Sramota iz Hihona 1982.

Sve što ima bogatu istoriju, ima i svoje kontroverze. Bilo da se radi o istorijama određenih država ili organizacija, često ih prate teorije zavera ili mitovi. Ova kontroverza vezana je za Svetsko prvenstvo u fudbalu, ali gotovo niko je ne bi okarakterisao kao teoriju zavere. Najčešći pridev uz taj događaj jeste – sramota.

Utakmica između Zapadne Nemačke i Austrije sa Mundijala u Španiji 1982. godine do današnjih dana ostao je jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji svetskih prvenstava. Od tada je prošlo gotovo 36 godina, ali taj suret nije moguće zaboraviti.

Bio je to 25. jun 1982. kada se igrao poslednji meč grupe 2. U prvom kolu, Alžir je savladao Nemce krajnje iznenađujuće sa 2:1, da bi oba tima – uz Austriju – upisala pobede nad poslednjem plasiranim Čileom.

KATAR 2022: RASKOŠ, KORUPCIJA I POLITIKA

Ipak, začkoljica je bila da je Alžir svoj treći meč odigrao dan ranije i Nemci i Austrijanci su znali koji rezultat im je potreban ne bi li nauštrb afričke selekcije prošli u drugu fazu turnira. Pobede su u to vreme i dalje nosile po dva boda.

Austrija je već imala četiri, iz dva meča, i u poslednjoj rundi su mogli da obezbede sebi prvo mesto. Nemcima je bila potrebna bilo kakva pobeda da se plasiraju dalje, ali pobeda od jednog ili dva gola razlike bila bi dovoljna da oba tima ostanu na turniru.

Utakmica u Hihonu počela je žestoko. Zapadna Nemačka je od starta pokazivala želju da što pre stigne do pogotka, napadajući svom silinom. Već u 10. minutu Horst Hrubeš je na centaršut sa leve strane sjajno utrčao i iz blizine glavom loptu poslao u rašlje gola Austrije – na semaforu je stajalo 1:0.

Nemci su u narednih pola sata i dalje napadali, ne stvarajući previše prilika, ali pokušavajući da stignu do gola Fridriha Konsilije. Volfgang Dremler je uglavnom bio taj koji se isticao, a onda je Škotlanđanin Bob Valentajn odsvirao kraj prvog poluvremena.

Od tada na terenu ništa nije bilo isto. Timovi su iz svlačionica izašli „pomireni“ da će biti teško postići gol, pa se očigledno nisu ni trudili. Bilo im je dovoljno dobro ovako. A kako i ne bi, Alžir je bio taj koji je ispaštao zbog njihovog miroljubivog drugog poluvremena.

Ili je to isuviše blago reći? Dva tima nije zanimalo ni da se približe šesnaestercu protivnika, a kamoli da postignu gol. Dodavanja između štopera bila su toliko česta i besmislena, a protivnički igrači nisu ni pomišljali da ih napadnu. Vreme je prolazilo.

MUNDIJAL 50: PASKAL CUBERBILER – MUNDIJALI PAMTE NJEGOVU NULU

Kada je već svima bilo jasno šta se na terenu dešava i da se rezultat neće menjati, niko nije krio nezadovoljstvo. Španci na tribinama su tada počeli najjače da navijaju, ali vrlo ironično. Na repertoaru se prvo čulo „Fuera! Fuera“, stavljajući igračima do znanja da na stadionu nisu dobrodošli, da bi onda usledilo uzvikivanje „Alžir! Alžir!“ Ipak, to nije pomagalo. Aktuelnih 1:0 je odgovaralo onima koji su se sve pitali.

Do kraja susreta gotovo da nije bilo nikakvih prilika ni na jednoj ni na drugoj strani, a kada je sudija Valentajn dunuo u pištaljku, iza njega su se videli igrači Austrije kako srećni podižu ruke u vis. Slavlje je moglo da počne i to za oba tima.

Iz Alžira su stigle žalbe i otpužbe za nameštanje. FIFA je na sve odgovorila kako dva tima faktički nisu prekršila pravila igre i tu je stavljena tačka. Mada, da li zaista iznenađuje da je takva odluka stigla iz Ciriha?

NEMAČKA JE ’82 IGRALA U FINALU MUNDIJALA – MOGU LI TO DA PONOVE OVOG LETA?

Koliko su mutne radnje bile očigledne nisu govorili samo zvižduci prisutnih navijača. Ostaće zabeleženo da je komentator nemačkog ARD-a u jednom trenutku odbijao da nastavi sa komentarisenjem susreta. Njegov austrijski kolega je toliko bio protiv svega što se dešavalo na terenu da je u živom prenosu zahtevao od gledalaca da promene kanal i ne gledaju tu sramotu.

Kako to obično biva sa temperamentnim španskim medijima, oni su otišli najdalje. Lokalni list „El Komersio“ objavio je izveštaj sa ovog meča u – crnoj hronici.

Ovaj meč će u Nemačkoj ostati upamćen jednim terminom sa dva značenja – „Neagresivni pakt iz Hihona“ i „Bez prekršajni pakt iz Hihona“. Moglo bi se reći da je i nemački termin za Sramotu iz Hihona takođe sramota.

Na holandskom je ovaj susret označen imenom „Prevara iz Hihona“, dok su u Alžiru poučeni istorijom, utakmici nadenuli prikladan naziv – Anšlus, aludirajući na nacističko prisajedinjenje Austrije Nemačkoj.

Bilo kako bilo, najveća zaostavština koju je ova utakmica ostavila modernom fudbalu je ta da se od svakog narednog turnira, počev od Eura 1984., mečevi poslednjeg kola u istoj grupi igraju u istom terminu.

Naravno da je i nakon Hihona bilo situacija kada su dva tima svoje mečeve odigravali onim rezultatima koji su obema stranama obezbeđivale prolaz dalje. Bilo je takvih primera i na Euru 2004., ali nikada na ovako sraman način.

Sada, kada sve ovo znate, možda vam samo još više bude žao što Alžir 2014. godine nije uspeo da se osveti Nemačkoj u osmini finala Mundijala u Brazilu.

Dobrano su ih tada namučili i oterali u produžetke, međutim, nisu im naplatili grehe iz ’82. Ali ih nisu ni zaboravili.