Posle povrede kapitena Vanje Marinkovića, bilo je jasno da će Partizan reagovati na tržištu, ali i da bi mu dobro došlo jedno domaće pojačanje zbog borbe na Kupu Radivoj Korać.
Bio je 28. januar, kad je iz vedra neba osvanulo – Aleksa Radanov je novi košarkaš crno-belih. Nešto više od tri sedmice kasnije, 28-godišnji Beograđanin biće jedna od uzdanica trenera Đoana Penjaroje u borbi za Žućkovu levicu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pokazao je Aleksa u poslednjem meču pred Kup, protiv podgoričke Budućnost na startu Top 8 faze ABA lige, da se dobro uklopio i da može da i te kako da pomogne crno-belima – posebno ovih dana u Nišu.
“Odradili smo u utorak prvi trening posle Budućnosti, fokus je bio da se uklopimo, jer imamo veliki broj mlađih igrača, neki su bili tu proteklih nedelja, neki su tek došli. Cilj je bio da popunimo pozicije koje nedostaju zbog stranaca koji neće moći da igraju, prođemo akcije koje ćemo najviše igrati… Idemo dan po dan, da se dobije prva utakmica, pa idemo na sledeću ko god bude bio”, rekao je Radanov za Meridian sport uoči četvrtfinala protiv FMP-a u Čairu.
Aleksa zna kako se osvaja Kup, pošto je 2021. podigao Žućkovu levicu kao košarkaš Crvene zvezde. Put bi sa bivšim klubom mogao da mu se ukrsti tek u finalu.
“Ključno je da se ne gleda odmah daleko. Utakmicu po utakmicu, Kup je nepredvidiv, svašta može da se desi, pogotovu sa ograničenjem stranaca. Dolazimo praktično sa novom ekipom na Kup, nismo dugo igrali zajedno, čak se i ja još uigravam, a imamo sad i mlađih igrača. Treba sve to uklopiti za dva dana. Dok je FMP čitavu sezonu zajedno, bez promena u sastavu, kao i recimo Spartak, Zlatibor, Mega… Za početak FMP, pa ćemo videti ko je sledeći. Ne treba baviti se potencijalnim finalom protiv Zvezde”.
Crno-beli će u Nišu igrati u izmenjenom sastavu, pošto zbog ograničenja o broju stranaca trener Penjaroja nije mogao da uvrsti u tim Tonjea Džekirija i Nika Kalatesa. Od igrača bez srpskog pasoša poveo je Dvejna Vašingtona, Sterlinga Brauna, Isaka Bongu i Bruna Fernanda, a timu su priključeni i talentovani Uroš Danilović, Đorđe Šekularac i Nikola Đurović.
“Kako je nama, tako je I drugima. Treba da se fokusiramo na to što imamo, siguran sam da će sve biti kako treba. Nema veze što je neki igrači mlađi, bio sam i ja nekad mlađi, pa sam se uklapao… Pretpostavljam da će to sve biti dobro”.
Prisetio se Radanov dana kad je bio u koži Danilovića, Šekularca, Đurovića… Kad je počinjao da gradi put u seniorskoj košarci.
“Bilo je to neko drugo vreme gde je to bilo mnogo teže nego danas. Oni imaju više prostora nego što smo mi imali ikada. Kod nas je konstantno bila tenzija, nismo smeli da grešimo, morali smo da znamo sve… Oni mnogo više uživaju nego što smo mi uživali. Bili smo fokusirani da ne pogrešimo”, istakao je, pa nastavio:
“Sećam se kad sam odlazio u Pionir, tenzija kreće već po izlasku na autobusku stanicu. Tih pet minuta hoda do Pionira… Već sam tu razmišljao kako ne smem da se nasmejem ili da napravim neki glup potez”.
Prelazak iz juniora u senior mnogi smatraju jednom od najvažnijih faza u karijeri košarkaš. Možda i najvažnijom. Zato je vrlo retko laka.
“Čitav taj period dolaska u seniore je bio veoma težak. Ne samo za mene. Nismo igrali, bili smo tu, pa smo išli na pozajmice… Treba izaći iz toga i napredovati. Iskustvom jesmo, ali za igrački deo nedostaje minuta na terenu… Četiri-pet godina oscilacija, to je sigurno uticalo na razvoj i karijeru, ali smo se održali i borimo se za ono što smo trebali i želeli da budemo”.
Osvrnuo se i na poslednju sezonu u crveno-belom (2020/21), kad je i slavio na Kupu Radivoj Korać, doduše u novosadskom Spensu.
“Ja i nekolicina momaka u početku nismo uopšte bili na terenu, ali kad se vratio Radonjić, pustio me je i već sledeću utakmicu protiv Panatinaikosa sam igrao preko 15 minuta, odigrao dobro, pogotovu u odbrani, pa posle i u napadu, što mi je dalo kredit za sledeće utakmice. Te dve nedelje, dok me je svežina pratila, igrao sam veoma dobro, posle se to vratilo na staro…”
Sve to pomoglo mu je da očvrsne.
“Sigurno da pomaže, ali mi ni tad nismo to shvatali kao opterećenje, bilo je tako i meni i drugima. Bila su to druga vremena, prošlo je 8-9 godina. Imao sam 17 godina kad sam debitovao za prvi tim Zvezde. Sigurno da je bila tenzija, nisi smeo da se nasmeješ”.
Aleksa je svojevremeno važio za jednog najperspektivnijih igrača Evrope, ali ga to nije opterećivalo.
“Nisam osećao pritisak, jesmo bili među najtalentovanijima u Evropi, ali veći pritisak je bio na drugima, kako da nas upotrebe, šta da rade sa nama. Na kraju mislim da nismo upotrebljeni adekvatno, da nismo imali prostora.”
Uloga na terenu mu se kroz karijeru često menjala. Nekada je bio jedan od lidera omladinskih selekcija Crvene zvezde, osvojio i juniorsku Evroligu sa crveno-belima.
“Bio sam treći igrač u ekipi, pre mene su bili Boriša (Simanić, prim. aut) i Aranitović (Aleksandar, prim.aut). Imao sam drugačiju ulogu, ali sam se možda u nekom trenutku nametnuo ispred njih karakterom i još nečim, bio i kapiten u reprezentaciji.”
Uvek su se treneri oslanjali na njegovu svestranost, sposobnost da pokrije više pozicija.
“Bio sam i petica zbog nedostatka visine u pionirima i kadetima. Uvek sam bio sa starijima, pa sam igrao plejmejkera, pa dvojku, trojku… To sve remeti u razvoju, nisi fokusiran da usavršavaš jednu stvar, nego prvo si plejmejker, pa se baviš drugim stvarima, pa pokušavaš poenterski da nadomestiš… Kad sam došao u seniore, to nije postojalo više, igrao sam poziciju koju nisam dotad”.
Posle perioda u Crvenoj zvezdi i pozajmica u FMP-u, Radanov je igrao za Igokeu, Peristeri, Runu, Megu, varšavsku Legiju i Bajern, pre nego što je stigao u Partizan. Ponovo je na najvišem evropskom nivou.
“Nije postojao neki ciljani put, više je bilo da odeš na neko manje mesto, da probaš da se razigraš, ali nije ni to baš lako. Odeš u Igokeu, ali tu postoje neki igrači i treba da se boriš za rezultat. Posle odlazak u Peristeri, kod Spanulisa, koji je bio jedan od najboljih igrača u Evropi. Njegov majndset i taj trenerski deo… To mu je bila prva godina, ali košarkaško znanje je sigurno preneo u trenersku ulogu. Organizacija je bila vrhunska, tim je bio napravljen da igramo na visokom nivou, znale su se uloge, svako je radio svoj deo posla, nije bilo prostora da izađeš iz toga”.
Kroz karijeru se dokazao kao vredan timski igrač, a na Kup u Nišu će posle odlaska Kamerona Pejna i činjenice da nije bilo mesta za Nika Kalatesa, pomagati i u organizaciji igre.
“Kad sam bio u Bajernu, igrao sam više tri i četiri čak, nikad nisam igrao konstantno četvorku i svidelo mi se, ali ovde opet igram jedinicu, kombo jedan i dva, što svakako nije lako, naročito jer nisam igrao, nisam u ritmu, ali sigurno da će to sve doći na svoje. Moje je da radim i da maksimalno iskoristim šansu”.
Oseća poverenje trenera Penjaroje.
“Da bi igrao na visokom nivou, moraš da ispoštuješ obe strane terena – najviše u odbrani. Ona donosi poverenje i minute, a talenat u napadu da možeš da razigraš. Ovde imam priliku, trener mi dopušta mnogo više nego što su neki dopuštali u prošlosti ovde – izuzetno to cenim i poštujem, hvala mu na tome. Njegova odluka je moj dolazak, sigurno je znao kakav sam igrač i šta mogu. Nisam igrao dugo, poslednjih mesec dana nisam imao adekvatan trening za ovaj nivo takmičenja, te u startu nisam bio u pravoj fizičkoj kondiciji, ali imao je mnogo razumevanja i bio je svestan situacije. Kad budem došao do 100 odsto spremnosti, nadam se da ću da vratim na najbolji mogući način. Timu, ali i njemu kao treneru koji mi daje prostora,” zaključio je Aleksa Radanov u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
una
Ja sam bila iznenađena kad ga je Partizan doveo jer je ipak svojevremeno igrao za Crvenu Zvezdu ali pokazalo se da im je bio potreban igrač njegovog kalibra i iskustva.
sofija
Da mu nema Miška Raznatovica za menadžera ne bi on igrao ni KLS, to je mera za njega.
marta
Aleksa Radanov je jedan običan sarlatan, stalno je i bio nego svi su mislili ajde fin je dečko….
natasa
Penjaroja daje Radanovu velike prilike u igri koje on mora da iskoristi…