin ga dobro poznaje, s ozbirom da su minule sezone sarađivali u Barseloni.
“Đoan je trener igrača. Vidi se njegov uticaj u napadu, igraju brže. Dvejn Vašington me podseća na to što je Kevin Panter bio za nas prošle godine, igrač koji će moći da uzme koji god šut je potrebno da pomogne timu. Penjaroja podržava to kod strelaca. Kameron Pejn je tu, poznajem ga iz SAD i sigurno će pomoći. Iznenađen sam situacijom oko Džabarija Parkera, jer ima iskustvo i znam da može da postiže recimo 17 poena svake večeri žmureći. Stvari koje radi na treningu, koliko je nama pomogao prošle sezone… Poznajem taj sistem. Ne znam da li je Penjaroja glavni razlog za njihov uspon, još pokušava da shvati neke stvari s obzirom da nije sastavljao tim, ali čini mi se da svi u klubu pokušavaju da se podignu i bore za sebe. To bih i ja uradio.”
Imao je dobro iskustvo sa španskim stručnjakom.
“Bilo je dobro. Znao sam svoj posao, svoju ulogu. Trudim se da se sklonim trenerima koliko god je moguće, svestan da imaju mnogo posla, stvari o kojima moraju da vode računa… Samo želim da budem tip kojeg znaju da moraju da imaju na terenu, zbog odbrane, neizvesnih završnica, energije, komunikacije… Ali imali smo dobar odnos. Morali samo da se upoznamo, da učimo jedan o drugom. Često treneri u startu ne razumeju moju vrednost. Nisam tip koji će to da forsira, koji će da se žali, uvek samo nastavim da radim i nadam se da će se na kraju desiti dobre stvari. Slično je bilo sa Đoanom. Treba biti mentalno čvrst da uskočite umesto Obradovića. To govori o njegovom karakteru.”
U Blaugrani je i za saigrača imao – Džabarija Parkera. Letos je došao kao veliko pojačanje u Partizan, ali malo je reći da nije opravdao očekivanja. Došlo je i do toga da ga trener kod kojeg je sjajno igrao u Barseloni (Penjaroja), praktično skloni iz ekipe.
“Nekad bude pun pogodak, nekad totalni promašaj. Kad smo videli njihov roster na početku sezone, posebno sa Džabarijem kao vođom, mnogi su rekli da Partizan ima velike šanse da dogura daleko u plej-ofu. Na papiru su imali sjajan tim i on je bio ključan igrač. Džabari je povučen tip, ali čvrsto se trži svojih principa. Nekad je potrebno da se treneri naviknu na njega. Umesto da se bore protiv toga kakva je osoba, ako ga slušaj i razumeju, uglavnom vam donese divne stvari na terenu. Šokiran sam i iznenađen, ali na kraju ćemo videti Džabarija ponovo u akciji, jer obožava ovu igru. Ovo je samo deo njegovog evropskog putovanja. Bili smo u kontaktu, pozitivan je. Ne žali se kad me zove, već mi kaže da ne zna zašto ne igra i da želi da igra. Takav stav je dobar,” istakao je Anderson i dodao:
“Videćemo šta će biti. Ako nastave da igraju dobro i pobeđuju, a ako na to dodaju igrača takvog talenta, to bi definitivno moglo da ih učini opasnijim.”
Poznaje krilni igrač Dubaija dobro još jednog igrača crno-belih. Dvejn Vašington mu je bio saigrač u Indijana Pejsersima tokom sezone 2021/22.
“Dvejn Vašington je taj. Ne znam da li Evroliga i Evropa znaju, ali on je taj. Ne boji se trenutka, da pomogne klubu da zasija. Aktivan je sa navijačima, nije čunj u odbrani, bori se – a često igrači koji igraju tako dobro u napadu, ne bore se u odbrani. On se bori. Ponosan sam i srećan zbog njega.”
Igrajući protiv Partizana i Crvene zvezde, upoznao se sa jedinstvenom atmosferom na utakmicama u Beogradu. Ne krije da bi mu prijalo da igra za takve navijače. Štaviše…
“To bi bilo posebno. Zbog načina na koji igram, brzo bih postao ljubimac navijača, deluje mi da ovde žele igrače koji se bore za klub. Bilo je razgovora, interesovanja u prošlosti, ali ništa se nije desilo. Zato nema razloga da razmišljam o igranju ovde. Srećan sam u Dubaiju, trener, generalni menadžer i vlasnik su mi dali stabilnost… Cene me i to cenim i ja. Shvatam šta je ovaj projekat, šta su naši ciljevi. Drago mi je što sam deo svega toga. Ali ovde je ludilo… Kad je vreme za utakmicu…”
Priznaje da mu se više dopada ambijent na utakmicama crno-belih.
“Ima nešto u toj crnoj boji. Kad se zamrači, kad se teren zapali… Ima nešto u toj atmosferi. Uživam da igram protiv Partizana ovde. Upoznat sam i malo sa istorijom, pričao mi je nešto Kevin Panter. Neverovatno je što je bio kapiten. Sjajna sredina i drago mi je što imam priliku da dolazim da igram ovde.”
Izgubio je od Partizana kao gost ove sezone, ali i od Crvene zvezde.
“Igraju dobro“, kazao je Anderson o crveno-belima, pa nastavio:
“Dobili su nas ovde nedavno. Imaju veoma dobar tim, igraju sjajnu košarku u poslednje vreme. Ne mogu da im poželim sreću, jer trenutno je rat. Sad se sve svodi na jednu utakmicu, poene, ali – igraju sjajnu košarku.”
Pre nego što je otišao na timski sastanak, Džastin se osvrnuo i na komentar Majka Džejmsa, pomenut na početku teksta, koji govori mnogo o njemu kao igraču.
“Ljudi često dobijaju poštovanje na osnovu koliko godina su igrali u NBA ili koliko poena prosečno postižu, ali menu u ovom trenutku statistika nije bitna. Bitno mi je samo da pobedim. Nemam ni mogućnosti da uradim sve te stvari, ali razumem šta je potrebno timu. Posebno u neizvesnim situacijama. Kad je utakmica na crti, uzbuđen sam. Na kraju, najviše cenim mišljenje svojih kolega. Nisam znao da je Majk to rekao i cenim to. Nikada neću da flopujem. Na kraju utakmice želim da stisnem ruku protivniku i čestitam mu na borbi. Faku je bio takav u Madridu. Važno je igrati na taj način, tako zaraditi poštivanje. Da igrate na pravi način, da imate integritet. Ne kažem da nekoga treba da bude sramota. Sve razumem, neko možda ne može nešto da uradi i onda pokušava malo da vara, ali ja želim da testiram svoje veštine protiv protivnika u najboljem izdanju“, zaključio je Džastin Anderson u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
drina
Dzastin se odmah sprijateljio sa Aleksom Avramovicem, odmah je u njemu prepoznao pravog druga
tamara
Anderson je bas do detalja opisao neke stvari oko Partizana, a najviše ga iznenađuje loše igre Parkera