Kada je završio igračku karijeru, Neven Majstorović (37) nije imao vremena za postepen ulazak u trenerski posao. Bez dana iskustva, bez uloge asistenta i sigurnog prostora za učenje, odmah je seo na klupu superligaša i praktično preko noći iz ‘patika ušao u odelo’. Karađorđe iz Topole pružio mu je šansu onda kada je malo ko bio spreman na takav rizik, a upravo u toj sredini prošao je prve velike pobede, teške trenutke i sezonu borbe za opstanak koja je kasnije prerasla u priču o plej-ofu, evropskim utakmicama i punoj hali u Topoli.
Četiri godine kasnije, iza sebe ostavlja klub za koji kaže da ga je zadužio za ceo život i kreće u novu etapu karijere – prvi samostalni angažman u inostranstvu, u ambicioznom grčkom Panioniosu. U razgovoru za Meridian Sport Majstorović je govorio o poverenju koje mu je promenilo život, emocijama pri rastanku sa Topolom, radu u reprezentaciji Srbije i izazovima koji ga čekaju u Grčkoj.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nekadašnji reprezentativac naše zemlje je tačku na uspešnu epizodu u Karađorđu stavio 22. aprila, kada je njegov tim izgubio odlučujući polufinalni duel od Radničkog.
“Sigurno da nije bila svakidašnja utakmica, s obzirom na sve to… Nadao sam se da neće biti poslednja, ali ipak je tako ispalo. To je mesto gde sam počeo trenersku karijeru i sredina koja mi je dala tu prvu šansu – da bez ikakvog iskustva stupim na superligašku scenu. Na taj nivo odbojke… Bez ikakvih sumnji u mene i u moje znanje su mi pružili priliku. Bezrezervno su me podržavali, pogotovo u toj prvoj sezoni kada nije išlo. Dva kola pre kraja prvenstva smo obezbedili opstanak. Oni su pokazali veliko razumevanje i ogromno poštovanje prema meni, koje je u naredne tri sezone izrodilo i neke dobre rezultate. To je jedan klub koji me zadužio za ceo život i klub koji mi je obezbedio da u ovom trenutku karijere napravim iskorak i otisnem se u inostranstvo“, ispričao je evropski šampion iz 2019. godine Neven Majstorović na početku intervjua za Meridian Sport.
Rastanak sa Topolom za Majstorovića nije bio samo kraj jednog angažmana, već zatvaranje poglavlja koje mu je u potpunosti promenilo život i karijeru. Upravo u Karađorđu dobio je priliku da prvi put vodi seniorski tim, i to direktno u Superligi Srbije, koju je nekada igrao sa Zvezdom (jedna titula i dva kupa), Partizanom, Radničkim i Jedinstvom.
“Veoma teško je doći do takve šanse, pogotovo za trenera koji u tom trenutku nema ni dana ne samo iskustva u Superligi, nego generalno. Iz patika u odelo. Velika je to stvar. Ne da nisam imao trenerskog iskustva u Prvoj ligi, nego uopšte. Nisam sumnjao nimalo… Negde sam pre kraj igračke priče već sebe video kao trenera. Nisam očekivao da će se to desiti tako brzo i da ću brzo doći na klupu superligaške ekipe. Prosto, neke moje želje i potrebe Topole su se spojile i odmah sam po završetku igračke karijere uplovio u trenerske vode“.
Bivši reprezentativac Srbije preuzima Panionios
Glavni ljudi u Karađorđu su očigledno razumeli da velike stvari ne mogu da se naprave preko noći.
“To je nešto što je Uprava kluba na čelu sa Predragom MIhajlovićem pokazala možda u tolikoj meri, da je u jednom trenutku bilo i štetno po klub. Dva kola pre kraja svi su nas videli kao ekipu koja će ispasti iz lige… Čak u jednom trenutku sam i ja pomenuo odlazak u nekom razgovoru sa njima u delu sezone kada to nije izgledalo bajno uopšte – više je išlo ka tome da ćemo ispasti iz lige, nego da ćemo opstati… Oni su bili ti koji su rekli da ostajem po cenu da klub ode u niži rang takmičenja. To je nešto što ću uvek ceniti i nikad neću zaboraviti. Voleo bih da i neki drugi klubovi imaju tu vrstu poverenja i strpljenja prema trenerima jer to je proces za koji je potrebno vreme. A često klubovi, posebno oni koji ulažu veliki novac, nemaju takvo gledište“.
Iz takvog odnosa stigli su i rezultati koji su Topolu doveli među najprijatnija iznenađenja Superlige.
“Prezadovoljan sam – i sa tom prvom godinom, a pogotovo sa naredne tri. Mislim da smo napravili istorijski uspeh, ne mogu da kažem s obzirom na mogućnosti, ali ako se pogleda sredina u kojoj smo se nalazili, mladost kluba – iako ima dugačku tradiciju – mi smo se već u drugoj godini od ulaska u Superligu našli među četiri tima. Igrali smo plej-of, a onda obezbedili sebi mogućnost da dovedemo jednu od najboljih ekipa na svetu – Lube iz Ćivitanove. Pa četvrtfinalne utakmice protiv Vojvodine gde smo obe gubili 2:0, pa okretali i pobedili 3:2. To su trenuci koji ostaju za pamćenje i nama i igračima, a i publici koja je od prvog dana bila uz klub. I dan danas je jedan od glavnih faktora i činilaca našeg uspeha“.
Dobre partije i kontinuitet rada otvorili su mu vrata inostranstva, pa će karijeru nastaviti u ambicioznom Panioniosu.
“Imao sam sreću da su se kockice složile, da mi se otvorila velika prilika u klubu koji gaji velike ambicije, u ligi u kojoj timovi svake godine ulažu sve više novca, pa se samim tim i nivo odbojke podiže. To je jedan projekat veoma ambiciozan. I to je slična priča kao što sam imao u Topoli. Ekipa koja je prošle godine ušla u najjači rang takmičenja i već posle prve sezone pokazala ambiciju da se takmiči za najviši plasman. Dovedeni su igrači sa velikim iskustvom, renomeom, istorijom, velikim brojem trofeja… To je nešto što nisam mogao da odbijem. Veoma malo trenera ima šansu da odmah direktno iz naše lige dođe u jedan klub koji je toliko ambiciozan i ima toliko velike ciljeve“.
Uz klupski angažman, Majstorović je prethodnih godina gradio iskustvo i kroz reprezentaciju Srbije, gde je radio uz neka od najvećih trenerskih imena domaće odbojke. U toj priči je krenuo od uloge asistenta…
“To mi je bila ideja kad sam tek počinjao… Međutim, otvorila se pozicija u Topoli, sad se otvorila pozicija u Panioniosu. Nekako ta pozicija pomoćnog trenera za mene je uvek bila rezervisana za reprezentaciju. I tu sam imao veliku sreću – pre svega da me Igor Kolaković prihvati odmah kao svog asistenta. Bio sam sa njim tri godine, a posle je i Đani izrazio želju da budem sa njim. To je velika satisfakcija – osećam veliku zahvalnost i prema njemu što je prepoznao mene kao nekog domaćeg trenera koji mu može biti od koristi. Veliku zahvalnost dugujem i Igoru, Đaniju, a i svim prethodnim trenerima sa kojima sam radio još kao igrač, pre svega u reprezentaciji… Tu mislim na Igora na mom početku, a posle na Nikolu Grbića i Bobu. Uz naravno ljude s kojima sam sarađivao na klupskoj sceni, oni su ništa manje značajni za moju karijeru. Trudio sam se da od svih pokupim pomalo i da svoju osnovu učinim što boljom“.
Jedna od velikih prednosti u novoj sredini biće mu i prisustvo Aleksandra Atanasijevića, sa kojim ga vezuje višedecenijsko prijateljstvo još iz reprezentativnih dana.
“Uvek je bilo više od odnosa igrač – igrač, a sada i igrač – trener… Nisam mogao da poželim boljeg igrača pored sebe za tu prvu inostranu priču od Atanasijevića. On će mi bezrezervno pomoći u toj prvoj godini. Pokazivao je to kao igrač, ne samo kod mene kao trenera, nego kod svih drugih sa kojima je sarađivao. Mislim da će biti samo još korak više, s obzirom da postoji i nešto mnogo veće od poslovnog odnosa. Krasi nas prijateljstvo preko 20 godina. Znamo se još od kadetske reprezentacije, pa kroz celu seniorsku smo bili cimeri – sa izuzetkom prve godine. Veoma dobro se poznajemo i to će biti korist, pre svega meni, a nadam se i njemu“.
U Topoli prave rekonstrukciju tima – na klupi novi glavni trener koji ima 33 godine
Majstorović veruje da će upravo iskustvo i karakter proslavljenog korektora imati veliki značaj u njegovoj prvoj sezoni u inostranstvu. Uvek je dobro imati nekog svog – posebno tako kvalitetnog.
“To je za mene kao mladog trenera, i kao nekog ko prvi put vodi klub u inostranstvu možda i najvažnija stvar. Imati Batu sa svojim karakterom, energijom, predanošću… Nisam mogao da poželim boljeg igrača i neku vrstu produžene ruke od njega“.
MUŠKA ODBOJKA NIJE U SITUACIJI DA BILO KO OD TIH MLADIH IGRAČA PROĐE ISPOD RADARA
Pored klupskih obaveza, reprezentacija Srbije i dalje zauzima posebno mesto u njegovoj karijeri i životu. Majstorović je trenutno na pripremama seniorskog nacionalnog tima.
“Uvek je izazovno biti u reprezentaciji… Sve što nosi istorija naše reprezentacije je nešto što obavezuje, bez obzira na rezultate. Nekad ih nije bilo ni u prethodnim godinama, ne mislim samo na poslednjih nekoliko. Dešavalo se da prođu prvenstva i godine čak i u onim zlatnim vremenima da se ne osvoji ništa. Međutim, uvek je obaveza, ali i privilegija svakog trenera, kao i svakog igrača, da kada obuče tu majicu zna da nije isto kao kad oblačiš bilo koju drugu. Isto tako i što se tiče mene – jednako je doživljavam već 15 godina, i kada sam bio igrač i sada kada sam trener. Nekako mi uvek najlepše bilo u reprezentaciji Srbije. To nije za poređenje sa bilo čim drugim. Ne doživljava se kao profesionalno, iako to neupitno jeste – to je nešto mnogo više. Sa većinom tih igrača sam proveo pola života, više vremena nego sa porodicom. Znamo se veoma dobro još iz vremena kada smo bili u mlađim kategorijama reprezentacije. Taj period ima posebno mesto u srcu, ne samo mene, nego svakog ko je bio deo reprezentacije“.
Govoreći o budućnosti nacionalnog tima, ističe da je pred novom generacijom potreban proces i vreme kako bi dostigla nivo prethodnih velikih selekcija Srbije.
“Činjenica je da sad imamo mnogo mladih igrača. I ja, a i pomoćnici koji su bili pre mene poput Janića i Jevtića, kao i svi selektori, trudim se da taj neki duh reprezentacije koji se gaji toliko godina prenesemo na mlade igrače, kojima treba strpljenja i sa naše strane, a i od javnosti – da bi došli na nivo na kome su se nalazile te neke ranije generacije“.
Veliku ulogu u tom procesu, kako kaže, ima i saradnja sa aktuelnim selektorom Krecuom, sa kojim svakodnevno pokušava da olakša tranziciju mlađim igračima.
“To je i bila njegova želja da ima trenera koji je naš, koji će biti neka vrsta spone između njega i starijih i mlađih igrača… Posebno kada je u pitanju njihov izbor. Dajem sve od sebe da mu što više olakšam i pomognem. I sa njim imam veoma dobar odnos. To je trener koji ima ogromno iskustvo i od njega, kao i od svih prethodnih, može veoma mnogo da se nauči – pre svega u pogledu predanosti i posvećenosti. To je čovek koji veoma studiozno sve radi. I on je, kao i svi, poprilično uporan u nadi da ovu generaciju trenutnu dovede do nivoa na kom će se takmičiti i za medalje“.
Za kraj, Majstorović poručuje da je jedan od prioriteta stručnog štaba da nijedan mladi talenat ne ostane neprimećen i bez prilike da napreduje.
“Ne želimo da propustimo nijednog igrača. Muška odbojka nije u situaciji da bilo ko od tih mladih igrača prođe ispod radara i ostane neprimećen. Trudimo se i što se toga tiče da se baza mladih igrača proširi što više i da se vrši monitoring njihovog napretka i stanja u kom se nalaze“.
Superligaš ostao bez trenera: Odlazim sad da bih se možda jednog dana vratio…
Bonus video:
