Dario Šarić, Nikola Jokić, Goga Bitadze i Filip Petrušev – osim što su svi igrali ili igraju u NBA, ove igrače povezuje i to što su uspeli da urade nešto što drugima nije pošlo za rukom. Naime, nastupajući u ABA ligi, oni su u jednoj sezoni objedinili nagrade za najboljeg mladog igrača i MVP-a takmičenja.
S obzirom na to da su ta priznanja dobijali na samom početku profesionalnog puta, jasno je da su predstavljala svojevrsnu smernicu. Svi su se kasnije ostvarili na najvišem nivou i nizali uspehe na međunarodnoj sceni. Naravno, neki su se u međuvremenu potpuno izdvojili, ali činjenica je da su krenuli sa Jadrana i potom dotakli zvezde.
Ove sezone, pomenuto društvo dobilo je još jednog člana – Bogoljuba Markovića. Centar Mege i reprezentativac Srbije pokupio je laskava individualna priznanja ispred brojnih igrača evroligaškog kalibra, iako mu je tek 20 godina.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Marković je sezonu završio sa prosekom od 18,3 poena i 9,1 skoka, što mu je donosilo i impresivan indeks korisnosti 23,8. Zanimljivo je da je nagrade zvanično primio na centru Beogradske arene, neposredno pred početak polufinalne serije između Partizana i Crvene zvezde.
„Bilo je super što sam primio nagradu na derbiju. Žao mi je jer nismo i mi izborili plasman u plej-of ABA lige, ali svejedno je bio lep događaj. Ostao sam posle da gledam utakmicu, tu su mi bili mama i tata – lep momenat. Ipak, fokusiran sam na neke duže staze, šta ću da radim sledeće sezone. Lepo jeste, ali nisam toliko opsednut time,” rekao je Marković za Meridian sport.
Posebno mu znači što se našao probranom društvu, a podsetio je i na još jedan istorijski podvig.
„Volim da uđem u neku grupu ljudi koja je mala, koja je nešto uradila. U Megi će se sigurno pričati o mojoj sezoni sledećim generacijama koje dolaze, tako da mi je drago da sam ostavio neki pečat. I druga godina zaredom najbolji mladi igrač, to nikad nije bilo, tako da mi je i to baš drago.”
Govoreći o sezoni Mege, Marković priznaje da je bilo mnogo uspona, padova i promena tokom godine.
„Bila je prilično turbulentna. Nikad nije bilo mlađe ekipa u istoriji ABA lige, tako da je verovatno i to doprinelo. Pritom je bilo promena igrača na kraju sezone, povrede… Šteta, ne samo za ABA nego i za Superligu. Velika mi je želja bila da odemo u Niš, ali jednostavno je bilo teško kad se pola ekipe promenilo da napravimo taj iskorak. Ali sigurno smo kako je sezona odmicala mnogo napredovali i igrali sve bolje”.
Ističe da ga veliki mečevi i najteži protivnici dodatno motivišu.
„Želiš da igraš najbolje protiv najboljih. To je tako stalno. Trudim se da me ne zanima ko je protivnik, ali naravno kad igraš protiv nekoga, ekstra si motivisan.”
Kao igrača protiv kog je posebno želeo da vidi gde se nalazi, izdvojio je centra Partizana.
“Možda Bruno Fernando, na Kupu. Čisto zbog fizikalija. Nisam mislio da ne mogu sa njim, ali on je ogroman čovek, velike snage. Tako da bih možda njega izdvojio.”
Pobedu protiv Partizana na Kupu Radivoj Korać opisuje kao jedan od najdražih trenutaka u sezoni.
“Meni je to najlepša pobeda ove godine. Zbog načina. Dvadeset plus razlike… Nebitno što Partizan nije bio kompletan za Kup, opet smo mi klinci koji su igrali protiv velikog tima. Sigurno je to momenat koji nikad neću zaboraviti.”
Govorio je i o dolasku u Megu iz Užica i prilagođavanju na novu sredinu.
„Svakom klincu je teško kad menja grad i klub. Prvih nedelju dana mi je bilo baš teško, nisam više bio sa roditeljima, tada sam živeo sam. Ali bukvalno posle sedam dana sve mi je bilo olakšano, jer sam tu došao zbog košarke. Uslovi za trening su bili bolji, pa i želja za treniranjem. Uz dva treninga dnevno totalno zaboraviš na neke probleme i uživaš u košarci.”
Prisetiо se i uspešnih godina u mlađim kategorijama, kao i puta preko OKK Beograda do prvog tima Mege.
„Da se pohvalim, cela moja generacija bila je baš dominantna. Sve smo osvojili. Kad Mega osvoji nešto, ne priča se o tome puno, ali svejedno – osvojeno je. Iako su to mlađe kategorije i kad dođeš u seniore to nikoga ne zanima, pokazano je da smo najbolji među mlađima. A prema mom mišljenju ti treba da budeš najbolji u mlađim kategorijama da bi kasnije bio konkurentan protiv većih timova. Taj odlazak u OKK je isto bio odličan potez. Imali smo sreće što smo u sistemu koji ima te korake da te polako uvede u seniorsku košarku.”
Osvajanje juniorske Evrolige 2022. pamti kao veliko iskustvo, ali naglašava da uspeh u mlađim kategorijama ne garantuje ništa u seniorskoj košarci.
„Nisam tada bio mnogo bitan u smislu uloge. Bio sam mlađi i još nerazvijen. Đurišić, Jelavić i Bakajoko su bili vodeći igrači, ali opet – velika stvar. Prvak si Evrope. Ali, takve titule u mlađim kategorijama neće ti pomoći u seniorima. Možeš da osvojiš sve živo i onda dođeš u seniore i nema te. Neću sad da ulazim ko je gde, ali svi su već ostvarili nešto”.
Govoreći o fizičkom napretku kroz Megu, Marković kaže da su mu jednostavno bile potrebne godine da sazri.
„Sve je išlo prirodnim tokom. Meni je samo bilo potrebno vreme. Bio sam jedan od tih igrača kojima treba vremena da sazri fizički, a Mega je imala to strpljenja da se razvijem.”
Evropsko prvenstvo u Nišu pamti kao jedan od posebnih događaja u mlađim reprezentativnim kategorijama.
„To je bio pravi događaj. Pun Čair… Mnogo volim Čair i Niš, ne samo zbog tog prvenstva nego i zbog Kupova koje sam tamo igrao. Atmosfera mi je tamo odlična i nadam se da ću opet igrati u Nišu.”
Posebno mu znači iskustvo u reprezentaciji Srbije i saradnja sa selektorom.
„Mnogo mi je bilo drago da radim sa Alimpijevićem. On je takav trener da ga ne zanima što sam bio najmlađi. To je rezultiralo time da prvu utakmicu odigram dobro, ali koji god iskorak da sam napravio, mi smo izgubili. Mnogo mi je žao zbog tog poraza protiv Turske u Beogradu. Gledam samo šta sam ja mogao bolje – da li skok na kraju, da li nešto u odbrani. Ali imam 20 godina i to je valjda neki proces koji moram da prođem. Jedva čekam ponovo da igram za reprezentaciju – i da ovog puta dobijamo utakmice.”
Iako je još veoma mlad, kroz karijeru je radio sa velikim brojem trenera.
„Mnogo sam imao sreće. Svako je bio drugačiji. Sa Baraćem sam bio dve godine, sa nekima kraće. Najviše sam radio sa Baraćem i Avdalovićem, tako da su njih dvojica ostavili najveći trag, ali od svakog sam pokupio po nešto.”
Veliko iskustvo za njega bio je i NBA draft 2025. godine, kada su ga Milvoki Baksi izabrali kao 47. pika.
„Bilo je stresno. Skoro niko nije znao gde će završiti. To možda znaju prvih deset pikova, eventualno još neko ako ga ekipa baš želi. U drugoj rundi niko ništa ne zna. Dok sam sedeo tamo i čekao, nisam znao kad je došao red na Milvoki da će izabrati mene. Stresno je, ali opet prelep događaj. Draft je san svakog mladog igrača.”
Posle drafta odmah je bilo jasno da će se vratiti u Evropu i nastaviti razvoj u Megi.
„Plan je bio povratak u Evropu, tako da nisam imao mnogo vremena niti želje da razmišljam o timu i franšizi. Čim sam saznao da se vraćam ovde, fokus mi je bio na ovoj sezoni. Siguran sam da ću, kad budem otišao tamo, mnogo više vremena posvetiti ne samo tome za koga igram, nego i za šta igram, za koga…”
Ovog leta očekuje ga povratak u SAD i nastup u Letnjoj ligi.
„Plan je da u narednim nedeljama, kad oni budu javili, odem da treniram i igram Letnju ligu. To će se poklapati sa reprezentativnim prozorima, ali još nismo pričali o tome. Milvoki igra i neke dodatne letnje utakmice u vreme prozora, tako da treba da razgovaramo sa njima. Još ne znam kako će sve ispasti.“
Priznaje da nakon drafta nije imao mnogo kontakta sa tadašnjim trenerom Milvokija, Dokom Riversom.
“Veoma malo. Došao je da nas gleda na Letnjoj ligi. Imali smo jedan poziv posle drafta, tako da nije bilo neke prevelike komunikacije. To je klub koji želi odmah da pobeđuje, nisu franšiza koja gubi namerno, tako da treneri moraju da razmišljaju o ljudima i igračima koji su tamo.”
Kaže da je već ostvario određeni kontakt sa igračima Milvokija.
„Čestitaju mi kad odigram dobru utakmicu. Više mislim na ekipu sa Letnje lige. Upoznao sam i neke prvotimce, pa razmenimo poruku tu i tamo. Verujem da će mi iskustvo koje sam imao prošlog leta mnogo olakšati sadašnji dolazak.”
Posebno ističe koliko ozbiljno Baksi prate njegov razvoj.
„To nije često. Slali su kondicione trenere, dolazili u Beograd da me gledaju, bili smo na ručkovima i večerama. Retko je da se pokaže toliko interesovanje kako je meni ovde. Baš ih zanima i baš se bave time.”
Na priče oko budućnosti Janisa Adetokunba u Milvokiju ne obraća mnogo pažnje.
„Ne zanima me! Gledam sebe i šta ja radim na terenu. Gledaću kako ja mogu da se popravim. Šta se dešava u klubu, promene igrača, ko će igrati, ko neće – to nije moj posao.”
Dotakao se i iskustava Nikole Đurišića u NBA sistemu.
„Pričali smo, ali mnogo je drugačije od ekipe do ekipe… Jedna organizacija radi na jedan način, druga na drugi. Šta god da smo pričali o tome kako je bilo njemu – a bilo mu je teško i realno nije ispalo najviše fer prema njemu, jer nije dobio pravu šansu – to ne znači da će tako biti meni. Svaka ekipa drugačije radi.”
Evroligu prati veoma pažljivo, sa snovima o igranju u najjačem evropskom takmičenju…
„Voleo bih jednog dana da možda igram Evroligu, ako budem imao kvalitet za to. Veoma teška liga. Prvi i deseti su na dve-tri pobede razlike. Zvezda je bila u šansi za direktan plej-of, pa na kraju otišla iz plej-ina. Užasno zahtevna liga, još timovi igraju paralelno domaća prvenstva i regionalne lige. Teško je igrati, ali je zato nama zanimljivo da gledamo.”
Na pitanje gde se više pronalazi – u evropskoj ili NBA košarci – Marković kaže da mu je evropski stil prirodno bliži.
„Odavde sam, to je i logično. Evroliga je specifična jer je svaka utakmica bitna. U NBA ima više utakmica, veći zamor, dešavaju se mečevi gde se ne igra maksimalno ili ne igraju najbolji. Ali NBA je NBA. Kad dođe plej-of i ove polufinalne serije, to je vanzemaljska košarka. To ne može da se poredi ni sa čim.”
Posebno uživa da prati NBA plej-of i način na koji izgleda košarka na tom nivou.
„Ne igra samo Jokić, već svi. Naravno, on je igrač kakvog nikad nismo videli u istoriji košarke. Ali gledao sam i uživo neke utakmice. To je neverovatan atleticizam, brzina, šut… Košarka je na nekom drugom nivou. To se posebno vidi uživo.”
Dotakao se i NCAA puta kojim sada odlazi veliki broj mladih evropskih igrača.
„Dobro je da može da se isplati sav trud. Drago mi je zbog saigrača. Vidimo da neki igraju manje pa menjaju škole da bi igrali više. Mislim da je David Mirković baš izvukao mnogo, dok recimo Mihailo Petrović iz nekih razloga nije igrao. Koledž put je zeznut. Ali ja nikad nisam imao dilemu da izaberem NBA, iako bih tamo sigurno više zarađivao. David mi je rekao da planira tamo da se vrati.”
Kada govori o detaljima koje mora da unapredi za NBA, Marković smatra da gotovo svaki segment igre mora da ode na viši nivo.
„Najlakše je objasniti na primeru – ja ovde imam devet skokova prosečno, a čim odeš u najjaču ligu sveta to pada. Šta moram da popravim? Sve. Sve mora da ode na viši nivo i da se iskristališe tip igrača koji ću tamo biti. Najveći cilj mi je da pronađem način kako da budem igrač koji donosi pobede i kog trener želi u timu.”
Govoreći o Nikoli Jokiću i poređenjima koja često dobija, Marković ističe da ne želi da pokušava da bude kopija bilo kog igrača.
„Nemam kontakt sa njim, ali on je jedan u milion. Porediti njegov talenat sa mojim je gubljenje vremena. On je toliko na drugačijem nivou da mislim da bi mi samo loše donelo da sad gledam njega i pokušavam da radim stvari koje on radi. Treba da pronađem svoj stil igre i kakav tip igrača mogu da budem tamo.”
Ipak, postoje igrače koje posebno voli da gleda…
„Ne kradem sad neke poteze, ali volim da gledam Vezenkova, Markanena, Dončića… To su igrači koje baš uživam da gledam.”
Nekada davno, posle osvojenog juniorskog zlata, Marković nije skrivao da mu je kompliment kad ga porede sa Novicom Veličkovićem.
„Kad sam rastao nisam ga toliko gledao, ali kad je došao u Megu prvi put sam detaljnije gledao njegovu igru. Talenat, šut, dribling, sve to ima, ali meni je najveća stvar bila glava i mentalitet. Pokušavam koliko mogu da iskopiram taj borilački mentalitet, da volim kontakt, da idem na igrača. Kako Nole kaže – da ga ‘ubijem’. I uz sve sate treninga koje mi je pomogao u Megi, moram da kažem – m..a koja on ima su stvarno sjajan primer.”
Govoreći o razlici između evropskog mentaliteta i NBA sistema, posebno kada je reč o ekipama koje prolaze kroz „tankovanje“, Marković kaže da ga zanima samo ono što on može da kontroliše.
“Šta god da se dešava oko mene, ja moram da gledam sebe. Moram da gledam šta mogu bolje. Dan kada budem sebi rekao: ‘Nisam ništa mogao bolje, sjajan sam’, to će biti loš dan. Uvek može bolje. Uvek ću da probam. Ja sazrevam iz dana u dan, ali posebno ove godine u Megi, kad smo imali bolesti, povrede i sve ostalo, gledao sam šta ja mogu bolje. Neke stvari koje donosim na teren – fizikalnost, ofanzivni skok, energija – to nema veze s tim da li tim želi da pobedi ili ne želi. To su stvari koje mogu da kontrolišem i jedino me to zanima. Ako ekipa želi da izgubi, nek me izvadi iz igre. Takav primer ću da dajem.”
Na kraju je još jednom naglasio koliko mu je značio sistem Mege tokom razvoja.
„Opet bih rekao da sam imao mnogo sreće. Moj dobar drug Uroš Matić, trener u mlađim kategorijama Mege, uvek je pričao da bih ja procvetao gde god da su me zasadili. Ali pitanje je da li bih bez Mege mogao da izađem na ovaj nivo. Stvarno je to, objektivno, najbolji sistem za mlade igrače u Srbiji. Treba samo da želiš da radiš na sebi i da ti košarka bude jedina stvar u životu. Možda nećeš uspeti na najvišem nivou, jeru NBA ima veoma malo mesta i iz Srbije na svakih pet godina možda ode nekoliko igrača. Ali uspećeš na nekom nivou. Gledamo ove momke sa koledža, gde još dobro zarađuju. Stvarno može da se uspe. Drago mi je što sam imao sreće da me Mega uzme kad sam bio mali, a sve ostalo što sam dobio – sam sam zaradio,” zaključio je Bogoljub Marković u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
