Marko Barać iza sebe ima sezonu koja će ostati upisana među najuspešnije u istoriji Bahčešehira.
U svojoj prvoj godini van regiona odveo je istanbulski klub do polufinala Evrokupa i prvenstva Turske. Time je ponovio najveći rezultat kluba i dodatno učvrstio status Bahčešehira kao jednog od najambicioznijih projekata evropske košarke.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
A posle istorijske sezone nije birao duži odmor, već novu priliku za usavršavanje.
Na kongresu Udruženja evroligaških trenera u Atini, koji je okupio brojne stručnjake iz čitave Evrope, Barać je nastavio da proširuje svoje znanje – kroz predavanja nekih od najboljih evropskih trenera, ali i razmenu mišljenja i iskustava u razgovorima sa kolegama iza kulisa.
Upravo u tome, smatra, leži jedna od najvažnijih razlika u trenerskom poslu.
“Utisci su fantastični. Pre svega, infrastruktura u OAKA Areni za ovakve događaje je stvarno nešto nesvakidašnje. Drugo, jedino što u životu sigurno znamo jeste da ne znamo sve. Prema tome, jako je bitno biti svestan da svakodnevno moraš da se usavršavaš i da prihvatiš da neko nešto radi bolje i zna bolje od tebe, pa da budeš dovoljno pametan da to iskoristiš. Predavanja su zaista izvanredna, ali su možda još dragocenija ova druženja po takozvanim marginama, gde bez svakodnevnog pritiska takmičenja sa kolegama možeš u jednoj opuštenoj atmosferi da razgovaraš o košarci.”
Godinama između sezona ulaže mnogo vremena u dodatno usavršavanje. Ovoga puta, kaže, prvi put se poklopilo da kalendar dozvoli dolazak u Atinu.
“Za razliku od prethodnih godina, kada sam prethodna tri leta proveo u Americi – na kampovima, Letnjoj ligi i u posetama trenerima, kao što je prošle godine bio Stiv Ker – ove godine se otvorio prostor u kalendaru, imao sam sreću da su me ljudi koji organizuju ovaj kongres pozvali i primili kao svog gosta i zaista sam im zahvalan na tome.“
Takva iskustva predstavljaju neprocenjiv izvor znanja.
“To su neverovatni treneri, ljudi sa ogromnim iskustvom koji ovaj posao rade već nekoliko decenija i stalno potvrđuju svoj kvalitet. Mislim da je to neprocenjivo. I pre nego što upoznaš takve ljude, svi smo od njih učili. Nisu oni učili od nas. Gledali smo njihove timove, način na koji igraju i rade, pa čak i bez ličnog poznanstva imaš osećaj da ih poznaješ. Kad onda iz prve ruke možeš da čuješ određene detalje, to je zaista nešto neverovatno. Puno je klinika širom Evrope, a mi imamo sreću da je i beogradska trenerska klinika jedna od najboljih na svetu. Dakle, ovo za nas nije ništa potpuno novo, ali jeste još jedan dodatni izvor znanja, informacija i kontakata.”
Kad se osvrne na minulu sezonu, Barać kaže da ima mnogo razloga za zadovoljstvo, jer smatra da je Bahčešehir napravio još jedan važan korak napred.
“Sezona je bila vrlo uspešna. Ja sam zadovoljan urađenim poslom. Ono što su bili prioriteti u radu sa tom ekipom uspeo sam da ostvarim. Najvažnije je da je klub nastavio da raste. Već dve godine zaredom ostvaruje fantastične rezultate, koji postepeno postaju sve bolji. Mislim da je napravljen temelj za ono što danas predstavlja Bahčešehir na košarkaškoj mapi Evrope. Zaista jedno lepo iskustvo u klubu koji je veoma dobro organizovan. Imao sam mnogo zadovoljstva radeći i sa stručnim štabom i sa igračima koji su pokazali da potpuno zaslužuju nivo na kojem se nalaze.”
Iskustvo stečeno u Bahčešehiru, kaže, biće mu dragoceno u nastavku karijere.
“U našem poslu je važno da kroz sam proces rada analiziraš sebe, da uočiš greške koje si pravio, postaneš svestan njih i potrudiš se da ih u sledećoj prilici ne ponoviš. Naravno, ovo je igra, a pre svega igra grešaka, tako da su one sastavni deo našeg posla. Ali svaki pametan čovek gleda da ih ne ponavlja. Poneću prelepo iskustvo. Poneću rad u jednoj fantastičnoj ligi koja, pre svega zbog infrastrukture i uslova koje pruža, ali i zbog određenih pravila i ograničenja, omogućava klubovima da prave izuzetne timove sa neverovatnim individualcima. Tamo nijedna utakmica nije lak posao. Zato nosim mnogo dragocenog iskustva i veliko zadovoljstvo urađenim.”
Prvi angažman van regiona doneo je i brojne izazove. Novi jezik, drugačija kultura i drugačiji način rada zahtevali su brzo prilagođavanje, ali Barać smatra da upravo u tome leži ključ uspeha svakog trenera koji odlazi u inostranstvo.
“Mislim da sam se zaista brzo i uspešno adaptirao. Ključ je da budeš otvorenog uma i da shvatiš da si ti došao kod nekoga. Mnogo je veća šansa da ćeš morati ti da se prilagođavaš njima nego oni tebi. Radi se o ogromnoj zemlji sa specifičnom i sjajnom kulturom. Nije bilo lako raditi sve to paralelno. Naš posao ima mnogo zanatskih detalja o kojima moraš da vodiš računa, pored tog takozvanog ‘X i O’ dela. Ali paralelno sa tim moraš da upoznaš kulturu, temperament i određene arhetipove ljudi na tom podneblju kako bi ti sve to pomoglo u poslu. Način treninga i način komunikacije moraju da budu prilagođeni zemlji u kojoj radiš. Ne tako da izgubiš sebe ili poruku koju želiš da preneseš, već da se prilagodiš. Mislim da je to imperativ.“
Nisu ga krajem sezone poremetile ni naznake da bi Bahčešehir od leta mogao da krene u drugom pravcu. Na kraju je, uprkos odličnim rezultatima, ipak došlo do rastanka.
“Uvek to treba prihvatiti kao izazov, kao nešto što ti je zadato na način da sve postaje još teže. Vođenje ekipe u takvoj situaciji, koja bi nekome možda predstavljala unapred izgubljenu bitku, može da donese još veće zadovoljstvo kada uspeš da iz svega izađeš na najbolji način. U mom slučaju, to mi je pomoglo da od tog trenutka radim još bolje. Posvetio sam se još više stvarima unutar tima, još dublje komunikaciji sa igračima, kako ljudi koji gledaju sa strane ne bi ni bili svesni šta se dešava u pozadini. Mislim da smo to uradili na fantastičan način“, dodaje Barać, pa nastavlja u dahu:
“Kako se sezona približavala kraju, ostvarilo se nešto što sam oduvek želeo da bude moj zaštitni znak – da ekipa igra sve bolje kako sezona odmiče i da drugi deo bude bolji od prvog. To je zahtevalo ogroman napor, pre svega od mene, ali i od svih ljudi oko mene, počev od igrača. Mislim da smo pokazali da je to moguće. Upravo to danas stvara još veće zadovoljstvo kada pogledam kako smo sve uspeli da iznesemo. Na kraju smo u ligi koja je među dve najbolje u Evropi bili na korak do finala. Protiv Bešiktaša, koji je imao fantastičnu sezonu, odigrali smo jednu od najboljih plej-of serija koje su ljudi mogli da gledaju ove godine.”
Jedna od glavnih priča završnice turskog prvenstva bila je činjenica da su se u polufinalu sastala dvojica srpskih trenera – Marko Barać i Dušan Alimpijević. Marko veruje da će tek vreme pokazati koliki su uspeh njih dvojica ostvarili.
“Tako se jednostavno pogodilo. Ono što je činjenica jeste da su oba tima cele godine igrala dobru košarku. Pričalo se dosta o tome da su dva srpska trenera u takvoj situaciji i da vode ekipe koje se bore za finale, ali mislim da će se tek posle nekog vremena shvatiti koliko je rezultat koji je napravljen zapravo veliki. Nije lako cele godine biti drugi u takvoj ligi. Nije lako cele godine biti treći u takvoj ligi. A onda odigrati plej-of seriju kakvu smo igrali u polufinalu, gde je Bešiktaš zasluženo prošao, ali isto tako mislim da ne bi bilo nezasluženo ni da smo prošli mi. Mislim da su to ozbiljni rezultati i da smo na ozbiljan način predstavili ono što se zove srpska košarka, odnosno srpska trenerska škola.”
Srpski treneri ostavljaju sve dublji trag u Turskoj. Samo minule sezone u najvišem rangu su, pored Baraća i Alimpijevića, radili i Igor Kokoškov i Oliver Kostić.
“Mi smo zaista imali sreću da se rodimo gde smo se rodili, kada je u pitanju posao kojim se bavimo. To nam daje jednu početnu prednost, možda smo baš zbog toga i izabrali ovaj posao. Ali to nosi i određenu dozu pritiska, jer predstavljaš tu školu i tu struku. Mislim da smo to ove godine uradili na najbolji mogući način. Pored Dušana i mene, bilo je još srpskih trenera. Igor (Kokoškov, prim. aut) je imao situaciju kakvu je imao, sa mnogo povreda i bez pravog pripremnog perioda, a Oliver (Kostić, prim. aut) je u Manisi izvukao maksimum iz svog tima i uradio sjajan posao.”
Uspešne sezone srpskih trenera u Turskoj otvorile su i priču o novoj generaciji stručnjaka sa ovih prostora. Barać, međutim, smatra da uspeh srpske trenerske škole ne čini samo nekoliko istaknutih imena, već mnogo širi krug njegovih kolega.
“Mislim da si onoliko dobar trener koliko su ti dobri igrači. Ove sezone smo možda nas dvojica bili u situaciji da imamo timove koji su bili konkurentni na tom nivou i da smo kroz njih uspeli da pokažemo svoj pečat i ostavimo određeni trag. Ali mislim da ima mnogo naših trenera, kako u regionu tako i širom Evrope, koji podižu kvalitet svojih timova i izvlače maksimum iz onoga što imaju. Mislim da je to sve što možemo da tražimo. Ja zaista pratim svoje kolege. Kada dođe nedelja uveče, ako nisam stigao da pogledam njihove utakmice uživo, otvorim rezultate i iskreno se obradujem kada vidim da su pobedili. Mislim da je veoma važno da širimo taj krug ljudi, da podržavamo jedni druge i da jedni drugima otvaramo vrata. To je ono što je najvažnije. Ako smo ove godine u ligi koja je zaista izuzetno kvalitetna uspeli nekome da otvorimo vrata i ostavimo trag, ja sam presrećan. Ali zaista mislim da ima mnogo naših kolega koji rade odličan posao.”
Govoreći o odnosima među srpskim trenerima, Barać ističe da su međusobna podrška i uvažavanje nešto što se podrazumeva.
“Meni je potpuno normalno da podržavamo jedni druge. Recimo, posle one polufinalne serije protiv Bešiktaša, jedan turski košarkaški portal pisao je o tome kako smo Dušan i ja afirmativno govorili jedan o drugom. Njima je to bilo zanimljivo, kao: „Evo ih opet Srbi, opet rade onu svoju stvar.“ A meni je to potpuno normalno. To je sportski. Tako treba da bude.”
Osvrnuo se i na razlike između Bahčešehira i klubova koji iza sebe imaju višedecenijsku tradiciju i milionsku bazu navijača.
“Postoji velika razlika. Sa jedne strane imate klubove sa ogromnom armijom navijača. Govorimo o milionima ljudi. To su Fenerbahče, Galatasaraj, Bešiktaš i Trabzon kao deo velike četvorke. To su pre svega fudbalski klubovi čiji navijači, manje ili više uspešno u zavisnosti od kvaliteta tima, prate i košarkašku sekciju. Sa druge strane imate Efes. Ne smemo da zaboravimo da iza Efesa stoji više od 50 godina rada. Kroz mnogo pokušaja i grešaka uspeli su da stvore kulturu velikog kluba i privuku pravu košarkašku publiku. To je za svako poštovanje”, kazao je Barać, pa nastavio o klubu koji je sa klupe predvodio:
“Bahčešehir pokušava da izgradi nešto slično i nadam se da smo jednim delom tome doprineli. Ipak, govorimo o klubu koji postoji tek nekoliko godina. Potrebno je vreme da se izgradi kultura i da ljudi počnu da se poistovećuju sa klubom. Ove sezone smo imali nekoliko utakmica sa veoma dobrom posetom, gde su ljudi prepoznali atraktivnost protivnika i same utakmice i uspeli da ispune dvoranu. Međutim, posebno u utakmicama turskog prvenstva, još nema atmosfere i publike koja timu može da donese onu dodatnu energiju u trenucima kada ne igra najbolju košarku. Bez toga nije lako.”
Kao neko ko je prethodnih godina radio u ABA ligi i u jednom od najjačih nacionalnih prvenstava u Evropi, Barać vrlo jasno vidi razlike između dva takmičenja.
“Najveća razlika je u pravilima. ABA liga je praktično jedina liga u Evropi koja nema nikakvih ograničenja kada je u pitanju sastav ekipe. U Turskoj postoji pravilo da jedan turski igrač mora da bude na terenu u svakom trenutku. Nama je to konkretno mnogo otežalo posao kad se Sipahi povredio do kraja sezone.”
Pritom, u Turskoj čak i timovi koji tek ulaze u elitni rang imaju mogućnost da dovedu individualce visokog kvaliteta. Trabzon je, recimo, minule sezone angažovao Markisa Rida, koji je na kraju bio MVP.
“U ABA ligi svi znaju da igraju košarku. Treneri su izvanredni, igrači su obučeni, pametni i imaju osećaj za igru. Međutim, u turskoj ligi svaki tim ima neverovatne individualce. I poslednji tim na tabeli ima igrača koji može da vam dobije utakmicu ako mu je dan. U ABA ligi je igra više sistemska, dok tamo u gotovo svakom timu postoje igrači koji prave ogromnu razliku.“
Iako razlike postoje, Barać ističe da su upravo stručnjaci iz Srbije i regiona imali veliki uticaj na razvoj košarke u Turskoj.
“Naši treneri su ostavili najveći pečat i mnogo stvari koje danas viđate dolaze upravo sa ovih prostora”, zaključio je Marko Barać u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
